Pročitaj mi članakU demokratskom društvu nema potrebe za konsenzusom o bilo kojem pitanju, osim o poštovanju ljudskih prava, smatra istoričar Nikola Samardžić, dok istoričar Milan St. Protić podseća da ni drugi narodi, kada su se nalazili u teškim pozicijama kakva je trenutno srpska, nisu uspevali da postignu ukupni konsenzus.
Протић је, у серијалу Квака 23 Новинске агенције ФоНет, истакао да су у таквим ситуацијама кључни политички чиниоци који су били на власти, „на себе преузимали одговорност да повуку одлучне потезе“.
„Ја сам прилично сигуран да је Косово, што се Срба и Србије тиче, изгубљено“, нагласио је Протић, који допушта да се разговара о разлозима како је до тога дошло, али сматра да је, „нажалост, то чињеница“.
„Из те чињенице ми морамо да извучемо одређене закључке и донесемо тешке одлуке“, рекао је Протић, који не види икога спремног да народу каже истину и повуче одлучан потез, којим би се питање Косова дефинитивно скинуло с дневног реда.
„Србија би била можда оштећена, можда осакаћена, али ипак довољно жива и здрава да може да иде напред“, оценио је Протић у разговору с новинарком Тамаром Скрозза.
И Самарџић сматра да би о питању Косова требало да одлучује државни врх, а не грађани на референдуму.
„Боље је наметнути јасно лидерство у смислу решавања проблема, него препустити друштву, које је такво какво је и које је осетљиво на косовско питање, да о томе заузима став који ви не можете спровести у стварности“, образлаже Самарџић.
По мишљењу обојице саговорника ФоНета, Цркви није било место у расправама о Косову.
„Црква не би требало да има право да даје било какве политичке изјаве, што се односи и на патријарха, и на Саву Јањића, и на све оне који Цркву вређају, мада су донедавно делили њене ставове који су тврди, ирационални и неодговорни“, напомиње Самарџић.
Протић, с друге стране, указује да се у косовско питање и иначе меша „много чинилаца“, међу којима има и оних којима то питање не припада.
За разлику од таквих чинилаца, приметно је да се интелектуална елита, према његовој оцени, није нарочито упадљиво укључила у јавну расправу о Косову.
„Интелигенција није позната по томе да је веома храбра. Изузеци су они међу интелектуалцима, не само код нас, него и међу другим народима, и у прошлости, који исказују велики степен храбрости. Тако и сад“, тврди Протић.
Насупрот њему, Самарџић од интелектуалне елите није ништа ни очекивао, уверен да је то елита „која нас већ деценијама држи у комунизму и национализму“.
„Која нам не допушта да променимо политички и економски систем, структуру власништва и поглед на свет“, предочио је Самарџић.
Према његовој оцени, у таквој ситуацији и „могли смо да очекујемо садржај који смо и добили, а то су претежно опште поруке о бризи за Србе, старање о Цркви и тако даље“.
С обзиром на то да се о косовском проблему изјашњавају сви, а одлучује само један, на делу је права какофонија, у којој власт мисли оно што су некада заступали представници дела опозиције, а опозиција оно што је раније тврдила власт.
Ако се, при томе, има у виду и да невладин сектор има неодређен став, док се Црква се поделила, јасно је што и даље без одговора остаје питање како да се договоримо са Приштином, кад никако да се договоримо са собом.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
