Pročitaj mi članak

DOJČE VELE: Šta je Evropska unija za Srbiju – štap ili šargarepa?

0

Zlatno doba podrške građana Srbije ulasku u Evropsku uniju (EU) je izgleda prošlost. Nakon sada već istorijske 2009. godine kada je ta podrška iznosila čitavih 73 odsto - te su godine ukinute vize - stvari su strmoglavo krenule na dole, piše Dojče vele.

Најновије истраживање јавног мњења, које је током јуна спровело Министарство за европске интеграције, показује да би улазак у ЕУ на потенцијалном референдуму подржало 49 одсто грађана, 27 одсто би гласало против, 13 одсто не би гласало уопште, а 11 одсто не зна одговор. То ипак није најнижи ниво подршке, јер је она у појединим тренуцима износила и 42 одсто. Зашто та подршка толико варира?

Европске интеграције на овај или онај начин трају већ 17 година и претвориле су се у маратонску сагу којој се не назире завршетак. Евроинтеграције су се током времена излизале као политичка парола, људи су на лепе речи и обећања већ навикли, и бар за сада не виде конкретну и велику корист од приближавања Унији.

Ако се опет вратимо на датуме, фамозна 73 одсто подршке је уследило у време укидања виза за путовања у ЕУ. Након тога ЕУ интеграције су се вратиле у уобичајени колосек: углавном се виде као читав низ ултиматума и уцена и процес у којем Србија само губи део по део суверенитета а не добија скоро ништа. Рекло би се да грађане Србије ЕУ много више асоцира на штап него на шаргарепу.

Млади против ЕУ

Различито расположење јавног мњења у Србији повезано је и са унутрашњом динамиком саме Европске уније. Таман када су грађани Србије мало живнули након неког позитивног потеза, попут поменутог укидања виза, уследиле су турбуленције унутар Уније и ствар се поново враћала на почетак. А онда су уследили мигрантска криза и Брегзит, и то је очито сломило и највеће оптимисте.

Наим Лео Бешири, директор Института за европске послове, свему томе додаје и „конфузне поруке које српске власти шаљу грађанима када је реч о ЕУ. Са једне стране се то истиче као стратешки циљ, а са друге се Европа осуђује због Косова, НАТО интервенције, двоструких стандарда око Каталоније и слично.“

Бешири напомиње да такође „расте број оних који су против ЕУ, а највише забрињава што је све већи број младих између 18 и 29 година који су врло конзервативни када је реч о чланству у ЕУ. То нас наводи на закључак да постоји таква пропаганда у медијима, али и поруке политичара које их наводе на таква размишљања.“

Двоструке поруке

На проблем двосмислених порука Београда и Брисела упозорава и Маја Стојановић, директорка Грађанских иницијатива. Међутим, у том контексту се појављује и додатни проблем, који се огледа у подршци ЕУ такозваним стабилократијама на Балкану. А Србија је тренутно парадни пример балканске стабилократије, која добија подршку ЕУ док се на унутрашњем плану уништавају демократске институције.

– Чини ми се да сада не морамо превише да тражимо евроскептике, имам утисак да су сви грађани Србије постали евроскептици. Први разлог за то је што се ЕУ не бави кључним вредностима ЕУ него одржавањем стабилности у региону. А други проблем који изазива пораст евроскепсе у Србији су сама дешавања и турбуленције унутар ЕУ – сматра Маја Стојановић.

А унутрашњи проблеми ЕУ су свакодневна тема медија у Србији. Медији се просто утркују ко ће пре објавити неку лошу вест из Уније, и ту би можда требало тражити додатне разлога пораста евроскептицизма у Србији. Ако се томе додају изјаве европских званичника, који с времена на време у наступу искрености кажу да Србија не може баш тако скоро очекивати чланство у ЕУ, слика је онда комплетна.

Наим Лео Бешири напомиње како због Брегзита свакако неће бити проширења у наредних пар година, али да су ту сада и нови проблеми у вези са поштовањем људских права у чланицама ЕУ попут Мађарске и Пољске.

– Процес преговарања се сада свакако променио и све је постало много компликованије. Ми увек можемо да се запитамо да ли је то фер према Србији, да се тражи нешто што чак ни чланице ЕУ не испуњавају. Али, једна је позиција када сте члан неког клуба – ви можете да постављате правила. Ако нисте члан клуба морате да играте по правилима тог клуба. Ви стога не можете да упирете прст у поједине чланице ЕУ, јер ће оне сутра одлучивати о вашем пријему – сматра Бешири.

Бирократске визе – нови проблем

Маја Стојановић скреће пажњу и на вероватне негативне ефекте најављених нових правила, према којима ће грађани Западног Балкана – и бројних других држава – морати да добију „одобрење“ за путовања у земље ЕУ.

– Ми још не знамо ни како се то тачно зове, али свеједно грађани Србије то виде као нови начин увођења виза. Те дозволе, бојим се, могу да пошаљу још једну негативну поруку да, када је реч о слободи кретања, ипак постоје разлике између оних који су у ЕУ и оних који су тек у процесу придруживања.

Иако на први поглед делује да је због свега наведеног тема ЕУ изгубила важност код бирача, и да она више није толико битна као предизборни програм, Наим Лео Бешири скреће пажњу на чињеницу да како год било „грађани Србије су доследно гласали за оне партије које заговарају улазак у ЕУ“.

– Имајмо на уму да 75 одсто онога што произведемо иде у ЕУ. Наша деца и комшије раде и образују се у земљама ЕУ. Зато је тешко веровати да би неко на неким следећим изборима гласао за некога ко је против уласка у ЕУ, и ко би тај процес уопште могао да доведе у питање – додаје Бешири.