Pročitaj mi članakBregzit, novi premijer u Londonu i na kraju Dejvis kup meč između Srbije i Velike Britanije, jednoznačno su pokazali da je Ostrvo ovog leta u epicentru medijske i svake druge pažnje. Zato je bilo logično da u letnjem dvobroju Branko Rosić razgovara sa Denisom Kifom, ambasadorom Velike Britanije u Srbiji.
Брегзит, нови премијер у Лондону и на крају Дејвис куп меч између Србије и Велике Британије, једнозначно су показали да је Острво овог лета у епицентру медијске и сваке друге пажње. Зато је било логично да у летњем двоброју Бранко Росић разговара са Денисом Кифом, амбасадором Велике Британије у Србији.
Да ли ће се мењати нешто у политици Британије према Србији сада након Брегзита?
Наша нова премијерка је јасно рекла да Брегзит значи Брегзит и да је задатак нове владе да од тог процеса за Британију направи успех. Док не дође до тога, ми испуњавамо све своје обавезе у Европској унији, али и задржавамо сва своја права. Исто је и са политиком према Србији, основа наше политике према Србији и региону остаје задатак да се дешавања из деведесетих не понове. Приоритети британске владе су безбедност, стабилност и просперитет, а то значи снажну подршку процесу реформи и њихове примене, као и подршку демократским вредностима и модернизацији друштва – праву подршку правим реформама.
Ако на америчким изборима победи Хилари Клинтон, три најмоћније земље света предводиће – жене. Хоће ли Тереза Меј променити земљу онолико колико је то урадила Маргарет Тачер?
Други пут током мог живота на чело владе Уједињеног Краљевства дошла је жена. Мислим да то показује снагу наше демократије и отвореност нашег друштва. Маргарет Тачер је постала премијерка када сам ја постао дипломата. Сада, након три деценије више искуства на нашој страни, нас поново води једна жена. Мислим да је и нова премијерка, као што је то био случај и са Маргарет Тачер, дошла на чело владе у тренутку када је пред нама много изазова. Ми као државни службеници смо ту да и премијерки и новој влади помогнемо да те изазове савладају и да то буде на добробит и нас и наших партнера и савезника.
Следеће године ће бити јубилеј, 180 година од успостављања британско-српских дипломатских односа. Они пролазе кроз различите фазе. Имали смо недавно топао дочек принца Чарлса, а прошле године у ово време и неспоразуме око декларације о Сребреници, па и теорије завере да су британски агенти инсценирали каменовање премијера Вучића.
Период од 180 година јесте дуг, а наши односи су одувек били комплексни. За мене је посета принца од Велса најбољи показатељ наших односа, јер је, како сте и ви рекли, дочек био топао, природан и спонтан, али је та посета и ставила акценат на оно што је у нашим односима најјаче. Никада нећу заборавити посету манастиру Ковиљ, Галерију Матице српске, а моја супруга Кејт посету Дому у Звечанској, Сремским Карловцима и организацији „Атина“.
Ипак, мислим да је најемотивнији тренутак посете била церемонија током које су председник Николић и принц од Велса положили венце на српском и на гробљу Комонвелта, у част свих оних који су се у име Србије и Велике Британије борили за наше заједничке вредности. Вероватно најбољи пример тих вредности јесте више од 600 докторки и медицинских сестара, које су током Првог светског рата дошле у Србију да рањеницима и цивилима пруже неопходну помоћ током смртоносне епидемије тифуса. Многи од њих су тада овде оставили и своје животе. Њима смо тада, на тим церемонијама, сви заједно исказали наше најдубље поштовање.
Мислим да не треба трошити време на коментарисање различитих теорија завере. Истина је да у неким политичким питањима немамо исте ставове, али мислим да је изузетно важно што о свим питањима можемо отворено да разговарамо. Заједничке вредности и заједнички интереси јесу нешто што повезује савезнике и партнере.
Шта бисте ви преузели из Србије, а шта би ми требало да преузмемо од Британије?
Мислим да бих из Србије понео ајвар. Знам да овде свако има свој рецепт за ајвар на који је поносан, а мислим да и моја супруга Кејт и ја већ имамо своје преференце када је реч о нијансама у укусу ајвара. Вероватно ћемо, када будемо одлазили из Србије, напунити бар један кофер теглама ајвара. Када је у питању оно што бисмо волели да оставимо овде, то је разумевање да имамо богату заједничку историју и вредности које делимо.
Постоје ресторани у Београду који носе називе серија, а чак је и Гардијан објавио репортажу о том фасцинантном обожавању браће Тротер у Србији. Да ли је та љубав последица тога што су браћа Тротер помало и „Срби“?
Ја уживам када људи у Србији користе шале из „Мућки“. Тај заједнички смисао за хумор ми често олакшава посао амбасадора овде у Србији. Са нестрпљењем очекујем да видим како ће овог 8. септембра бити обележено 35 година од приказивања прве епизоде те популарне серије. Ипак, ни после 35 година не знам одговор на питање да ли ћемо следеће године у ово доба бити милионери.
Има још много препознатљивих личности које својим примером показују сличности између Србије и Британије. На пример, Борислав Пекић, Милош Црњански и наравно Тимоти Џон Бајфорд. Ми смо једну од најлепших просторија у Амбасади именовали по њему.
Лазар Џамић је кроз назив своје књиге Чај од шљива одлично формулисао ту невероватну британско-српску мешавину.
