Pročitaj mi članak
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Србија изложена процесима везаним за њен територијални интегритет на Космету, где странци, како је рекао, упорно кажњавају и потцењују српску државност и српски народ у целини.
„И када није било реалног основа они су то чинили и када су подржали независност Косова говорили су да Албанци и Срби не могу заједно и да Косово мора да се одвоји, а сада народ са севера Косова гурају у неку врсту приче јединственог Косова, или интегрисаног, како кажу“, рекао је Додик новинарима у Виминацијуму.
На тај начин, додао је, излажу Србију и значајним проблемима, притискајући је и тражећи од ње разне уступке и нудећи јој нека далека обећања.
Чињеница да је овде рођен значајан број императора који су промовисали и стварали вредност тог времена и цивилизације говори и о значају територије Србије, сматра Додик.
„Србија је данас сигурно веома важна држава у комуникацији балканских земаља, али треба да гледамо и да јачамо њено позиционирање“, закључио је председник Републике Српске.
Томислав Николић: Славни Константин несвесно мислио и на ово време кад градимо српску државу
Председник Србије Томислав Николић отворио је у Виминацијуму изложбу о Константину Великом и Миланском едикту. „Славни Константин је, прогласивши хришћанство дозвољеном религијом, мислио несвесно и на ово време у којем градимо савремену српску државу равноправних грађана“, поручио Николић.
„За сваку одлуку у животу имамо узор у нечему што је неко паметнији од нас написао, а нама остало само да научимо да читамо. За ово време, када се боримо за опстанак свог народа на Косову и Метохији, када нам се чини да је можда теже него икада, Конфучије је записао: Наша највећа слава није што никада нисмо пали, већ што смо устали сваки пут када паднемо“, рекао је шеф српске државе.
Отварајући изложбу „Константин Велики и Милански едикт 313 – Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије“, Николић је подсетио да је реч о обележавању једног од кључних догађаја у хришћанској цивилизацији.
„Назив места на коме обележавамо своју славну историју, Виминацијум, данас грађанима Србије звучи лепо и мелодично, али страно. То је део наше римске историје, коју имамо као што имамо византијску, српску, отоманску, српску, југословенску, српску. То је једна од наших најдрагоценијих карактеристика: изванредна мешавина различитих култура, језика, традиција и бурна и занимљива историја“, рекао је председник.
Подручје Србије је миленијумима било место окупљања, раздвајања, борбе, али и константног развоја, додао је председник.
Подсећајући да је више императора рођено је на подручју данашње Србије, међу којима Аурелијан, Проб, Максимијан Херкулије, Галерије, Максимин Даја, Лициније, Константин Велики, Николић је навео и да је Диоклецијан, оснивач прве тетрархије, такође пореклом са балканских простора:
„Диоклецијан је одложио распад Царства захваљујући реформама које је покренуо. Наставио их је Константин Велики, чија је владавина означила прекретницу у римској историји“, рекао је Николић.
У то доба, додао је, на тлу Србије граде се раскошне царске палате, маузолеји и летњиковци, неке по значају и лепоти спадају у сам врх светске баштине.
Николић је поручио да изложба ‘Константин Велики и Милански едикт 313″ пажљиво одабраним предметима из српских музеја, представља само део нашег драгоценог наслеђа.
„Пружа нам прилику да на непосредан и сликовит начин спознамо улогу изузетних појединаца. Они су током историјске епохе имали кључну улогу у креирању идентитета данашње цивилизације, али и значајних историјских одредница данашње Србије“, закључио је Николић.
Николић отворио изложбу o Константину у Виминацијуму
На Археолошком локалитету Виминацијум, председник Србије Томислав Николић отворио је изложбу Народног музеја „Константин Велики и Милански едикт“.
„Виминацијум је део наше римске историје коју имамо као што имамо византијску, српску, отоманску, српску југословенску па поново српску. То је једна од наших најдрагоценијих карактеристика: изванредна мешавнина различитих култура, језика, традиција и бурна и занимљива историја“, рекао је Николић на отварању изложбе.
Изложба Народног музеја са поднасловом „Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије“ презентује изузетну збирку аутентичних предмета из десет музеја у Србији који сведоче о владавини Константина, Миланском едикту, почецима хришћанства на тлу Србије.
Изложен је репрезентативни материјал настао у периоду од краја другог века које претходи времену Константина Великог, затим из периода његове владавине као и наслеђе првог хришћанског цара.
Међу 128 изложених предмета – скулптура, фрагмената архитектонске пластике, фресака, мозаика, накита, посуда, делова војне опреме, римски царски новац, је и 40 артефаката нулте културне вредности од првог до четвртог века наше ере, међу њима и чувени Константинов портрет, бронзана биста откривена 1900. године у родном месту цара Константина Наису.
Портрет је вероватно био део монументалне статуе у природној величини која је украшавала главни трг античког Ниша. Бронзана биста, Константинова глава овенчана дијадемом, ремек дело портретне уметности касноантичког доба, обишла је свет на бројним гостујућим изложбама као изузетно вредан експонат римског културног наслеђа.
На изложби која ће у Виминацијуму бити постављена месец дана, потом се сели у Народни музеј у Београду од 2. јула до 8. септембра и у Ниш од 19. септембра до 31.октобра, предмети из различитих колекција изложени су по сегментима живота: култура, војска, свакодневни живот римске државе.
Богатство живота у урбаним центрима презентују предмети од злата, сребра и бронзе, археолошки налази из резиденцијалних комплекса Сирмијума, Наисуса и Медијане, Гамзиграда и владарски накит нађен у Шаркамену.
Изложбу прати двојезична публикација, српско енглеска са 17 уводних текстова који објашњавају време пре Константина као и време првог хришћанског императора рођеном на нашем тлу.
(РТС)
