Pročitaj mi članak"Četiri su moguća scenarija za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine", piše Dojče vele pozivajući se na zaključke u analizi koju je izradila grupa od dvadeseta predstavnika civilnog društva, diplomata, kao i srpskih, kosovskih i nemačkih stručnjaka, koju je okupila Fondacija Fridrih Ebert.
„Београд треба да одустане од територије Косова“
Анализа која предвиђа како ће изгледати односи Београда и Приштине за петнаестак година биће, наводи ДW, представљена данас у Београду.
– Најбољи сценарио био би онај који решава спор око статуса Косова – каже Шпетим Гаши из Савета за инклузивно управљање, један од аутора сценарија.
Према том најоптимистичнијем сценарију под називом „Зелени талас“, Београд и Приштина би 2019. постигли споразум о нормализацији односа, Србија би 2025. постала чланица ЕУ, а Косово коначно добило визну либерализацију и постало чланица свих релевантних међународних организација и имало отворен пут ка ЕУ, уз подршку Србије.
С друге стране, наводи се, косовска влада створила би социјалне и економске услове за интеграцију српске заједнице у друштво, а косовски Срби били би укључени у Бриселски дијалог уместо да, као до сада, буду само објекат преговора.
Нормализација односа убрзала би процес помирења и покренула процес утврђивања судбина несталих особа, а обема странама донела и економски напредак.
– Да бисмо то постигли, Београд и Приштина морају да донесу неколико кључних одлука: Београд да одустане од захтева за територијом Косова, а Косово да успостави заједницу општина са већинским српским становништвом која би имала и извршна овлашћења – каже Шпетим Гаши за ДW.
Према његовим речима, вероватније је да ће се догодити нека комбинација елемената другог и трећег сценарија.
Та два сценарија, каже, нису толико оптимистична јер, споразум би у том случају био потписан нешто касније, али не и примењен до краја. Он подразумева признавање приштинске управе на територији Косова, али не и пуно дипломатско признање Косова као независне државе.
Заузврат, Косово би успоставило заједницу српских општина која би имала аутономију у области образовања, културе, језика, локалне самоуправе и здравствене заштите. Истовремено, Србија би наставила да лобира против чланства Косова у међународним организацијама, упркос томе што се обавезала да то неће чинити.
Најгори сценарио – да се Косово окрене Албанији
На то који ћемо сценарио гледати у реалности, међутим, не утичу само локални лидери, већ и бројни спољни фактори, међу којима су најзначајнији стање унутар ЕУ и интереси великих сила. Да ли ће Русија и Кина блокирати чланство Косова у УН, а Шпанија у Европској унији? Да ли ће друге чланице ЕУ које нису признале независност Косова променити своју одлуку, питања су која се постављају у анализи.
У сценаријима се као један од ризика наводи могућност да се због блокирања чланства у УН или ЕУ Косово окрене уједињењу с Албанијом. У том случају би се север Косова припојио Србији, а такав развој догађаја могао би да изазове ланчану реакцију и покрене захтеве Републике Српске и Албанаца у Македонији за прекрајањем граница.
Гаши каже да би евентуална подела или размена територија имала последице по Босну и Македонију, што би на крају могло довести до нове мапе Балкана и принудне сеобе становништва.
ЂУКАНОВИЋ: Србија изгубила рат за Косово, Вучић примио фактуру за пораз https://t.co/D7JlyCkIzW
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 13, 2018
Најгори сценарио, према овој анализи, био би да се ЕУ дегенерише у лабав трговински савез и замрзне процес проширења. Тиме би изгубила главне полуге у посредовању између Београда и Приштине – чланство у ЕУ је главна шаргарепа због које две стране уопште преговарају.
Противљење националистичким наративима готово би у потпуности утихнуло, а инциденти на северу Косова или у Прешевској долини учестали.
„Тада би нас само једна варница делила од новог рата“, закључује се на крају анализе, преноси ДW.
