На крајњем југоистоку Србије, у Пчињском округу, уз македонско-бугарску границу, налази се општина Босилеград. Општину карактерише изразито планински рељеф са надморском висином од 600 до 1.922 метра, колико има највећи врх планине Бесна Кобила.

Владимир Захаријев, председник општине, председник Националног савета Бугара и члан Председништва ДСС

Сам Босилеград лежи у котлини у којој се спајају Божичка и Љубатска река и верује се да је ту некада владао краљ Бусило, по коме је овај град и добио име. Данас на овом простору живи око 10.000 становника, од чега је већина бугарске националности.

У новијој историји привредна експанзија општине је трајала све до деведесетих година прошлог века, када је наступио период стагнације. Некада је економску базу општине чинила индустрија која је запошљавала преко 50 одсто становника, а данас је ово једна од мање развијених области у Србији. Ипак, последњих година општина Босилеград се активно укључила у припрему Националне стратегије за развој најнеразвијенијих општина у Србији, представивши детаљне податке за развој природних, привредних и других потенцијала и предложивши низ мера и решења за дугорочно побољшање економије.

Становништво Босилеграда углавном се бави сточарством, и то за сопствене потребе. Привреда је слабо развијена, поред три јавна предузећа, малих трговина и угоститељских објеката, раде мале породичне фирме попут фабрике намештаја Храст намештај, фирме Нагард, која се бави производњом доњег веша, неколико пилана и фабрика чарапа Anitex.

Упркос лошој инфраструктури, ове фирме веома су успешне и послују са земљама Европске уније. Пример доброг пословања и поштовања међународних стандарда је фабрика чарапа Анитеx. У фабрици су запослена 32 радника, од чега 22 жене. Њихови производи се могу наћи у продавницама широм Србије, у бившим југословенским републикама, у Бугарској, чак и у Шведској. Планира се ширење на тржишта Румуније, Мађарске и Аустрије. За свој труд директорка и власница Анитеxа, Драгана Иванов, ове године је награђена специјалним признањем за развој предузетништва у неразвијеним подручјима на манифестацији посвећеној промоцији женског предузетништва, „Цвет успеха за жену змаја 2014“.

О животу и раду у Босилеграду Драгана Иванов каже: „Пореклом сам из Босне, а игра судбине и љубав су ме довели у Босилеград, где, заједно са мужем, водим фабрику чарапа. Срдачни и гостољубиви људи овог краја безрезервно су ме прихватили, учинили да ниједног тренутка не зажалим што сам уместо у Београд или Нови Сад, дошла да живим на крајњи југ Србије. Уз помоћ вредних и скромних Босилеграђана које смо запослили у фабрици, успели смо да се изборимо са свим проблемима и да се развијемо у успешно предузеће, препознатљиво по производњи квалитетних женских, мушких и дечјих чарапа.“

Друге значајне могућности за напредак општине представљају пројекти из области рударства и обновљивих извора енергије. Просторним планом предвиђена је изградња 17 малих хидроелектрана, од којих су две већ пуштене у рад. Према речима председника општине и председника Националног савета Бугара Владимира Захаријева, да би се општина развила, потребно је стварати нове прилике и континуирано радити на што повољнијој пословној клими за будуће инвеститоре.

„Оно што ми видимо као најбољу шансу за покретање привреде је рудник Босил-метал, који компанија Mineco припрема за отварање и у коме већ ради значајан број Босилеграђана. Ту су и три фабрике које су некада радиле за гиганте југословенске привреде. Данас су те фабрике на располагању потенцијалним инвеститорима заинтересованим за јавно-приватно партнерство, с обзиром на то да су у јавном власништву општине Босилеград. Оно што је добро јесте чињеница да не постоји ни један једини динар дуга, као код других фабрика које је задесила слична судбина. Путна и канализациона инфраструктура до ових објеката је изграђена, што представља значајну уштеду за потенцијалне инвеститоре“, каже председник општине Босилеград Владимир Захаријев.

Од пре неколико година на подручју општине Босилеград спроводе се истражни рударски радови у оквиру рудника олова и цинка Босил-метал, који за сада запошљава 73 људи. Овај рудник је од 2010. године у власништву Mineco групе и њених партнера. Минецо има власништво над још два рудника олова и цинка у Србији – Рудник код Горњег Милановца, чија је приватизација проглашена за једну од најбоље спроведених од стране Агенције за приватизацију, и рудника Велики Мајдан код Љубовије, који је преузет из стечаја и данас је окосница привреде тог краја. Успешно управљање овим рудницима даје наду да ће покретање производње у Босил-металу покренути привреду овог краја и омогућити запошљавање већег броја људи.

„Истраживањима које спроводимо од 2010. године потврђено је да постоје довољне резерве руде за покретање рудника. У наредних неколико година предстоје велика улагања како би се рудник оспособио за експлоатацију. То захтева запошљавање више стотина људи. Предстоји нам израда главног рударског пројекта и паралелно са њим, изградња рударских објеката. Уколико све буде текло по плану, уз додатну већу инвестицију, очекујемо да ћемо рудник отворити у наредне три-четири године. С обзиром да је реч о капиталном пројекту, планирамо да осавременимо механизацију и да запослимо 250 до 300 људи, углавном локалног становништва. Сваком запосленом обезбедићемо адекватну обуку и осигурати висок степен безбедности на раду“, каже директор Босил-метала Миодраг Вукајловић.

У ишчекивању отварања рудника Босил-метал и проналажења инвеститора заинтересованих за поменуте фабрике, ради се на томе да се становницима Босилеграда обезбеде повољни услови за живот и рад. С обзиром да се становништво углавном бави сточарством и пољопривредом, према речима Захаријева, општина је обезбедила бесплатно испитивање меса, а прошле године је закупила три комбајна, које у време жетве даје на коришћење мештанима који обрађују земљу. Општина је омогућила младима да похађају неку од 27 секција, како би кроз различите активности квалитетно проводили слободно време. Погодност је и што Босилеграђани могу бесплатно да се лече у Бугарској, што укључује и превоз до здравствених центара у овој земљи. Свршени средњошколци могу о трошку општине да студирају у Бугарској. Обезбеђена им је школарина, становање и исхрана у студентским мензама.

Живот у Босилеграду, према речима локалног становништва, иде набоље. Можда је то резултат сарадње са Бугарском и могућности које из те сарадње произлазе за мештане, а које друга неразвијена подручја Србије немају. Можда су у питању рудна богатства овог краја која тек треба да се искористе, а можда су посреди духовне вредности и неговање традиције народа који овде живе или нешто сасвим друго… Свака општина у Србији има потенцијале које треба искористити, а општина Босилеград даје пример како се ресурси користе на најбољи могући начин. Упркос статистичким показатељима да су међу најсиромашнијима, људи који живе у Босилеграду искрено верују да бољи дани долазе, а оптимизам је једини прави показатељ развијености једног краја. 

Међународни фестивал фолклора

Своју развојну шансу овај крај види и у развоју туризма. Бурна историја и географски положај погодовали су очувању традиције и културе овог краја, по чему је Босилеград најпознатији. Међународни фолклорни фестивал Босилеградско краиште игра и пева, који сваког лета организује Центар за културу Босилеград и Спортско друштво Младост, јесте манифестација по којој је овај крај чувен. Разноликост у фолклорном стваралаштву народа са ових простора већ годинама привлачи госте и учеснике из иностранства. Значајна културна манифестација овог краја је Међународни дечји ускршњи фестивал у туцању јајима, која се одржава већ 21 годину. На фестивал у Босилеград долазе деца из околних земаља како би представили своју домовину кроз песму, игру и фолклор. Ово окупљање организује се са циљем приближавања различитих култура у духу неговања европских вредности. 

(Данас)

Oznake: Bosilegrad, DSS., kombajn