Siromaštvo postaje državna ideologija, plata od 60.000 veliki uspeh, 30.000 normalnost, a to da pojedinci od tog minimalca vrate 12.000 vlasniku firme i žive od 18.000 neminovnost. A suština je da je plata od 500 evra nedovoljna za pristojan život jedne porodice. Da je plata od 250 ili 300 evra sramota i nedostojna čoveka, a da oni koji teraju ljude da im vrate deo takve plate treba da robijaju bar deset godina. Pre 15 godina je prosečna plata u mojoj kompaniji bila 1.000 evra, čistačica je imala 600 i uz takve plate smo pravili dobit svake godine. Nisam ubeđivao nikoga, kao veliki biznismen Tomislav Momirović (MONA), da u Srbiji ljudi treba da rade za 25.000 dinara. I da bude siromašan, ali srećan što ima posao - kaže u intervjuu za Nedeljnik predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.

Зар то није капитализам и слободно тржиште за које смо се борили 5. октобра?

– Не, то је искоришћавање муке људи чија права њихова држава не брани. Да је нормално да је тако говоре им Момировић и Вучић, и разни страни Момировићи у чије је фабрике, како рече професор Кавчић, режим уложио наш новац. Е, па Томо неће бити да не могу да примају више од 250 јер је таква ситуација и јер је Србија сиромашна. Собарица у твом хотелу ради квалитетно као собарица у хотелу у Хрватској, али ова има три пута већу плату. Не поредим са Немачком намерно, тамо је 7-10 пута више. Али власник хотела у Хрватској не живи три пута боље од тебе. Дакле није проблем у собарици и њеном знању, него у теби и твом односу према запосленима. И немој да објашњаваш како хотел у Хрватској више приходује, јер кад сам ја правио фирму, борио сам се са пола Европе, са Словенцима, са Хрватима који су се развијали док смо ми били под санкцијама. Имали смо исте клијенте, али су они трошили много више у Хрватској, него у Србији јер су више и продавали. И опет сам их са својим тимом све победио. Значи може. И нисам ја једини пример. Има још много људи који су показали шта може да се постигне са нашим знањем и вредноћом – каже Ђилас.

Како? Зар се нисмо наслушали разних обећања у последње две деценије. И док сте ви били на власти.

Не верујем у приче како је народ лењ, како мало ради, како је необразован. И како треба да дођу странци да нас науче како се обрађује земља, производи струја, праве бакарне катоде, граде путеви

– Са места градоначелника могао сам да утичем на плате васпитачица које смо повећали и које сам одбио да смањим на захтев ревизора, због чега сам прекршајно осуђен и платио сам казну. Плтајте запослене у градским предузећима колико су им плате биле веће у „моје време” него сада. Сиромаштво као државна идеологија коју заступа Вучић је катастрофа за наше друштво. Идеологија да сви подједнако немамо коју лажно заступа Вучић, јер он и његови и те како имају, мора да се замени идеологијом пристојног живота за сваког ко ради. Дали смо конкретан план економских мера за бољи живот, показали како да у здравству и образовању порасту плате преко 40%. У то ја верујем. У државу која даје бесплатне књиге и оброк у школи. То је моја идеологија. Идеологија у којој је минималац 500 евра, али се тиме нико не хвали јер је и то мало. Верујем да ће људи ако добију шансу направити много више него што могу да направе данас. Не верујем у приче како је народ лењ, како мало ради, како је необразован. И како треба да дођу странци да нас науче како се обрађује земља, производи струја, праве бакарне катоде, граде путеви…

Али је чињеница да неки много имају, а неки много немају…

– За то да неки много имају, а други много немају сте у праву. Ја могу себи на основу онога што сам у животу зарадио да приуштим боцу вина од неколико стотина долара (или хиљада), јакну или сако од више хиљада евра, али то не радим, јер мислим да је то бесмислено и скоројевићки. Вучић то од плате не може, али то ради. Дакле, њему није непријатно што ужива у таквом снобовском луксузу који је обезбедио новцем за који не може да докаже порекло, али зато некоме ко је поштено зарадио, ко такав снобизам презире, треба да буде непријатно због тога што је поштено зарадио?

Али коме би одговарала та идеологија сиромаштва, како сте је сада више пута назвали?

Вучићу савршено одговара да цела Србија „мота каблове“ за 250 евра. И да дрхте у страху да ли ће и без тога остати

– Вучићу савршено одговара да цела Србија „мота каблове“ за 250 евра. И да дрхте у страху да ли ће и без тога остати. Јер, такве људе у тим позицијама лако можеш да поткупиш, још лакше их заплашиш. Њему никако не одговарају успешни и од њега економски независни. Јер ти који су независни ће да кажу шта мисле, ти који се не боје ће да устану против њега, а неће чекати мрвице које он баци са свог стола. Зато се он слика како једе боранију да се представи као обичан човек који нема. Зато лаже народ да на вечерама у Бриселу пије само воду и једе корицу хлеба. То је његова идеологија немања, беде и сиромаштва, вечитог крпљења краја с крајем. Вечитог живота од првог до првог. Њему је потребан народ који нема. Не само материјално да нема, него да нема више ни могућност да жели да оде у позориште, на вечеру, да отпутује, да крене у предузетништво, да себи приушти било шта осим плаћања рачуна и хране.

Њему одговара кад млађа деца наслеђују гаредеробу од старијих, и кад се облаче из стварног породичног фундуса већ ношених ствари, а родитељи носе исти капут 20 година. Страх да се и то изгуби је оно сто њега храни.

Зато плански, систематски и врло смишљено претвара грађане Србије у своје надничаре, подводи их као јефтину радну снагу страним инвеститорима којима даје олакшице на уштрб српске економије, приказујући то као сопствени уступак и борбу за бољи живот у Србији.

– Срби ће, кад буду могли да чују, моћи да бирају између лажова који немају дана у бизнису и имају огромне паре, а који тврде да немају ништа и да зато разумеју како је људима тешко, и мене који не кријем да сам направио највећу фирму у овом делу Европе и свој удео продао за више милиона евра. Између људи који крију своју прошлост и покушавају да кроз политику лече своје фрустрације и оних који политику доживљавају као прилику да свакога дана ураде барем једну ствар која ће неком човеку вратити осмех на лице. Како буду изабрали тако ће живети – закључио је Ђилас.

Izvor: Nedeljnik

Oznake: Aleksandar Vučić, Dragan Đilas, ideologija siromaštva