Pročitaj mi članakVećina izabranih poslanika, ubrajajući opoziciju, intimno je antievropski i antireformski orijentisana. Ta većina platformu mandatara kao da smatra još jednim od njegovih hirova: promešavši karte na prevremenim izborima, i odugovlačenjem, potvrđuje da je jedini gazda, koji tlači i "svoje" i "tuđe". Politički otac ga je još jednom podsetio na zajedničku prošlost.
Та прошлост је платформа хистерије дезоријентисаног „грађанског“ друштва, које се поново срозало на разину Осме седнице. Садржај експозеа, ресурси неопходни да се платформа реализује до 2020. приближавањем чланству у ЕУ, пре свега унапређењем респектабилности система у европском оквиру, политички и професионални министарски капацитети, све је то у сенци вербалних ексцеса изабраних посланика, или мишљења о сексуалном опредељењу министарке, и њеном месту у влади у том смислу, која су нудили Палма и њему интелектуално равни самозвани ЛГБТ лидери.
Поново је политичка прошлост мандатара важнија од политичке платформе (која би требало да је у важним појединостима прихватљива свим снагама центра). На бесмисао те псеудоетике ових дана је подсећала студија Момчила Ђорговића, да је мејнстрим наше политичке културе, и званичне културе уопште, политичка заједница полтрона, цинкароша, кметова и слугу. Наше величине су ситне комуњаре и још беднији националисти. (Потврђујем, из животног, породичног искуства, да су понуђене опсервације наше интелектуалне паланке засноване на чињеницама, уз уважавање оновремених друштвено-политичких прилика.) Свакоме ко промоли главу из те михизовско-ћосићевске мочваре иста се има скинути с рамена, па макар то био и актуелни диктатор, како га виде цензурисане насловнице дневне штампе.
Да закључим: мандатар је исказао јасно европско опредељење, отворио нове путеве сарадње и са албанским и са српским Косовом, приоритете поставио на финансијама и инвестицијама (Србија је, вековима уназад, готово безнадежно сиромашна и катастрофално географски позиционирана), анализирао изазове реиндустријализације и ослонац на нове технологије, позвао на раст компетитивности економије, најавио наставак реформе јавног сектора (изазова тежег од косовског), подсетио да су најважнији трговински партнери ЕУ и ЦЕФТА, обећао унапређење рејтинга на Доинг Бусинесс листи Светске банке, уважио препоруке ММФ-а против буџетског расипања, заузео се за безбедносну сарадњу са ЕУ и суседима, истакао значај науке и образовања примењених у индустријско-технолошком развоју, најавио ослонац пољопривреде на респектабилне међународне финансијске институције, обећао унапређење дигиталне инфраструктуре и ИТ сектора, нарочито у образовању, итд., да не дужим, свестан да иритирам публику ових новина. Само сам слободан да подсетим на приоритете јавног интереса.
Нису посебно поменути односи с Хрватском и питање хрватске мањине, нису довољно истакнути позитивни помаци у пуној легитимизациији ЛГБТ права и њихово даље ширење у пуном прогресивистичком капацитету, и можда су се могле нагласити предности развоја јавно-приватног партнерства у свим ресорима. Али медијска пљувачина и блесаво дурење ионако разорене опозиције неће помоћи у реализацији потребе да јавним притиском утичемо на корекције понуђеног програма, у било ком политичком правцу, изузев у смеру нове друштвене регресије.
