Прочитај ми чланак
Крф – Премијер Србије Ивица Дачић, поводом обележавања годишњице искрцавања српске војске на Крф и Видо, положио венац испред Маузолеја српским јунацима.
Венац је положио заједно са министром културе и информисања Иваном Тасовцем.
„Сваки долазак на Крф и Видо за нас из Србије је опело. Више од 10.000 људи лежи овде у костурницама и у дубокој плавој гробници. Овде је, како је неко рекао, најбољи део Србије – вечна Србија“, рекао је Дачић на Крфу.
„Овде је читава једна нација доживела врхунац своје голготе и почетак васкрсења. Платила је цену своје слободе, по речима једног британског војног саветника, крвљу и сузама. То је био рат у којем је Србија постала славна“, навео је премијер Србије.
Он је истакао и да је на Крфу и Виду Србија, да треба да се сећа своје славне прошлости и да живи.
„Да живи за све оне који су за њу умрли. Да више никада не жртвујемо своју децу, да почнемо коначно да убирамо плодове никле из сопствене крви, да се вратимо у друштво из којег смо под другим именом избачени и да се поново чује „живела Србија. Албанска голгота и боравак Срба на Крфу и Виду од 1916. до 1918. године уткани су у колективну свест нашег народа као раздобље безмало античке трагичности, несебичног јунаштва и истинске хуманости. Чувајући дубоко у себи лучу слободе и националног поноса непоражена српска војска и део избеглог цивилног становништва нашао је уточиште у пријатељској земљи Грчкој“, нагласио је председник Владе Србије.
Дачић је на Крфу положи ловорове венце код спомен-костурнице у Маузолеју на острву Видо, код морнаричког крста, као и у „Плаву гробницу“ у оквиру комеморативне церемоније поводом 97. годишњице искрцавања српске војске на острва Крф и Видо у Првом светском рату. Церемонији су присуствовали и градоначелник Крфа, представници Православне цркве и представници грчке војске и полиције.
Он је подсетио да су Србе тада упоређивали са Спартанцима и да је немачки цар Вилхем говорио да би волео Србију за савезника, а у Француском парламенту се орило „живела Србија“.
„Тај рат и ту победу смо завршили са више од милион мртвих и са губитком половине мушког становништа. Не желећи да се предају, тек сваки пети војник од 750.000 војника колико их је пошло у рат, успео је да дође до Крфа. Зато се овде врши опело. Овде на Крфу, на Виду и у мору које је дубоко колико и Атлантски океан, сахрањена је читава једна измучена нација. Чувари хришћанских врата овде су нашли мир и одавде су кренули кући. Доћи на Крф зато је за сваког Србина својеврсно ходочашће и дужност, зато што овде леже прометеји наше наде и апостоли нашег јада. Овде смо ми Срби платили нашу цену“, рекао је премијер Дачић.
„Цела једна Србија је положена без имена у овај плави гроб. После победничког рата, после свих ових жртава створена је нова држава, узето је ново име, прављена је нова историја и скоро деведесет година Србије овде није било. Чак је овај споменик на Виду подигла Југославија, овде пише српским јунацима – Југославија и ако постоје грешке које треба исправљати, онда је та међу првима. Нека буде вечно сећање на славне српске жртве и нека буде вечно пријатељство грчког и српског народа“, рекао је Ивица Дачић.
После неуспелог покушаја да се српска војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије, пресецања комуникација и изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци, Врховна команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје.
После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, Српска војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне, одакле се повукла на Крф, на којем је до априла било 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској око 5.000. Начелник Врховне команде, генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима априла 1916. године.
Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје.
У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага које су, исцрпљене дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражиле на грчким јонским острвима Крф и Видо, подсећа се у саопштењу Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
(Б92)
