Pročitaj mi članakIzjava članice niškog odbora Socijalističke partije Srbije, u kojoj traži da svaka kritika politike, lika i dela predsednika Republike Aleksandra Vučića treba da bude kriminalizovana i sankcionisana zatvorskom kaznom, iako sadržajno besmislena, a time potpuno nebitna, jeste važna jer je primer političkog „idiotizma“ u kontinuiranom i osmišljenom procesu „kretenizacije“ Srbije. I ova je izjava, kao i ona nedavna, izrečena u Narodnoj skupštini kojom narodna poslanica SNS-a traži za Aleksandra Vučića status doživotnog predsednika Srbije, jasni su simptomi poslednje faze u dekadenciji odlazećeg korumpiranog i kriminalizovanog sistema vlasti. Idolopoklonstvo Vođi vladajuće partije, stvaranje iluzije o njegovoj bezgrešnosti i kult ličnosti su dobro poznate metode političkog poltronstva u trci za što bolje mesto na nekoj budućoj izbornog listi, koje u ovakvom izbornom sistemu ne zavisi od kvaliteta kandidata i njegove popularnosti na lokalu, već samo od volje nosioca izborne liste. Pored toga, ova druga izjava ima i funkciju obesmižavanja uloge Parlamenta kao najviše grane vlasti u Srbiji. Na ovaj se način, u vremenu post-istine i u odsustvu bilo kakvog osećaja stida, stvarala i stvara i dalje aktuelna politička „rijaliti“ kvazi-elita koja se i u medijskim i u skupštinskim nastupima takmiči isključivo u broju ulizičkih pohvala Vođi, nesuvislim odgovorima na argumentovanu kritiku i veličinom uvreda i izgovorenih laži o političkim protivnicima.
Ова последња изјава, а коју су медији промовисали у „топ“ тему, а ауторку у „нишку политичарку“, није само пример „ријалитизације“ политичког живота, већ је и велика срамота за Ниш и Југ Србије. Ниш и Нишлије добро памте још једну политички „идиотску“ иницијативу сличну овој, која је потекла такође из Ниша, деведесетих година од стране политичког колеге „нишке политичарке“, у последњим данима владавине режима СПС-а – иницијатива за кандидатуру тадашњег председника Републике Слободану Милошевићу за Нобелову награду за мир. Оба аутора – потекла у крилу партије чији је једини познати modus vivendi опстанак и саучешће у власти – су управо од свих претходних власти прегажени Ниш , користили као полигон за своју нарцисоидну политичку амбицију и за политичко удвориштво. Због тога је ова изјава политичко срамоћење девастираног Ниша.
Срамота је и за медије, како оне плаћене милионима евра новца осиромашених Нишлија али и за оне тзв. независне медије, да своју пажњу усмеравају на небулозе, и да оваквим „силиконско-ријалити„ изјавама дају предност над узроцима пропадања Југа Србије и његових грађана, предност над депопулацијом Југа Србије, над непостојањем места за младе у клијентелистичком режиму СНС-а, као и над радом народних посланика из Ниша у српском Парламенту.
И ова изјава и све око ње је погређно . Једино је њен циљ дубоко осмишљен. Поред импулса политичкој каријери ауторке, њен циљ је да се оваквом „кретенизацијом“ заробљеног јавног простора сакрије Истина. А Истина је да грађани Ниша једва преживљавају, да су цене хране и тропшкова порасле више од 50% , да у Нишу 30 хиљада људи живи без струје , да су комунална предузећа на издисају због континуиране пљачке и неспособности СНС кадрова, да власт ни у буџету за Ниш не планира ниједан значајан пројекат, да ће људи и даље гинути на прузи у центру Града, да се Срспка листа најпре повукла а после недељу дана поново ушла у институције лажне државе Косово, да је након пописа Шиптара за 50 хиљада више у само три општине Југа Србије , а да је у четири града на Југу Србије 40 хиљада људи мање.
Због свега набројаног, давати популарност оваквим изјавама је срамота и за Србију и за Ниш, срамота је и за медије , срамота је и за Нишлије али и за све актере политичког живота.
проф.др Тамара Миленковић Керковић
Народни посланик
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 21, 2022
