Pročitaj mi članakBeograd -- Predsednik Aleksandar Vučić doputovaće u četvrtak u dvodnevnu posetu BiH. Šta od te prve posete Vučića na funkciji predsednika očekuju u Sarajevu?
Александар Вучић је у више наврата истицао да су његови приоритети добросуседска сарадња, посебно Србије и Босне и Херцеговине, као и унапређење односа између Срба и Бошњака, пише “Дојче веле”.
Фото: Н.С.
Према оцени аналитичара у Сарајеву, те две земље тренутно имају стабилне односе, иако су они још далеко од узлазне путање. Честе размирице између Бошњака и Срба у БиХ Србију доводе у позицију да балансира између Сарајева и Бањалуке. Иступи појединих политичких лидера у БиХ, па и државника с обе стране Дрине, нису увек били у функцији унапређења сарадње.
Политички аналитичар Аднан Хускић подсећа да и персонални односи између државника, као и њихова идеолошка убеђења, битно утичу на међусуседске односе и прилике у региону, што се одразило и кроз односе Бакира Изетбеговића и Томислава Николића.
„Лични односи између политичара веома су важни. У етаблираним демократијама са релативно стабилним институцијама и процедурама, такви односи омогућавали су значајне искораке у политици и односима држава, неретко и историјске. Такви су били случајеви у односима Аденауер-Де Гол, Митеран-Кол или чак Буш-Блер. У нашем случају, а притом мислим на већину балканских држава, лични односи носе додатну тежину, управо због чињенице да се у већини држава ради о неконсолидованим демократијама нејаких институција. То онда омогућава да особе, које су стварни центри моћи, какав је сада случај са Вучићем, себи могу да дозволе излазак из конвенционалних институционалних оквира. Односи између Бакира Изетбеговића и Томислава Николића били су врло асиметрични и недовољно развијени. Неразвијени су били у институционалном смислу, а исто тако и на личном нивоу. Поред тога, обојица су били врло ограничени специфичностима унутрашње политике држава из којих долазе. Док је Николић био де факто без стварне моћи, Изетбеговићево деловање ограничено је чињеницом да је он део трочланог Председништва, односно колективног шефа државе“, каже Хускић.
Неприкосновени лидер и разједињено Председништво
Садашње околности су другачије, барем када је реч о Србији, наводи “Дојче веле”.
Хускић верује да Александар Вучић као председник Србије може више да утиче на унапређење односа између Београда и Сарајева него што је то могао у време док је био премијер.
„Он је центар моћи и одлучивања пренео са собом након председничких избора са позиције премијера, коју је раније обављао, у канцеларију председника Србије. Уколико је питање побољшања односа са БиХ у Вучићевом интересу, или му тај циљ буде снажно сугерисан споља, он може да помогне стварању много здравије атмосфере између двеју држава. Питање односа са Милорадом Додиком, које се уклапа у раније споменуто питање личних односа, у том смислу игра значајну улогу. Додик је имао врло срдачан однос с бившим председником Србије Борисом Тадићем, па га је чак и снажно подржавао на председничким изборима, где је Тадићев противкандидат био управо Томислав Николић. То је озбиљно нарушило Додиков рејтинг код Вучића, што је и даље случај, иако су односи у међувремену значајно узнапредовали. Мислим да између Додика и Вучића нема довољно поверења и да они сарађују једноставно зато што то функције које обављају то захтевају“, истиче Хускић.
Вучић ће у Сарајеву, као „неприкосновени“ политички лидер Србије разговарати са тројицом чланова Председништва БиХ од којих „сваки вуче на своју страну“.
„И ту постоји асиметрија у односима, између осталог и због тога што је Вучић у овом моменту неприкосновени политички лидер у Србији, независно од функције коју обавља. С друге стране је Председништво БиХ, као једна од институција у БиХ које почивају на принципу етничке поделе власти, а која захтева широк консензус код доношења одлука. Ако знамо да су три члана Председништва БиХ неретко у потпуном раскораку по питању кључних ставова, ситуација се додатно компликује када су у питању односи БиХ и две суседне државе, Србије и Хрватске. Као резултат тога, разговори на овом нивоу углавном су лишени суштинске дебате око билатералних проблема међу двема државама, па ће вероватно тако бити и овога пута. Али, иако лишени суштине, такви сусрети су неопходни. Успостављање присних односа међу политичким лидерима корак је ка смањењу тензија и стабилизацији ситуације у региону“, каже Хускић за ДW.
Границе и трговина, ауто-пут на чекању
Александар Вучић раније је изражавао жаљење зато што у Сарајеву није било више слуха за његове поруке.
„Мислим да људи у Сарајеву никада нису имали довољно вере у оно што им говорим и поручујем. Сматрам да Срби и Бошњаци – и то је једна од најважнијих ствари –морају да живе у миру, да је пристојан и цивилизован дијалог уз међусобно поштовање, једини начин комуницирања између та два народа“, рекао је Вучић у изјави коју је уочи његове званичне посете Сарајеву пренела БХРТ (Босанскохерцеговачка радио-телевизија).
Председник Србије Александар Вучић долази у БиХ на позив државног Председништва. Члан Председништва Младен Иванић каже да ће најважније теме разговора бити гранична питања и бољи политички односи.
„Мислим да ћемо коначно отворити ту причу да видимо где БиХ и Србија имају интерес за размјену територија како би се исправиле неке нелогичности око границе. Не очекујем разговоре о ауто-путу који ће повезати Сарајево и Београд, јер око тога још нема сагласности у БиХ, али очекујем побољшање политичких прилика и односа између БиХ и Србије“, рекао је Иванић.
У Сарајеву би, према незваничним информацијама, могло да буде речи и о декларацији о заштити и очувању српског народа коју су недавно формулисали званичници Србије и ентитета БиХ Републике Српске.
Сусретом Вучића и чланова Председништва БиХ ипак ће доминирати отворена питања између двеју земаља и унапређење међусобне трговинске размене. БХРТ преноси да је Србија за БиХ четврти спољнотрговински партнер и извозна дестинација, док је БиХ Србији по обиму трећа извозна земља.
Трговинска размена између двеју земаља премашује милијарду и по евра.
