Pročitaj mi članak„Kako si, da li si povređena?“- to pitanje nisam čula od kolega novinara nakon nasilja SNS batinaša nad nama pred tribinu Saveza za Srbiju, kaže Jelena Vujanić i dodaje:
– Била сам поред председника Двери, као и још неколико жена. Нико није питао како смо се осећале док су нас СНС „јунаци“ гурали и урлали на нас. Нико нас није питао како се осећамо ни када су пре неки дан ставили наше слике на плакате као на потернице и исте залепили у улице у којима живимо.
Јелена Вујанић је још и истакла:
– Није мене страх, не надајте се. Нисам осетила страх ни када ми се јуче горила у жутој мајици унео у лице претећи. Штавише, у том тренутку сам била сигурна да морам учинити све да у Србији нико више не буде натеран и изманипулисан да се тако простачки понаша. Нисам осетила страх, али сам се запитала да ли су то жене из Двери постале легитимна мета напада и насиља у овој земљи? Како је могуће да се пишу тираде о чланици СНС Александри Красић, из Владимираца, која се ето случајно тај дан у то време нашла у Шапцу испред позоришта и која тврди да је ударио „неки мушкарац из Бошковог обезбеђења који је стајао поред њега“. Па једино ако вам ја личим на Бошково обезбеђење јер сам ја стајала поред њега.
– Дакле о тој неистини се пише, а о гурању и малтретирању жена из Двери од стране СНС батинаша се не пише. Да ли смо то ми постале легитимна мета напада и насиља у својој земљи? Или ћете ипак осудити ово што раде СНС активисти? Само питам, ваљда ми се неће оспорити право и на то.
