Pročitaj mi članak

„Čuo si za skup? Razmisli, na određeno si“: Nišlija o prljavom naprednjačkom triku

0

Dok naprednjaci odbrojavaju dane do početka "najvećeg skupa u istoriji Srbije", kako ga je najavio Aleksandar Vučić, u javnim preduzećima ih prebrojavaju - to svedoči više zaposlenih u javnom sektoru Niša. Kao i pred svaki SNS miting, samo su ovog puta, kažu, "kvote" veće, a Nišlija zaposlen u JKP Naissus je odbio da za 10 dana uđe u autobus, dok svedoči da su mnoge njegove kolege, koje takođe imaju ugovore na određeno, zbog straha pristale da budu deo statistike. Više izvora tvrdi da se spiskovi uveliko prave, a da "iz Niša treba da napune 100 autobusa".

Градском управом у Нишу од јуче круже спискови – ко иде на заказани митинг 26. маја. Једна од радница сведочи да сви који су у последње 3 године добили било какве уговоре, на одређено или за стално, морају да иду, а све то им се говори суптилно. Каже да њу више ни не зову, јер је раније одбијала да иде, али да су многе њене колеге под притиском – не знају шта да раде, јер не желе да иду, али су страху да то кажу.

Ипак, има оних који су рекли „не“ на позив да буду у аутобусу за 9 дана – један од њих је радник нишког Водовода. У разговору са новинарком Јужних вести објашњава да не открива свој идентитет, не зато што се плаши да му неће продужити уговор на одређено, већ зато што страхује за своју породицу, пишу Јужне вести.

Каже да су јуче из ЈКП Naissus морали да пошаљу списак оних који ће ући у аутобус и бити део статистике „највећег скупа у историји Србије“, али да он то не жели.

Ово је кап која је прелила чашу, иако је чаша одавно проливена. Они су 10. маја почели да организују људе за тај скуп. Ја 6 година радим на одређено време и увек сам „на тапету“ за те митинге. Сви људи који су као и ја на одређено су буквално условљени да иду на све политичке скупове. Имам колеге који су се учланили, плаћају им и чланарину, ја сам то, не знам ни ја како за све ово време, успео да избегнем. Сада сам одбио да идем, нисам на списку и очекујем да уговор после овог месеца неће да ми продуже и да ћу бити санкционисан од стране менаџмента фирме – прича Нишлија.

А како их уопште у радно време и на радном месту уцењују да иду, такође каже – суптилно.

Функционерка: Ћао, (име познато редакцији) овде, чуо си вероватно за овај скуп 26. маја у Београду?

Запослени: Јесам, али далеко је то, а и радим, мислим да ми је баш тад смена.

Функционерка: Па, добро, замени се, ипак си ти на уговору на одређено, размисли.

Нова в. д. директорке Водовода Тамара Милић се јавила новинарки и спустила слушалицу након што је чула да је из Јужних вести, а на СМС са питањима – колико је људи под притиском из предузећа на чијем је челу, зашто њена снаја позива запослене да „размисле, замене се и крену на митинг“ и колико ће радника 26. маја бити одсутно и како ће то правдати – није одговорила.

Нишлија сведочи да су иначе у овом јавном предузећу сви руководиоци, шефови и директори чланови неког одбора Српске напредне странке, да они јесу симпатизери и иду својом вољом на Вучићев митинг. Део радника запослен је „страначки“, па плаћа и чланарину странци и овај пут сматрају обавезом, а они који нису добили посао за стално су уцењени.

И сада имају квоту коју морају да испуне, а то је минимум један аутобус у којима треба да буду само радници ЈКП Naissus.

Значи није то директно претња, ако не кренеш добићеш отказ, него онако у завијеној форми, али свако разуман зна шта то значи. Тако је увек, за сваки скуп, сваки њихов митинг, за све што странка организује увек је тако. Колега који је у врху странке је звао јуче и рекао да до 14 сати морају сви да буду обавештени и да буде потврђено ко све креће на тај скуп 26. из Водовода – напомиње.

Пракса је таква и да радницима траже оправдање за то што нису отишли на митинг, а не зато што нису били на послу у радно време када се и овај скуп организује.

„Раније ми се дешавало да будем позван на митинг, да не одем јер сам на послу, али сам то морао да правдам шефовима, па ми је то одобрено да не идем и да ће то они да регулишу. Сад су ми рекли да се заменим и да се снађем“, истиче саговорник.

Из разговора са колегама из других јавних предузећа закључује да је ситуација о којој сведочи таква у целом јавном сектору Ниша.

„Људи који ишли на последњи митинг, половина њих је добила уговоре на неодређено време након митинга, има оних који нису добили ништа, тако да осим страха за посао, има и оних који се надају да им је ово шанса за уговор за стално, да ће ако оду сада у Београд да им дају решења. Они и даље држе људе у шаци, не знам на који начин и није ми то јасно, чак и оне који добију сталан посао“, напомиње.

Саговорник признаје да је два пута био приморан да крене на „Вучићев митинг“. Иако је радни дан, они који су пристали да крену излазе са посла, долазе на место окупљања и улазе у аутобусе који их чекају.

Мене је буквално било срамота да уђем у тај аутобус. Јаве нам место окупљања, то обично буде неки месни, градски одбор, окупимо се, кажу нам да уђемо у који аутобус желимо, онда нам дају списак да се упишемо, а онда нас је један од функционера сликао сваког понаособ. Да би имао доказ кад му неко нешто тражи да види да ли је тај неко био у аутобусу – присећа се саговорник.

Каже да су за један од два скупа на који је ишао аутобуси кретали буквално полупразни, па су успут стајали и питали људе на улици да ли желе да крену са њима, али да нико на то није пристао.

Није пристао ни он сада, што сматра храброшћу, али је и даље у страху, па објашњава и зашто.