Pročitaj mi članakPregled mesta Kosova i Metohije u međunarodnim odnosima – od onog koje je zauzimalo u rešavanju istočnog pitanja do Prvog svetskog rata i kasnije – nedvosmisleno govori o tome da su oko parčeta ovog tla kroz istoriju velike sile vodile bespoštednu borbu. U kojoj meri se to promenilo, da li je kosovsko pitanje još uvek eminentno političko pitanje velikih sila iza kojih se nazire bojazan od Rusije, koliki je prostor bio ostavljen srpskom činiocu u procesu reintegracije, te ukoliko bi do podele došlo, zašto se predložen atonski model smatra pogubnim. O ovim pitanjima na šestom okruglom stolu iz ciklusa „Reintegracija ili razgraničenje – razgovori o budućnosti Kosova i Metohije“ govorili su dr Miloš Ković, dr Miša Đurković i dr Aleksandar Raković.
Том приликом др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије, се упитаио да ако је у другој половини 19. века и у прве две деценије 20. века решење српског националног питања било кључ за решење балканског питања, да ли се онда данас од стране Запада решење албанског питања узима као основа за трајно решење проблема Западног Балкана, те у којој мери идеја о разграничењу јесте пут ка његовој реализацији?
Одговарајући на ову дилему Ђурковић сматра да идеја о разграничењу, изузев код једног дела енглеске елите која истрајава на томе да се на било који начин Цвијићева врата предају Албанцима, готово не постоји. Једина легитимна, морална, међународноправно оправдана и по његовом мишљењу реална позиција Србије је да по слову Резолуције 1244 тражи пуну реинтеграцију простора Косова и Метохије са свим његовим грађанима.
„Оно што ми дуго радимо, покушавамо да формулишемо јесте идеја да Србија направи модерну националну државу. По мом дубоком убеђењу нама то никада неће дозволити. Покојни Добрица Ћосић је маштао о томе, да се разграничимо, разменимо становништво, заокружимо територију и да коначно можемо да знамо где је и шта је наше. Одговорно тврдим, то нама никада неће дозволити – не само наши западни пријатељи него и друге империје које делују на овим просторима. Зато би требало размишљати у категорији српског комонвелта. За разлику од националне државе која је прецизно дефинисана, комонвелт је нешто што флуктуира – има границе које су мање-више отворене и има оно што је битно а то је идентитет који се развија на неколико нивоа. У том смислу део српског корпуса на неки начин данас чине и Власи, делови Македонаца или муслимана који су свесни свог словенског порекла, чак и корпус везан за Хрвате.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 22, 2020
Прича се враћа на тезу Балкан балканским народима. Београд је и даље магнет за највећи део омладине на Балкану. Ово је правац за размишљање како ми можемо да користимо наше потенцијале и нашим комшијама понудимо модел где би они видели себе укључене у ту ширу заједницу. Јер борба за то где су нам границе и како живимо са људима око нас остаје једна од кључних детерминанти у будућности“, истакао је др Ђурковић.
А шта је још у вези ове теме рекао др Миша Ђурковић, погледајте у видео прилогу горе, па сами о свему донесите свој суд.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 22, 2020
