Прочитај ми чланакРежим Александра Вучића представља тзв. Мали Шенген као веома битну иницијативу од које ће тобоже зависити будућност региона и економски развој Србије. Покрет Ослобођење издваја четири проблематичне тачке ове иницијативе, које Вучић не говори српској јавности. Прво, омогућавање уласка у Северну Македонију и Албанију са личним картама уместо са пасошима не може донети никакав конкретан економски добитак, јер не представља суштинску промену – граничне контроле и даље постоје, само се на граници показује други документ.
Друго, поједностављивање царинских процедура је празна прича док год је царина легло Вучићевих партијских функционера, нестручних и корумпираних кадрова, као и полигон за крађу, шверц и отимачину. Вероватно је Вучић као консултанта за царинске процедуре узео Михаља Кертеса, некада злогласну ведету СПС, а данас уваженог члана СНС.
Foto: Privatna arhiva
Треће, економски добитак привреде од Малог Шенгена је врло упитан. Предности за српски извоз не постоје јер Мали Шенген не обезбеђује слободан проток робе преко граница. Такође, питамо се шта је тачно унапређење за Србију, када све економске провизије из овог договора већ постоје у споразуму ЦЕФТА; чији је Србија члан од 2007. године, заједно са Албанијом и Македонијом.
Четврто и најважније: покрет Ослобођење се оштро противи увођењу Приштине у ову иницијативу, што представља грубо кршење Устава Републике Србије и Резолуције 1244, као и још једно Вучићево увођење признања независности Косова на мала врата.
Сматрамо да је овај споразум још један чин замајавања осиромашеног српског народа. Уместоокретања српској привреди, српским предузетницима и српским пољопривредницима, који су погођени економском кризом услед пандемије, Вучић се бави албанском и македонском привредом. Очигледно је да, због застоја у европским интеграцијама, Вучић мора да пронађе нову превару којом ће да маже очи српској јавности. Па је то пронашао у грандиозним индустријама Албаније и Северне Македоније.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 9, 2020
