Pročitaj mi članak

Da li je narko bos Goran Gogić – Vučićev bokser Tito?

0

U svetskim i domaćim medijima je sinoć odjeknula vest da je izvesni bokser iz Pljevalja Goran Gogić, uhapšen u SAD zbog šverca čak 22 tone kokaina vrednog više od milijardu dolara. Američko tužilaštvo je reklo da je u pitanju rekordna količina narkotika, nezabeležena u istoriji kriminala.

И док су се у нашим медијима низале информације о том „капиталном хапшењу“, на Твитеру у коментару је Александар Стефановић одмах повезао тај случај са Александром Вучићем и присетио се прошлогодишњег текста у магазину Таблоид из пера Предрага Поповића.

Да ли је Горан Гогић заправо Вучићев боксер Тито? О томе је писао заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак сарадник и пријатељ Александра Вучића:

Најјаче светске обавештајне службе већ су установиле правило – многи политичари су умешани у понеку крупну криминалну и корупционашку аферу, али само Александар Вучић има улогу у свакој. Кад год се поведе истрага међународног шверца дроге или оружја, прања прљавог новца или финансирања тероризма, трагови поведу према Вучићу. Америчка служба за борбу против трговине дрогом ДЕА дошла је до информација које повезују најтраженијег нарко боса с надимком Тито и председника Српске напредне странке. Истовремено, руска Федерална служба безбедности води истрагу токова новца из Србије, који је провучен и опран кроз московске банке и компаније, пише Поповић.

Александар Вучић има истакнуту улогу у двема одвојеним аферама, које потресају америчку и руску обавештајну заједницу. Американци су открили његову везу са шефом српског картела у Перуу, а Руси су пресекли канал за прање пара стечених криминалом у Србији. Осим бројних доказа доступних јавности, постоје и инсајдери, који су страним службама пружили инкриминишуће информације о вођи српског напредњачког картела.

Амерички Директорат служби безбедности коначно је комплетирао досије фамозног Тита, најтраженијег организатора нарко трафикинга. Агенти ДЕА три године су покушавали да му уђу у траг. Успешно су спровели неколико акција у којима су заплењене велике количине кокаина, који је пребациван из Латинске Америке у Европу, али нису могли да открију идентитет вође мафије.

У америчке и перуанске медије ДЕА је, преко посредника из партнерске специјалне јединице Дирандру, пласирала одређене информације о „Србину који руководи непробојном мрежом криминалаца, који организују транспорт кокаина по целом свету“. – којима је снабдевао европско тржиште. Тито је постао важан циљ за ДЕА, а његов значај можда је и већи од оног који је некада имао Хоакин Гузман, звани Ел Чапо. Тито је чудовиште које не штеди новац како би задовољио европско тржиште, али се добро брине о себи – објавио је перуански портал Ел Комерсио изјаву припадника Дирандре, а то је пренео и дневни лист Блиц.

Саговорник Ел Комерсиа описао је Тита као бившег тренера професионалних боксера у Србији. „У мутном свету бокса успоставио је контакте са јужноамеричким дилерима дроге. За кратко време почео је да се бави лековима произведеним у Боливији, Колумбији и Перуу“, наводи се у тексту перуанског портала.

Од средине деведесетих година прошлог века, кад је спортску каријеру помешао с криминалном, Тито је користио фалсификоване документе. Његово право име познато је редакцији Магазина Таблоид, а у београдском подземљу оног времена, осим по надимку, био је познат као Александар Јоксовић. У Немачку је отишао као Александар Павић. Под тим именом био је заведен у дизелдорфском затвору, где је робијао са Рамизом Маљом, најмоћнијим човеком у клану Рамуша Харадинаја.

Из Немачке се вратио као Иван Луковић, а касније је употребљавао путне документе на име Зећ Мустафи, Адријан Мехмети и Вук Тадић. На том списку најважнији је податак о пасошу с којим је Тито последњи пут напустио Србију.

Тито је у новембру 2006. године отишао из Србије у Белгију с дипломатским пасошем Александра Вучића!

При крају свог последњег посланичког мандата, Вучић је Титу позајмио свој оригинални дипломатски пасош како би му помогао да несметано путује Европом. Толико поверење стварано је десет турбулентних година.

Крајем 1996. године, кад су радикали први пут дошли на власт у општини Земун, Вучић је постављен на функцију директора Спортског, културног и пословног центра „Пинки“. Свидела му се та функција, а и могућност лаке зараде. Пословни простор је изнајмљивао без конкурса, за кеш, чији је већи део завршавао у страначкој каси, али увек је остајало нешто и у његовим џеповима.

Новцем рекетираних локалних бизнисмена реновирао је базен и приредио низ манифестација, које су му доносиле профит. Успут, имиџ спортисте градио је тренинзима с боксерима. У теретани је упознао и Тита, који га је импресионирао изгледом, понашањем, животним стилом и, нарочито, вишком тестостерона. Баш као Јосип Броз, млади боксер је носио бела одела, златно прстење и муштикле од слоноваче. Иако дизајниран као кицош, имао је изузетан таленат за бокс.

После неколико победа на профи-турнирима у Аустрији, Холандији и Немачкој, Тито је толико фасцинирао Вучића, да је млади генерални секретар СРС-а одлучио да инвестира у њега. Ни пре, ни касније Вучић никад ни у један посао није уложио ниједан свој динар, само је тада финансирао Титове припреме и наступе на такмичењима. Но, ни у том послу није имао среће.

Преку нарав, Тито је демонстрирао једном приликом на сплаву „Престиж“. Незадовољан третманом с којим су га дочекали чланови обезбеђења, демолирао је и њих и сплав. Власник „Престижа“, Мирко Томић Босанац, тада на врхунцу моћи, није хтео да му опрости. Ангажовао је цео сурчински клан да лови Тита. Спасао га је Вучић.

Уплашен за своју инвестицију, Вучић је молио Петра Панића Пану, тадашњег шефа обезбеђења Српске радикалне странке, да утиче на Босанца и одустане од освете.

Вучић је кукао да је у Тита уложио своје и позајмљене паре, укупно 40.000 немачких марака. Ако остане без Тита, остаће без новца, а онда, како је говорио, може само да се обеси.

Доброћудни Пана пристао је да посредује код колеге Босанца. За скромну провизију и надокнаду штете успео је да аболира Тита од пресуде на смртну казну.

Тито се склонио у Немачку, напустио је бокс и почео да се бави ситним криминалом. После неколико неуспешних акција одлучио је да повећа амбиције. У Белгији је основао фирму која се бавила транспортом и продајом лекова и медицинских препарата из Јужне Америке. Регуларним комерцијалним бродовима превозио је робу из Колумбије, Аргентине и Перуа. Поред лекова, с фалсификованим декларацијама, у Антверпен је довозио и кокаин. Није заборавио на свог менаџера Вучића. Од прве веће зараде, вратио му је сав уложени новац.

Сарадњу су наставили преко Дејана Стојановића Кеке, вође новобеоградског клана. Вучић се и јавно хвалио пријатељством с Кеком, које је настало у младости, док су играли кошарку у Блоку 45. Успон новобеоградског ганга је заустављен 2006. године, кад је убијен Горан Мијатовић Мита, вођа клана с Бежаније. Полиција је располагала сазнањима, али не и доказима, да је атентат наручио Кека. Славен Билинац и Миломир Пајић, који су осумњичени за то убиство, напрасно су нестали, а претпоставља се да су убијени.

Да га не би задесила таква судбина, Стојановић је побегао из Србије у Аргентину. С њим и Вучићевим дипломатским пасошем у Јужну Америку је отишао и Тито.

Дејан Стојановић и његов ортак Горан Нешић ухапшени су у Бразилу у мају 2011. године. Једну ноћ су провели у притвору. Пуштени су после интервенције друга Тита, који је платио кауцију и мито судији. Од тада, Кеки се губи сваки траг. Нешто касније почео је да се губи и новобеоградски клан. Један за другим, убијени су Вујадин Пејановић, звани Вуле Балави, затим Милош Љубеновић, Немања Лонцовић и Иван Боровчанин, звани Луцифер.

Губитке у људству претрпео је и Титов нарко картел, који је у међувремену преузео контролу над производњом кокаина у Јужној Америци и тржиштем у Европи. У Бразилу је убијено пет припадника Титовог клана, у Колумбији чак 11, а у Шпанији двојица, док је 19 ухапшено, међу којима су Ервин и Холсе Гонзало Лоза, који су контролисали токове дроге и новца.

У Аргентини је ухапшен Перуанац Вестон Милионес, кога је ДЕА означила као „кључног играча за Србију“. Преко фирми у власништву Милионеса, које су се бавиле производњом и трговином кондиторском робом, у Србију је пребациван део кокаина намењеног за дистрибуцију у земљама Европске уније.

Путем електронске поште, ДЕА је открила трагове транспорта дроге из перуанске луке Пиата у Амстердам. Само у једној акцији заплењено је 3.300 кг кокаин-хлорида. Вестон Милионес, његова супруга и ћерка налазе се у затвору Девото у Буенос Аиресу, где служе казну за прање новца и саучешће у нарко трафикингу.

Перуанска специјална јединица Дирандро у јулу 2016. године ухапсила је Зорана Јакшића, шефа клана „Америка“, док је с лажним пасошем покушао да пређе у Еквадор. Јакшић је осуђен на 25 година затвора.

Тито није могао да помогне Јакшићу, али јесте двојици блиских сарадника, Хорхе Медини Гавиљану и Давиду Цуфају. Гавиљана су из затвора у Лими извукла два полицајца, а Цуфај је, као држављанин Перуа, из притвора пуштен после плаћања кауције. Одлуку суда да му се дозволи да се брани са слободе Цуфај је схватио буквално. Нестао је без трага, али у одсуству је осуђен на 17 година робије за шверц кокаина вредног 800 милиона евра.

Америчке службе Цуфаја доводе у везу с Титом и Вучићем. Као Тито, и Цуфај је пореклом из Призрена. Уместо у Београд, његова породица се преселила у Сарајево, у насеље Бољаков Поток. Цуфај је такође покушавао да направи спортску каријеру, био је кадетски првак Босне и Херцеговине у боксу. Агенти ДЕА се о њему распитују и у Србији, претпостављајући да га је Тито склонио овде, на сигурно, под Вучићеву заштиту.

Вучић је обавештен да су америчке службе добиле информацију о томе да је 2006. године позајмио свој дипломатски пасош Титу. Уверен је да због тога неће имати већих проблема, бар не док га штити председнички имунитет. А, ако буде званично испитиван тим поводом, увек може да слаже како му је пасош украден, баш као и његовом брату Андреју лична карта, којом је основана фантомска фирма „Асомакум“. Кад пригусти, лагаће. Навикао је тако.

Међутим, више га брине то што не зна ко га је цинкарио Американцима. О његовој вези са Титом највише знају Војислав Шешељ и Петар Панић. Пошто нема шансе да би се они у овом тренутку охрабрили да роваре против њега, Вучић типује на Златибора Лончара.

У тој претпоставци има логике. Лончар је средином деведесетих година блиско сарађивао са Панићем, Љубишом Бухом Чуметом и Душаном Спасојевићем Шиптаром.

За њих је потписивао лекарска уверења помоћу којих су избегавали суђења. Не би било чудно да је у том друштву упознао и Тита, па се сад сетио да офира Вучића.

Лончар и његова група, коју предводе Никола Петровић, Ненад Ковач и Александар Ђорђевић, утицај на Безбедносно-информативну агенцију и правосуђе искористили су да изолују Вучића. На кључним местима налазе се њихови људи. Лончарев кум Миодраг Стојановић контролише односе, људе и дешавања у БИА. Ђорђевићева бивша шефовица кабинета Маја Поповић постављена је на место министра правде.

Главну реч у тужилаштву има Љубивоје Ђорђевић, а судским поступцима управља Александар Степановић. Засад, они не намеравају да обарају Вучића, али компромитацијом покушавају да спрече његов уплив у њихове пословне комбинације. У томе су успешни. Не зато што су паметни и способни, већ зато што се диктатор сам намешта на пенал.

Ако су америчке безбедносне службе фамозног Тита описале као опаснијег криминалца од Ел Чапа, који је у САД осуђен на доживотну казну затвора, плус 30 година, онда српски Ел Чипуљић, прикладно својим делима, може да очекује 30 доживотних, плус једну годину робије. Александар Вучић је нанео трајну и несагледиву штету Србији, али све је извесније да ће бити кажњен због криминалних комбинација које је ширио по белом свету.

(Комплетан текст под називом „Пицоусти, а опасан мафијаш“, објављен је 2021. године у магазину Таблоид).

 

Izvor: Magazin Tabloid

Oznake: , ,