Прочитај ми чланакМедијски закони, захваљујући којима је Србија скочила на компаративним листама медијских слобода половином прошле деценије, допринели су - или боље речено, њихова шалабајзерска примена - томе да српска медијска сцена никада у историји није била гора. Процес конкурсног суфинансирања се, уз неке изузетке, претворио у дотирање режимских медија.
Најважнији сегмент медијских реформи из 2014. године, које су уз велике наде поздравила еснафска удружења и међународне организације, био је тзв. нови модел односа државе и медија. Укратко, држава мора да изађе из медијског власништва, али наставља да финансијски интервенише у медијску сферу тако што конкурсно подржава медијске садржаје од законски дефинисаног јавног интереса, кроз рад стручних и независних комисија које процењују вредност предлога пројеката, пише Време.
Седам и по година после – према објављеном истраживању новосадског Центра за одрживе заједнице, али и према бројним претходним анализама – више је него јасно да су очекивања медијских експерата, који су веровали да ће нови закони потпомоћи квалитетне и професионалне медије и медијске садржаје, драматично изневерена. Медијски закони, захваљујући којима је Србија скочила на компаративним листама медијских слобода половином прошле деценије, допринели су – или боље речено, њихова шалабајзерска примена – томе да медијска сцена ваљда никада у историји није била гора.
Процес конкурсног суфинансирања се, уз неке изузетке, претворио у дотирање режимских медија. Велики приватизовани медији, који су доспели у страначке руке, још увек су патернализовани од, пре свега, локалних самоуправа, и добијају огромне новце грађана за креирање режимских пропагандних порука. Тако грађани сами издашно плаћају да буду дезинформисани и „распамећивани“. А о томе ко ће добити паре углавном одлучују „стручњаци“ које је делегирала власт, и који често само у дело спроводе одлуке које су претходно донете у страначким просторијама.
Како то код нас бива, закони иду друмом, а стварност шумом. Тешко да ће огроман труд новинарских и медијских удружења уродити плодом, да у игроказу нових медијских реформи, поправљајући закон, поправе медијску сцену. Апсурдно је покушавати изменама легислативе натерати власт да поштује законе.
Према подацима Центра за одрживе заједнице, држава је на свим нивоима од 2015. до краја 2021. године утрошила више од 85 милиона евра за медијске конкурсе. Највећи део тог новца завршио је у рукама напредњачких медијских посленика, односно за пропагандне делатности, поготово на нивоу локалних самоуправа: за суфинансирање њихових медијских садржаја у овом периоду издвојено је 66,8 милиона евра или безмало четири петине укупних средстава. Нешто је боља ситуација на конкурсима Министарства културе и информисања.
Презентовани подаци само су једна од „тајни“ садашње конфигурације медијске сцене, односно апсолутне доминације медија блиских власти. Овој, али и другим анализама, отимају се скривени подаци о томе колико новца режимски медији добијају на друге начине – преко јавних предузећа, приватних предузећа која имају дил са влашћу и са њима повезаним фирмама. Свеобухватнија анализа би открила суштину наша несрећне сцене, проговорила о нивоу корупције, али би се њоме морао бавити тим озбиљних финансијских, домаћих и страних форензичара. У медијима је, као и у крими-романима, најважније пратити путање новца.
Према презентованом истраживању, највише новца грађана за шест година путем конкурса добила је Радио-телевизија Нови Пазар (2,61 милиона евра), РТВ Белле Амие из Ниша (1,13 милиона), Новосадска ТВ (1,09 милиона), Сремска телевизија (973 хиљаде евра) и Студио Б (907 хиљада). Свих пет телевизија су блиске власти, а четири од њих су биле предмет приватизације 2015. и 2016. године и из државних су доспеле у страначке руке.
Према Правилнику о суфинансирању јавног интереса у сфери јавног информисања, један од главних критеријума, приликом оцењивања предлога пројекта, јесте апликантово поштовање Кодекса новинара Србије. Према анализи Савета за штампу, у периоду од јула до септембра прошле године, десет дневних листова који излазе у Србији прекршили су Кодекс чак 2.625 пута. Неславни рекордери су „Ало“ (570), „Информер“ (448) и „Српски телеграф“ (437).
Истраживање ЦОЗ-а наводи да су издавачи ових медија од 2015. до 2021. приходовали путем конкурса више од 900.000 евра. Толико о поштовању правних аката у Србији и томе да ће измењени закони донети неки бољитак.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 28, 2022
