Pročitaj mi članak
Информације о садржини годишњег извештаја Европске комисије о напретку Србије у европским интеграцијама потпуно белодано доказују да Европску унију ни мало не интересује стварна ситуација у Србији и њена уређеност као државе.
На против, оне потврђују да је једина намера ЕУ да настави са уценама српске власти. Њој се замера само спорост у спровођењу Бриселског проразума – споразума о признавању косовске независности, спорост у уговореном усклађивању српске са спољном политиком Европске уније и неодлучност да се српски став о пројекту Јужни ток усклади са ставом ЕУ. Дакле, од кооперативне српске Владе, која је већ показала да води бриселску, а не српску политику, захтева се да још брже и енергичније повлачи потезе и доноси одлуке супротне српским националним и економским интересима. За узврат, владајућа странка ће моћи да рачуна на даљу подршку ЕУ и Вашингтона њеном опстанку на власти и на њихову прећутну сагласност да на унутрашњем плану чини што јој је воља.
У том светлу треба разумети и од стране председника српске Владе, путем Си-Ен-Ен упућену поруку правдања америчкој администрацији, да Србија не води политику неутралности и да када је у питању однос према Русији…само ће да трчи још неки круг, као кокошка око пласта сена – у познатом вицу.
Стање српске економије, демократских институција, медијских слобода… то нису теме које ЕУ превише занимају: неће ни Ангела Меркел, ни Дејвид Камерон, ни саветници Владе Строс-Кан, Гузенбауер, Фратини…да живе у Србији.
Што процес евроинтеграција Србије више одмиче, то су разумљивији аргументи у прилог става да га треба прекинути, да Србија треба да промени садашњу политику евроинтеграција и определи се за политичку неутралност, којом може да поврати своју слободу, очува интегритет државе и обезбеди економски опоравак и развој.
