Pročitaj mi članakU Inzbruku je objavljena knjiga „Rat za Kosovo“ istoričara i istraživača konflikata Kurta Griča. U njoj ima reči o tome šta je bombardovanje 1999. značilo za NATO i kako je javno mnjenje pripremano za intervenciju.
Љубитељи великих речи и заговорници тумачења према којем сва битна светска дешавања почињу у балканском бурету барута, сигурно ће се обрадовати тези да је „нови светски поредак“ почео бомбардовањем Југославије 1999. године. То, додуше уз мање помпе, тврди италијански историчар Курт Грич у својој књизи „Рат за Косово – историја, позадина, последице“ коју је почетком године објавио Универзитет у Инзбруку.
Теза је једноставна и Грич је лако доказује: интервенција НAТО од пре 17 година представљала је прво мешање моћне војне алијансе уз објашњење да се ради о хуманитарној интервенцији у корист потлачених људи. Тиме је, тврди историчар, НAТО из одбрамбеног прерастао у нападачки савез који по истој матрици – без благослова Савета безбедности УН – интервенише широм света.
„Тематика Косова је на неки начин ишла наруку НAТО. Ту је препознат конфликт за који се могло претпоставити да ће ескалирати уколико једна страна буде војно подржана. И то да ће ескалирати тако да се може добити изговор за војну интервенцију – тако је и било“, каже Грич у обимном интервјуу за ДW који ће бити објављен у четвртак 8. јуна.
Како су придобијени Немци
У књизи се млади историчар посвећује и начину на који је за интервенцију придобијено немачко јавно мњење што је, према речима тадашњег портпарола НAТО Џејмија Шеја, било кључно за покретање ваздушних напада.
Курт Грич: Косовски рат представљао је трансформацију НАТО у нападачки савез
„Сугерисано је да је то борба против новог Хитлера“, објашњава Грич. „Милошевић је наводно нови Хитлер, а Срби нови нацисти. Зна се да се против историјског Хитлера борило из добрих разлога, зато се и ишло на то: ако не подржите рат против Милошевића, онда је то исто као да ништа не предузимате против Хитлера. A такву етикету немачка јавност себи није хтела да дозволи по други пут у историји.“
Косовски рат је, тврди Грич, добро дошао и самој Немачкој која је тако „одбацила“ печат Холокауста – јер је деведесетих још свако разматрање о евентуалном војном ангажовању немачке војске праћено подсећањима на зла која су нацисти нанели свету. „С крајем Косовског рата је та дебата у немачкој јавности окончана“, каже историчар. Сада се подразумева да немачки војници смеју ратовати широм света.
Митови о паду Милошевића
Представљање књиге „Фабрикована револуција“, о утицају Запада на свргавање Милошевића, избеглице на југу Србије и потражиоци азила са Косова у Немачкој, неке су од тема штампе на немачком језику.
У књизи „Рат за Косово“ је посебна пажња посвећена једноличном извештавању водећих немачких медија који су одреда подржавали интервенцију. То иначе спада у ужу специјалност Курта Грича, истраживача конфликата који се посебно бавио улогом медија у њима. „Свака велика политичка групација има медије који су јој блиски садржински, а делимично има и персоналних преклапања. Код дискурса о Косову се то може доказати: све велике немачке новине које су блиске парламентарним странкама биле су за интервенцију НAТО с изузетком новина блиских данашњој Левици.“
Танка критика Србије
Оно што болно недостаје Гричовом раду – а већ се претходно у две књиге и педесетак текстова бавио распадом Југославије, Косовом и улогом НAТО – јесте заправо критика српског национализма и политике режима Слободана Милошевића. Док се Грич детаљно посвећује злочинима ОВК и сулудој идеји Велике Aлбаније, злочини српске војске, полиције и паравојних формација махом су представљени као „непотребно оштре реакције“ на нападе ОВК.
„За добро утемељену критику Србије морао бих да напишем нову књигу“, признаје он у разговору за ДW. „У мојим публикацијама се може видети да више пажње поклањам политичком деловању Запада, али то никако не значи да је српска власт аутоматски у улози жртве. Ни у којем случају. У случају Косова се мора увидети не само да је било крупних политичких грешака од стране Београда још осамдесетих, већ је било ратних злочина и пре интервенције НAТО.“
Стога му је, каже, важно да његове тезе не буду селективно одабране и цитиране од стране српских националиста. Против тога ће мало шта моћи да учини. Без обзира на мањкавости, књига нуди перспективу која у западној јавности свакако није мејнстрим. Позивајући се на велики број релевантних извора, Грич је на крају успео да потврди главну тезу: да је Косово било прекретница за НAТО. Књига би требало да буде преведена и на српски језик, али је неизвесно када и код ког издавача ће бити објављена.
