Pročitaj mi članak
Министар финансија и привреде Млађан Динкић каже да ће се у свом ресору борити за свако радно место, сваку фабрику, сваког човека, да држава тражи решења за велике губиташе међу јавним предузећима, пре свих помиње „Галенику“ и „Србијагас“, док недавна хапшења у Крагујевцу види као мали скандал.
Са руским колегом Антоном Сулуановим, договорио је да 11. јануара у Москви потпише уговор о кредиту од 800 милиона долара, које су две владе потврдиле за железницу.
Можда још важније до тог договора, како је нагласио Динкић, министар финансија Руске федерације позвао га је да реализују кредит од додатних милијарду долара за буџет. Двојица министара ће том приликом кренути да договорају услове тог кредита.
За наредну годину у ресору на чијем је челу каже да не постоји једнозначно решење, али да оно што може да обећа је „да ћемо буквално да се боримо, за свако радно место за сваку фабрику, за сваког човека“.
План је, како је навео, да се до краја стабилизују јавне финансије, да се онда та стабилност пребаци на привреду.
„Размишљамо о томе да скратимо рок повраћаја ПДВ-а привредницима, како бисмо убацили више ликвидности самој привреди. Размишљамо о новим мерама за подстицање извоза. Размишљамо да нападнемо проблеме у фабрикама које су у реструктуирању, тако што нећемо чекати да протекне годину и по дана, кад истиче период реструктуирања, него да кренемо да решавамо проблем по проблем“, навео је Динкић у интервјуу Танјугу.
Анализирајући у претходних неколико месеци које су то области где држава може да помогне да се проблеми неких фабрика певазиђу, каже да су у Министарству видели да, рецимо, ИМТ, ИМР с једне стране, имају традицију, а да са старомодним тракторима какве производе, немају никакву перспективу.
„Али зато имају добре људе, и зато ћемо правити нову фабрику пољопривредних машина. Да Србија направи један светски модел трактора, који би користио моторе ‘Џон Дир’, а који би могао да се продаје не само у Србији и региону, него у читавом свету. Да поново почнемо да правимо комбајне, у сегменту тржишта, где можемо бити конкурентни“, каже Динкић и додаје:
„То нећемо радити у овим старим фабрикама које су пуне дугова, него ћемо направити једну потпуно нову фабрику, и пребацити раднике из ових старих фабрика, а ове локације искористити рецимо за градњу станова, јер се оне налазе у центру Новог Београда и у центру Раковице“.
Динкић је најавио и узимање дугорочних кредита за наводњавање пољопривредног земљишта.
У плану су већ за овај јануар, каже Динкић, разговори с људима из Уједињених Арапских Емирата, са њиховом владом, како би се направио међудржавни споразум, што би био почетак много шире сарадње, а о тим питањима, додаје, разговараће и са представницима Светске банке.
Динкић је навео и да се у фази израде налази посебан план за подстицање индустрије софтера и генералних информационих технологија.
„Донели смо закон, који омогућава долазак система који омогућавају плаћање преко интернета у Србију, као што је ‘Пеј пал’. Покушаћемо да доведемо некога од њих. Хоћемо да направимо систем подстицаја по моделу најуспешнијих земаља у свету, за подстицање софтвераша. Ми имамо младе, паметне људе, инжењере, којима желимо да дамо шансу“, каже Динкић.
Министар финансија сматра да ће 2013. у економији за Србију бити тешка, али додаје, „борићемо се максимално да најпре у перспективном делу привреде остваримо неку вредност, да повећамо бруто домаћи производ, а да онда после те ефекте пребацимо и на тзв. друштвене делатности“.
Преговоре с Међународним монетарним фондом очекује почетком пролећа, каже да смо за њих спремни, подсећа да нама новац од ММФ не треба, већ да нам „више психолошки значи, ради стицања додатног кредибилитета у свету“.
Арамжман с ММФ-ом, ако буде склопљен, потврђује, биће искључиво аражман из предострожности и вероватно на максимално 18 месеци, па ћемо, како каже, видети ефекте тог споразума.
Прво јавно предузеће у којем ће држава реаговати је „Галеника“, каже министар, јер тамо има највише проблема, будући да је тај некадашњи гигант сада на коленима, са огромним дуговима и вишком запослених.
„Морамо да тражимо решење за ‘Галенику’, то ће бити прво јавно предузеће где ћемо покушати да кроз међународни тендер пронађемо дугорочну будућност за ову фабрикку. Мислим да је срамота, да фабрика лекова пропада. Јер, на жалост лекови свима требају. И ‘Галеника’ ће бити прва на реду“ рекао је министар финансија.
Министарство енергетике, наводи Динкић, припрема план реструктуирања „Србијагаса“, који је велики губиташ међу јавним предузећима, а тражићемо и од новог директора железнице план како да се смање њихови губици, а да се повећа квалитет у превозу робе и путника.
„Планирамо и да понудимо на приватизацију удео државе у Привредној банци Београд. И тај тендер ће бити расписан на самом почетку године. Држава је као што знате морала да интервенише у овој банци. Претходна влада је убацила одговарајући капитал, међутим, да би та банка била потпуно стабилна треба јој боље управљање, и зато ћемо је понудити у процесу приватизације. Влада је већ донела одлуку на ту тему. Тендер ће бити расписан почетком године“, рекао је министар.
Разговор с руским министром финансија у јануару у Москви послужиће, како је рекао, да покуша да организује састанак с представницима „Уралвагонзавода“, који је заинтересован за куповину смедеревске Железаре.
„Морам да кажем да је руски партнер уложио доста напора да прикупи податке о потребама за покретање производње у Железари. Тендер је за два месеца, на њихов захтев, и наравно да та два месеца не значе ништа ако на крају дођемо до правог решења. Дакле, то није страшно“ , каже Динкић и додаје да је српска страна већ почела да размишља о „плану Б“.
„Ми имамо тренутно новца од прихода од продаје челика из претходног периода, који се користи за исплату минималних плата у Железари, а то ће се истрошити до априла, маја следеће године. Ја не желим да чекам тај тренутак. Најбоље би било да ‘Уралвагонзавод’ преузме Железару и радићемо на томе. Али, ако се то не деси, морамо да видимо шта је алтернативно решење“, рекао је министар финансија.
Коментаришући недавна хапшења у Крагујевцу челника Коалиције за Шумадију која је чланица УРС, Динкић то види као „један мали скандал“, каже да му се чини да је локална полиција прекорачила овлашћења, а да у свему није било никаквих политичких конотација.
„Сви виде да је републичка влада кренула оштро у борбу против корупције и криминала. А онда се дешава да свако жели да узме неку правду у своје руке, и неки су почели да претерују. Нико не сме на локалу да ствара атмосферу страха“, наводи Динкић и закључује да ту сада држава мора да реагује, да се разграници право и правда од злоупотребе права и правде.
Другим речима, како каже, ко год краде државу, ко год је оштетио државни буџет, значи републички, покрајински и локални треба да буде и ухапшен и треба да одговара.
Каже да он лично може да се понаша у складу са оним што је добио на изборима, а то је 300.000 гласова, 16 посланика у Републици и 16 градоначелника и нада се да једино доследно може да се понаша у оквиру сопствене странке уз обећање да ће испоштовати до краја оно што је причао у кампањи.
На примедбу да се његова странка није превише у јавности оглашавала на тему косовске платформе, каже да то није сасвим тачно и наводи да њихова потпредседница Владе Сузана Грубјешић активно учествује у тим разговорима, да је више пута давала изјаве, а да њега лично то нико није ни питао, те да је то једини разлог за такав утисак.
„Иначе, имамо чврст став око тога. Дакле, с једне стране добро је да имамо активан приступ решавању косовског проблема, и треба да гледамо и шта би било трајно решење. Али да не угрозимо преговарачки процес са Европском Унијом. Дакле, ја апсолутно заступам становиште целе владе, да с једне стране, треба да наставимо разговоре са Приштином, да решавамо техничка питања и да добијемо датум за преговоре, о приступању ЕУ“, прецизирао је Динкић.
С друге стране, навео је да не треба да чекамо трајно решење за Косово и Метохију, јер оно нам, каже, „неће пасти с неба“.
„Зато подржавам иницијативу председника Томислава Николића да се кроз суштинску аутономију и регионализацију самог Косова дође до доброг трајног решења, не само за Србе, него и за Албанце који тамо живе“, закључио је Млађан Динкић.
(РТС)
