Србија и Црна Гора ће се ускоро наћи пред огромним налетом НАТО пропаганде, која ће за циљ имати да чланством у овој злочиначкој војној организацији, наше две земље потпуно одвоји од руског утицаја. Ово у развовору за „Србин инфо“ истиче Добрило Дедеић, председник Српске листе из Црне Горе.

 Како оцењујете тренутну политичку ситуацију у Црној Гори и на који начин би тамошњи Срби могли да остваре своја права?

– Вишепартијски систем у Црној Гори суштински не постоји. Имате власт са застрашујућих 69 година континуитета у процесу наметања тоталитаризма као „општеприхватљиве вредности“. Данас су највећи заговорници превазиђеног концепта Европске уније и НАТО пакта они који су, у најбољем животном добу, историјски не тако давно, наметали вредности комунизма, односно социјализма.

Подсетићу вас да актуелни премијер Црне Горе није био дете када је, деведесетих, као организатор конгреса Савеза комуниста, рекао: „Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма“.

Том Конгресу су присуствовали, као делегати, између осталих: Горан Даниловић (данас Демократски фронт – Нова српска демократија), Предраг Булатовић (Демократски фронт – Група грађана, некада СНП), Миодраг Лекић (лидер Демократског фронта), као и дио оснивача Позитивне Црне Горе, сви у Клубу СНП-а и већина у Посланичком клубу Демократског фронта. Неко ко постави овако дубокоумно питање и супротстави се, као Ђукановић, у практичној сфери, вишепартизму, када је већ био принуђен да глуми плураризам, одлучио је да учеснике конгреса разврста у различите екипе са формално супротстављеним политичким циљевима.

Неки су, наравно, касније и из афекта, напуштали Ђукановића, али су сви они матрицом остали чланови једног и јединог Савеза комуниста – звао се он ДПС, Демократски фронт, СНП или на неки други начин. Лично, не сумњам у своје право на овакав преглед „разбројса“ чланова ex-Савеза комуниста, зато што је моја породица од 1990. године увек гласала српску националну опозицију, било да је реч о Народној странци 1990, радикалима 1992, или Српској народној странци од њеног оснивања.

Временом је постало „модерно“ да се угаси једина странку која је, коректно и на респекабилан начин, штитила права Срба, па од ње направити црногорско-квазисрпски башибозлук, који ће глумити грађанску опозицију, а која је на пола корака од уласка у власт са ДПС-ом, а данас, ако буде могло и са нацистичким СДП-ом. Њих, дакле, није занимало интересовање Срба да остваре своја права, њима је циљ био да, у коалицији са ДПС-ом, зграбе три обећана министарства и да на неком модерном инструменту гуслају о томе како су нешто наводно остварили за српску националну заједницу.

Не верујем, заиста, у теорије завере, не волим сценарије који собом носе задах параноје, али морам да вам кажем да Срби могу да промене начин деловања тек онда када се ослободе комунистичког канцера у својим редовима. Ако, наравно, након ампутације, преживе. Или ћемо ка Срби водити рачуна о својим интересима и бити подједнако далеко од црногорске националистичке власти и црногорске националистичке опозиције користећи само оне ресурсе који су у нашем националном интересу, или нас, једноставно, неће бити.

Сведоци смо да Запад улаже велика средства у промоцију идеје НАТО чланства у Црној Гори и Србији. Какав је ваш став према томе? Kако гледате на нападе на Јужни ток од стране западних медија у Србији?

– Српска листа ће, уколико дође до референдума о уласку Црне Горе у Европску унију или НАТО, гласати против и активно ћемо водити кампању, посебно против НАТО. Странка смо евроскептика. Уколико Демократска странка Србије, Српска радикална странка и Покрет „Двери“ могу да искажу став који доводи у питање разложност европских интеграција, онда то може да уради и Српска листа у Црној Гори, јер смо у својим редовима окупили екипу младих људи који размишљају и неоптерећни смо чланством у левичарским организацијама.

Једини смо дигли глас против одлуке режима у Београду да потпише тзв. Бриселски споразум и том приликом нисмо тражили позитивне поене код Александра Вучића, Томислава Николића и Ивице Дачића. Да су имали миг из Београда, они који су добар део политичких каријера провели реагујући на сваку осољену руку из Србије, без обзира да ли је то у интересу српског народа, били би и тада са нама. И Мандић који је лажно штрајковао глађу поводом одлуке Владе Црне Горе да призна лажну државу Косово и Срђан Милић чија је партија била савезник Слободана Милошевића, Зорана Ђинђића, Војислава Коштунице, и на крају, Бориса Тадића!

Притом, СНП и Нова српска демократија три године беже од могућности да се изјасне о томе каква ће бити њихова реакција ако Покрет за промене, са ДПС-ом, СДП-ом и новим појачањем – Позитивном Црном Гором, изгласа, у Скупштини, улазак Црне Горе у НАТО.

Такво понашање некадашњих следбеника Слободана Милошевића не може се правдати никаквим опозиционим јединством. Уосталом, Демократски фронт, чији се суштински лидер Небојша Медојевић отворено залаже за улазак у НАТО, константно позива СДП да „откаже послушност“ ДПС-у и да са опозицијом формира јединствен политички блок. Са друге стране, СДП редовно „све будуће партнере“ условљава јасном подршком уласку у НАТО до мере да Кривокапић, попут Вука Драшковића и Чедомира Јовановића, то питање поставља као политички приоритетно.

Дакле, поред „просрпске“ опозиције јасно је да ће НАТО да протутњи као брзи воз Црном Гором. То је, реално анализирајући, завршена ствар јер је „запечаћено“ и у депешама из америчке амбасаде у Подгорици које је објавио „Викиликс“. У документу који је америчка амбасада послала Вашингтону у априлу 2007. године констатује се да је Андрија Мандић обећао да ће покушати да убеди руководство Српске листе и Главни одбор СНС да подрже улазак Црне Горе у НАТО. Документ под називом „Прозападни опозиционар у Црној Гори” кога је објавио „Викиликс”, означен је као осетљив.Писала га је тадашња службеница у амбасади Арлин Ферил.

Мандић се жалио саветнику за политичка питања у америчкој амбасади Александри Бонури да су Српска народна странка и коалиција Српска листа одбиле да подрже војну алијансу која је разарала Савезну Републику Југославију.

Дакле, уз режим, и комплетна парламентарна опозиција укрцала се на НАТО брод. Мислим да ће се јавност и у Србији ускоро поларизовати поводом НАТО-а и да ће не мали дио јавног мњења, али и просечних бирача, бити за НАТО. Управо из тог разлога се тестира јавност атрактивним насловима и напумпаним текстовима поводом „Јужног тока“. И то не раде „западни медији“, то раде западне службе, што јесте политички и дипломатски легитимно у разореном друштву које нема способност да интегрише Косово, сходно уставном поретку и законима Србије. Сада је важно и Русију одбити од граница Србије и Црне Горе.

Какав је однос Србије према Србима у Црној Гори, нарочито у светлу отопљавања односа измећу режима Дачић-Вучић и власти Мила Ђукановића?

– Неговање посебних културних и политичких односа са матичном државом Србијом, закључно са одбраном српског националног карактера епархија СПЦ које су под ударом црногорске етнократије, два су од седам програмских принципа Српске листе који нас обавезују на сарадњу са властима у Београду у циљу заштите српских националних интереса. Нисмо променили принципијелан став кога је имала и Српска народна странка, све до гашења, да је Република Србија, као једина суверена и међународно-призната држава српског народа у свету матична држава свим Србима.

Уставно и законско уређење матичну државу обавезује да буде гарант националног идентитета Срба у региону. То је помоћ коју очекујемо од Србије, за коју се залажемо. Свиђала се нама или не нека власт у Београду, сарађиваћемо тачно онолико колико будемо проценили да доприноси напретку Срба у Црној Гори.

Српска листа има критички, али и уравнотежен однос према режиму у Београду. Оштро критикујемо његове потезе у односу на Косово, али подржавамо неке поступке владиних чиновника. Рецимо, Српска листа је у потпуности данас подржала помак који је, у име Владе Србије, начинила Славка Драшковић, директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Она је, као функционер државе Србије, саопштила јасне ставове поводом правног положаја Срба у Црној Гори.

Српска листа је док радимо овај интервју изразила оптимизам у погледу односа директорке Канцеларије према питању културно-просвјетне аутономије коју СЛ, уз још неке ингеренције, предлаже за сјевер Црне Горе са доминантном српском већином и градове у Боки, али и свуда тамо гдје припадници српске нације имају могућност да остваре пуна колективна права – поручује наш саговорник.

(Србин.инфо – Теша Тешановић, Алексеј Димитријевић)

Oznake: Dobrilo Dedeić, Srbi, Srbija, srpska lista, Crna Gora