Прочитај ми чланакВероватно би за месец август 2017. дежурном СНС пљувачу Орлићу више пристајало да се презива Гаврановић или Сврачковић, али да не вређамо птице. Активности животиња почивају на аргументима и природним нагонима. То је за Орлића, ипак, за сада недостижан, виши стадијум свести.
Да се вратимо теми Космета и реакцијама на јучерашње отворено писмо Бошка Обрадовића Александру Вучићу. Очигледно да му је нешто засметало кад се очас дигла сва СНС машинерија и артиљерија: РТВ Пинк, ”побожни”Вучићевић, Ксенија екс.Вучић, Орлић…
Разлог је јасан. Прошло је пуних 10 година од када су Двери и садашњи председник Двери, Бошко Обрадовић, тада као главни уредник часописа Двери Српске, изашле са првом и једном аргументованом расправом на тему Косова и Европске Уније у часопису ”ЕУтаназија – Аргументи за и против ЕУ”.
Од тада, много тога се, углавном лошег, по Србију и српски национални и економски интерес догодило: тзв.Косово је једнострано прогласило независност, Тадић је потписао катастрофалан Споразум о стабилизацији и придруживању, Борко Стефановић је започео Бриселске преговоре, а Вучић и Дачић пристали на имплементацију и наставак антиуставних Бриселских споразума, који су нас довели до позиције да сада на Јарињу имамо гранични прелаз, да Срби са Космета немају никакву институционалну подршку своје државе да остану грађани који живе и раде по законима Републике Србије, да се избори на свим нивоима спроводе антиуставно од 2012…
Једино што се није променило и што се неће променити је став Двери и став Бошка Обрадовића по питању Косова и Метохије.
У мору лажних и временски орочених патриота, плаћених апологета и ”аналитичара” Вучићеве непогрешивости и симулакрума живота у окупираној Србији заболи кад се огласи неко ко, за разлику од свих њих, није мењао свој став и мишљење.
Добро је приметио Цвјетин Миливојевић да кад нам је толико потребан унутрашњи дијалог о Космету, зашто исти не воде и Албанци у оквиру својих ширих друштвених оквира? Сигуран сам да већина Албанаца на Космету жали за државом Србијом у којој су имали сва грађанска права о којима сада само могу да сањају у злочиначко-криминалном НАТО-ОВК хибриду, који себе зове Републиком Косово.
Још 2007. у споменутом темат часопису ”ЕУтаназија” наговештено је ”да је могућа независност Косова прва коцкица у низу будућих дешавања и будућих криза на Балкану, зато што је стабилност Балкана у претходних 15 година почивала на поштовању међународног права. Пре свега на поштовању Повеље УН и Завршног акта из Хелсинкија. Зато су све бивше републике некадашње јединствене државе Југославије данас независне државе у својим федералним границама.”
Од четири међународна документа: Завршни акт Бадинтерове комисије из 1991, Дејтонски мировни споразум из 1995, Резолуција 1244 СБ УН из 1999. и Охридски оквирни споразум из 2001, применом Бриселских споразума, директно се крше два, а индиректно још два. Ако се од ова четири стуба стабилности односа држава и народа на Балкану крше акти из 1991. и 1999. по питању Космета, онда с правом постављамо питање, а што у националном интересу Срба из БиХ или Македоније се не би суспендовали преостала два из 1995. и 2001. и Република Српска присајединила Србији или Кумановска област?
Наравно да би такав потез у овом геополитичком тренутку изазвао лавину незадовљства и генерисао нове сукобе, при том, за које нико на Балкану нити има снаге нити има жеље, јер су сви под мањом или већом окупацијом са Запада. Сви народи на Балкану желе да живе слободно, у уређеним државама и од свог рада. То исто желимо и ми, Срби.
Зато сматрамо да је Вучићева политика одрицања од међународног права политика постепене дестабилизације и нових сукоба на Балкану, који нису у интересу дугорочног мира и будућности свих народа који на њему живе. Зато понављам сјајну формулацију Бошка Обрадовића: ако треба да се одрекнемо Косова и Метохије или Вучића, боље Вучића.
Југослав Кипријановић, директор Информативне службе Српског покрета Двери
