Pročitaj mi članakMinistri unutrašnjih poslova EU skeptični su kada je reč o 2025. kao datumu priključenja Srbije i Crne Gore, prenosi Dojče vele.
Након прошлонедељне посете Западном Балкану председника ЕК Жан-Клода Јункера, у четвртак одржан је састанак министара унутрашњих послова 28 земаља Европске уније. Они су одобрили акционе планове које Европска комисија предлаже у својој новој Стратегији за Западни Балкана о могућем чланству Србије, Црне Горе, Албаније, Македоније, Босне и Херцеговине и Косова у Унији.
Thinkstock
Према мишљењу министара унутрашњих послова ЕУ, свака од држава би у области „безбедност и миграције“ требало да спроведе програм од четрнаест тачака, како би се ефикасније сузбили илегална миграција, огранизовани криминал и трговина оружјем, али и како би се те земље приближиле стандардима ЕУ.
Домаћи задаци који су формулисани у плану протежу се до 2020. године. Европска унија жели да тада поново испита који помаци су постигнути у области унутрашње безбедности – земљу по земљу, тачку по тачку.
Нови извештај би онда требало да покаже ко на којим местима мора још да се потруди. Све се то дешава имајући у виду циљну 2025. годину, на коју је шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер још једном указао у Софији, на крају своје посете Балкану.
Уколико се све буде одвијало оптимално, Србија и Црна Гора би до 2025. године заиста могле да се прикључе ЕУ, а Албанија, Македонија, Косово и Босна и Херцеговина могле би да остваре велике напретке на путу ка прикључењу, сматра Јункер. „Свуда сам осетио да постоји воља да се реформе спроведу како би се приступило ЕУ“, рекао је Јункер у Софији. „Сви услови морају бити испуњени.“
СКУПШТИНА СРБИЈЕ: Посланици поново о изборима, о маринцу, Ђиласу https://t.co/2SpU6FsMVA
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 8, 2018
А ако у некој од земаља то не функционише одмах, то није враћање на почетак. Остварени су велики помаци. Неопходна је међутим, каже Јункер, снажнија борба против организованог криминала и корупције. „То су праве болести у тим друштвима“. Такође, све државе Западног Балкана требало би да обуставе своје билатералне сукобе, упозорио је Јункер. Тако, на пример, Србија још увек није признала Косово као државу, што отежава зближавање у региону.
С Јункеровим циљним датумом, односно 2025. годином, у Бриселу се нису сложили сви министри унутрашњих послова. Одлазећи немачки министар, Томас де Мезијер (ЦДУ), критиковао је погрешан редослед корака: „Мислим да не би требало да наводимо датуме и да кажемо да до 2025. године све мора да буде завршено. Исправан пут мора бити да тај да земље које желе у ЕУ, испуне неопходне услове сопственим трудом. Онда може да се одлучи да ли су спремне за ЕУ.“
Сада се пре свега ради о томе да се до 2020. године са земљама Балкана спроведе акциони план који обухвата четрнаест тачака. Између осталог се тражи:
– У оквиру одбране од тероризма требало би поставити националне координаторе или Службе за борбу против исламске радикализације. Координатори би требало да буду умрежени на подручју читавог Балкана и да раде заједно.
– У обуци полицијских снага и истражитеља требало би да помогне агенција ЕУ, како би се циљано деловало против организованог криминала, трговине људима и трговине дрогом. Једна од кључних ствари би требало да буде сузбијање трговине оружјем.
– Државе Балкана и полицијске службе ЕУ би требало да формирају заједничке тимове за интервенције, за истрагу злочина и идентификовање одговорних.
– Европска полицијска служба (Еуропол) отвара канцеларије за везу у свих шест земаља које желе да приступе ЕУ.
– Државе Балкана би у потпуности требало да буду укључене у пројекат ЕУ за борбу против организованог криминала, те да присуствују састанцима истражних служби које су укључене у пројекат.
– У државама Балкана би требало поставити и умрежити националне координаторе за бољу контролу граница, како би се побољшао надзор граница и сузбила такозвана илегална миграција.
Министри унутрашњих послова ЕУ и Европска комисија слажу се да ће споменута реформа и изградња инфраструктуре, наравно – да кошта. Зато би земље Балкана требало да добију одговарајућу, велику помоћ. Европска комисија то је обећала још у фебруару, приликом представљања своје Стратегије за Балкан. Шест балканских земаља ове године ће добити нешто више од милијарду евра „претприступне помоћи“. Рачуна се ће сума потрошена између 2007. и 2017. износити укупно девет милијарди евра.
Напредак који су Албанија и Македонија већ оствариле могао би да води ка томе да ЕУ на лето одреди конкретан датум за почетак приступних преговора. Са Србијом и Црном Гором већ се преговора. Косово и Босна и Херцеговина су од тога још релативно далеко удаљени, сматрају дипломате ЕУ. Важно је пре свега да државе раде заједно, да не виде само ЕУ као партнера коме би се требало обраћати.
Бугарска, која тренутно председава ЕУ, у мају, у Софији организује Самит земаља Западног Балкана. Тада би, не само министри унутрашњих послова, већ и министри правде и финансија требало да разговарају о напретку у својим областима. Европска унија је са земљама Балкана договорила укупно шест акционих планова у различитим областима, пројекат „Безбедност и миграција“ само је један од њих. „На Западу много причамо о Балкану, али недовољно са Балканом“, истакао је шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер у Софији, на крају посете региону. То би требало да се промени најкасније на самиту у мају.
