Државном врху Србије ће у разговору са Ештоновом бити понуђена нека врста специјалног статуса и одређене институције власти на северу Косова, сазнаје Тањуг.

То је највише што Србија тренутно може да добије, а прихватање те понуде отворило би пут за добијање датума, јавља Тањуг.

Извор Тањуга упућен у преговарачки процес наводи да, уколико то што Брисел понуди буде прихватљиво за Београд, Ештонова би, у извештају са којим 16. априла излази пред Савет министара, препоручила да се Србији одреди датум за отпочињање преговора о чланству у ЕУ.

Поред питања заједнице српских општина, тема разговора вечерас ће бити и приближавање ставова Београда и Приштине о имплементирању досадашњих договора, али ће представници ЕУ тражити и јасне гаранције за њихову примену.

Остаје, наводи извор Тањуга, да Ештонова 14. марта у Приштини покуша да утиче на косовске преговараче да „смање апетите“.

При томе, наводи извор, цео тај посао мора бити завршен до 6. априла, како би Ештонова могла да припреми свој извештај за Савет министара.

Он, такође, напомиње да би одбијање Београда знатно удаљило земљу од намере да добије датум за отпочињање преговора.

Председник Србије Томислав Николић данас је уочи важног састанка у Бриселу изразио бојазан, односно своју претпоставку, да би Србији могао бити понуђен „папир“ чији је нацрт он видео и за који истиче да је неприхватљив, ако не буде измењен, а реч је о нацрту права која би имала српска заједница у оквиру приштинске администарације.

„Ако нам понуде папир који је препис закона који су у међувремену донети у Приштини, без икаквог размишљања о томе шта су права Србије, ако из тог папира буде јасно да они безмало признају Косово као државу, а о Србији не воде рачуна, онда значи да нас ЕУ ипак неће у свом саставу“, казао је Николић новинарима.

Из седишта ЕУ тврде да бриселска страна неће понудити никакав папир, те да није предвиђено потписивање било каквог документа.

„Видела сам у медијима информације о нон-пејперу, али нема никаквог нон-пејпера. Данас су консултације у оквиру дијалога. Дијалог је у кључној фази и за напредак Србије важно је да у том дијалогу имамо напредак и у том правцу иду наше консултације данас“, рекла је портпаролка Ештонове Маја Коцијанчич новинарима у Бриселу.

Како наводи извор Тањуга, папир о којем се говори у медијима, документ је о нормализацији односа Београда и Приштине, о њему сигурно неће бити речи данас у Бриселу, а у медијима се, како каже, ненадано нашао, мада је првом потпредседнику владе Александару Вучићу био предочен приликом боравка у Берлину.

Разговор на ту тему, међутим, наводи извор Тањуга, остаје у опцији за април или тек за јесен.

Извор Тањуга објашњава и да се, кад је реч о гаранцијама које тражи ЕУ, оне односе на спровођење већ постигнутих договора, али и на све што буде договорено у две преостале рунде дијалога, 20. марта и 6. априла.

Обе стране, наводи извор Тањуга, свесне су тога да се договорено мора применити, уз напомену да су нека решења већ практично имплементирана, попут договора о официрима за везу или финансирању прекограничних општина.

Разлике се, међутим, испољавају у погледу гаранција и ту све три стране имају своје виђење.

Српска страна би да донесе неки закон па да се имплементација спроводи кроз такав документ.

Приштинска страна је за потписивање међународног документа, уговора, чиме би могла да пред домаћом јавношћу оправда промену устава, која предстоји.

Трећа страна, Брисел, или тачније сарадници Ештонове, су за ону варијанту по којој се процес договарања неће завршити никаквим писаним документом, већ ће се прописати обавезе које Београд и Приштина треба да реализују, а онда би сектор за проширење ЕУ бринуо о томе.

Тиме би се, како наводи извор Тањуга, обе стране „чешљале“ стално кроз процес имплементације.

У таквој поставци ствари, Унија се на неки начин залаже, каже саговорник Тањуга, да се странама у дијалогу препусти примена, а да их ЕУ у томе стално контролише, док су Немци, Американци и Британци пре за варијанту да се примена договора гарантује неким документом.

У том смислу и уочи данашњег састанка с државним врхом Србије постоји стална комуникација Ештонове и Берлина, као и Вашингтона и Лондона.

Посланици различито о понуди Брисела
Београд неће одустати од извршних овлашћења за заједницу српских општина, а државни врх иде у Брисел да увери високу представницу ЕУ Кетрин Ештон да више нема уступака, каже шеф скупштинског одбора за Косово Милован Дрецун.

“Мислим да ће Ештон покушати да види да ли постоји бар још мало простора да Србија направи неку уступак, а наше државно руководство ће је уверити да више нема уступака са наше стране и да нас, кад је реч о заједници српских општина, интересују исксључиво извршна овлашћења”, рекао је Дрецун новинарима у парламенту.

Према његовим речима, Ештонова ће након тога отићи у Приштину и, уколико је албанска страна спремна за покретање процеса унапред, извршити притисак. “У том случају имаћемо наставак дијалога. У противном, не видим перспективу за тај дијалог“, рекао је он.

Дрецун се осврнуо и на став Берлина, рекавши да је њихов став јасан, да они полазе од претпоставке да је Косово независна држава, али је став Београда да никада неће признати независност Косова.

Он је указао да “Берлин јесте најутицајнији у ЕУ, али и да је Косово део териотрије Србије и да се ради о њеном виталном националном интересу”. По њему није спорно потписивање некаквог споразума о нормализаији односа Београда и Приштине, али да је, како каже, спорно у ком оквиру се подразумева та нормализација.

Социјалистичка партија очекује да Брисел коначно схвати да је за дуготрајну стабилност у региону потребно пронаћи праведно и поштено решење. За сада се не размишља о плану Б.

„Нико није хтео да се упусти овако храбро да реши круцијална питања која могу умногоме да помогну Србији да крене корак унапред у бољу будућност“, рекао је Дејан Раденковић из СПС-а новинарима у Скупштини Србије.

Он је казао да очекује да Брисел коначно схвати да је за дугорочну стабилност региона потребно поштено и праведно решење за Косово. Раденковић, који је посланик с Косова, одбацио је као спекулације да у државном врху Србије постоји нејединство о Косову.

Бивши шеф преговарачког тима Борислав Стефановић рекао је да делегација Србије одлази у Брисел у најјачем саставу како би поделила одговорност. „Наша делегација одлази у најјачем саставу зато да би једне друге покрили политички, охрабрили и да би после лакше могли да поделе одговорност за непопуларне одлуке и непопуларне вести које желе да саопште грађанима Србије“, рекао је он.

Стефановић је казао да се нада да ће државна делегација Србије у Бриселу успети да добије најбоље решење у тешким околностима, али и навео да не верује у капацитет, способност, припремљеност и разумевање људи који у име Србије преговарају.

„Мислим да је неко у међународној заједници проценио да је ова власт заиста крајње конструктивна по питању Косова из различитих мотива и разлога који могу да се огледају пре свега у жељи да се добије што већа подршка Запада са циљем да се представе као неко ко је неопходан на нашем простору“, рекао је Стефановић.

 

Танјуг, Б92

Ознаке: ЕУ, ештон, Космет, преговори, Србија