Pristup Zapada u kom „ne vidi zlo“ u srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, destabilizuje Balkan, navodi CNN u opširnoj analizi koju prenosimo u celosti.

Када је Русија извршила инвазију на Украјину, САД и Европска унија су убрзале свој заокрет ка Србији. Уместо да жонглирају са контрадикторним захтевима плуралистичких и разједињених балканских држава, западне престонице су усредсредиле већину својих напора на јединствену мету, пише CNN.

Њихова политика имала је два циља. Прво, да уведе Србију у западно окриље, даље од Русије. Друго, да својим администрацијама дозволи да се потпуније фокусирају на подршку Украјини.

Традиционално један од најближих савезника Москве у Европи, Београд је дуго покушавао да хода по линији између својих историјских веза са Русијом и потенцијалне будућности јаче европске интеграције. Западне дипломате су настојале да повуку председника Србије Александра Вучића из орбите његовог руског колеге, председника Владимира Путина, обећавајући бржи пут ка чланству у ЕУ, а истовремено упозоравају на изолацију у случају непослушности.

Али, 18 месеци касније, неки посматрачи кажу да је тренутни приступ био само шаргарепа, без штапа, што резултира непостизањем оба циља.

Србија је одбила да учествује у свим рундама санкција ЕУ против Путина, и наставила је да остварује сопствене интересе у региону са све мањом одговорношћу, распирујући сукобе преко границе како би одвратила пажњу од незадовољства код куће, сигурна у сазнању да им на Западу неће замерити.

Последице таквог приступа најоштрије су се осетиле на Косову, које је стекло независност од Србије 2008. године, после крвавих балканских ратова 1990-их. Али Београд – и многи етнички Срби на северу Косова – и даље одбијају да признају његов суверенитет, што заоштрава односе међу суседима.

CNN је разговарао са неколико експерата, као и са локалним становништвом у Србији и на северу Косова, који су узнемирени покушајима САД и ЕУ да привуку Србију у евроатлантску заједницу, и који тврде да њихово даље спровођење такве политике ризикује да отуђи демократске савезнике и повећа забринутости за безбедност у региону.

„Руски тројански коњ“

Западне владе су Србију дуго третирале као неизоставни балкански глас, понекад на рачун перифернијих играча, кажу поједини посматрачи.

„Њихово уверење је да је Србија балканска држава, како они то виде. Србија је та уз коју ће, ако можете да је привучете на нашу страну – шта год то значило – све бити лакше“, рекао је за CNN Јасмин Мујановић, политиколог специјализован за западни Балкан.

Док су америчке администрације једна за другом покушавале да Вучића и његову Српску напредну странку (СНС) врате у друштво, ти напори су „посебно дрски“ од почетка рата у Украјини, рекао је Мујановић, а нису постигли циљеве САД.

„Изгледа да верују да приближавају Србије ЕУ и НАТО, и западном размишљању, удаљавају ту земљу од Русије… Али то није нешто што бих рекла да се одражава на терену“, рекла је за CNN Алиша Кернс, британска посланица и председница парламентарног одбора за спољне послове.

Вучић је дуго одржавао присан однос са својим руским колегом Путином. Говорећи после седнице Савета за националну безбедност у фебруару, Вучић је образложио одлуку да не санкционише Русију јер је Србија била „једина земља која није увела санкције против нас деведесетих година прошлог века“*.

„Подржали су наш територијални интегритет у Уједињеним нацијама“, додао је он, мислећи на одбијање Русије да призна независност Косова. Србија је изгубила контролу над Косовом након НАТО бомбардовања 1999. године, чиме је окончан масакр етничких Албанаца – који чине више од 90 одсто становништва Косова – од стране српских снага.

Упркос напорима које ЕУ подржава у правцу енергетске транзиције, Србија остаје у великој мери зависна од Русије, пошто је продала већински удео у својој нафтној компанији руском државном гиганту Гаспрому.

Резултат тога је да, упркос надањима Србије да ће се придружити ЕУ, Вучић је наставио да хода по конопцу између Москве и западних сила. Иако се придружио резолуцијама УН којима се осуђује руска инвазија на Украјину, српски лидер је показао мало воље да се придружи западним санкцијама.

Влада Србије је у априлу демантовала извештаје да је продавала оружје и муницију Украјини, након што се појавио документ Пентагона у којем се тврди супротно. Србија је тада рекла да остаје при политици неутралности, иако су неки западни званичници те извештаје схватили као доказ да њихова политика функционише.

Неколико аналитичара је изјавило за CNN да је Србија морала да уради веома мало да би добила похвале америчких и европских званичника, а да је у стварности Вучић оставио траг прекршених обећања.

„Када смо имали његов (Вучићев) реизбор 2020, свима нам је речено ‘само сачекајте после избора, одједном ћете видети да постаје веома западно и европски оријентисан’“, рекла је Кернс. „То се није догодило.“

„Речено нам је да ће се придружити санкцијама и показати да је искрено на нашој страни. То се није десило. Речено нам је да се неће приближити Русији. Са Путином је у септембру потписао безбедносни споразум. С времена на време он се смеје Западу у лице. А када питам западне званичнике, ’зашто сте толико одлучни да дозволите Вучићу да вас преигра?‘, они кажу да је он најбоља опција“, навела Кернс.

Кернс је била једна од ретких западних званичница која је јавно критиковала Србију. Али то је имало своју цену. Након што је разговарала са CNN-ом, Вучић јој је упутио очигледну претњу током обраћања на државној телевизији, тврдећи да „ако влада Велике Британије не реагује” на њене критике Србије, „бићемо принуђени да реагујемо”.

С обзиром на такво понашање, неки постављају питање да ли је цео пројекат интеграције Србије одржив, под њеном садашњом влашћу.

„Под претпоставком да некако неким чудом уведемо Србију у ЕУ, са оваквим режимом, ви практично доводите још једног руског тројанског коња у ЕУ, као што имате у облику (мађарског премијера Виктора) Орбана“, казала је за CNN Мајда Руге, експеткиња за Балкан Европског савета за спољне односе (ЕЦФР).

„Да, можете утицати на проширење, али сигурно нећете неутралисати руски утицај у региону – само ћете га увести у ЕУ.“

Косово и владавина права

Ефекти праштајућег приступа Запада Београду најжешће се осећају на Косову, које је зависи од подршке Запада од проглашења независности. Док више од 100 земаља признаје његов суверенитет, Србија то не признаје, већ га посматра као отцепљену државу. Покушаји нормализације односа између две земље – које надгледају САД и ЕУ – били су напорни и повремено насилни.

Најжешћи сукоб догодио се након избора за градоначелнике четири северне косовске општине у мају. Ови избори често пролазе без помпе: око 90 одсто становништва у овом региону су етнички Срби, па у уобичајеним околностима за градоначелнике бирају Србе.

Али ово нису биле уобичајене околности. У новембру су градоначелници из странке Српска листа коју подржава Београд, а која доминира у четири општине, истовремено поднели оставке. Пратили су их полицајци етнички Срби, административно особље и судије у региону.

Њихове оставке покренуле су нове изборе, који је требало да буду одржани у децембру. Српска листа саопштила је да неће учествовати на изборима, након што су их Срби у региону бојкотовали, уз пуну Вучићеву подршку. Али, с обзиром на тензије, Косово је пристало да одложи изборе до априла – одлуку коју је похвалила Квинта, неформална група коју чине САД, УК, Француска, Немачка и Италија.

Пошто косовски Срби нису учествовали, кандидати етнички Албанци су се кандидовали без приговора. Изборни званичници су рекли да је само око 1.500 људи гласало у четири општине – одзив од само 3,5 одсто. Неки градоначелници су изабрани са једва више од 100 гласова.

Али, иако избори ни у ком случају нису били репрезентативни, за косовског премијера Аљбина Куртија, ово питање није представљало ништа мање од саме владавине права.

„Имамо четири градоначелника чији је легитимитет низак. Али, ипак, нема легитимнијег од њих. Морамо имати владавину права. Ми смо демократска република“, рекао је Курти за CNN у мају.

Међутим, премијеров став је критикован као чврст и бескомпромисан. Његови савезници су га оптужили да је 26. маја, када су многи били опкољени демонстрантима, присилио да уђе у канцеларије градоначелника, против експлицитних упутстава.

„САД су рекле Куртију – и ту је он крив – рекле су му да их не поставља у општинске зграде. И ту је Курти игнорисао конкретан правац“, рекао је Едвард Џозеф, предавач спољне политике на Универзитету Џонс Хопкинс који је десетак година служио на Балкану, укључујући и НАТО.

Званичник приштинске владе рекао је за CNN да нису желели да „предају” званичне владине зграде демонстрантима. „Градоначелници су ушли у своје канцеларије… Србија је позвала Србе да бојкотују изборе. Сада су хтели да нико не улази у те зграде. Али онда се поставља питање: ако градоначелници не би требало да уђу у зграду, ко би требао?“

Али док је Курти можда предузео некоординисану акцију, одговор на ово није био неизбежан. Најгоре насиље није дошло на дан када су градоначелници ушли у њихове канцеларије, већ три дана касније, у граду Звечан – када градоначелника није ни било у згради.

Насиље је било екстремно. Десетине припадника мировних снага НАТО-а повређено је након што су их напали етнички Срби. Неке повреде су биле тешке: три мађарска војника су упуцана, једном је ампутирана нога.

Курти је за CNN рекао да то нису „мирни демонстранти“, већ „фашистичка милиција“ за коју се зна да делује на северу Косова, „коју плаћа Београд и даје јој наредбе“.

Влада Србије није одговорила на више захтева за коментар.

Други се слажу са Куртијем. Кернс је за CNN рекла да су британске трупе стациониране на Косову пронашле „складиште оружја које је српска милиција сакрила у црквама и амбулантним возилима на северу Косова. Чули смо за гранате испред прага људи ако одбију да подрже српску милицију.“

Упркос томе, велики део дипломатског одговора био је фокусиран на Куртијеве акције, за које је Косово платило високу цену. Од пропалих избора, Косово је искључено из заједничких војних вежби са САД, искључено из европских инфраструктурних пројеката и подвргнуто санкцијама за које Косовска пословна алијанса каже да би до краја овог периода могле да коштају њену привреду 500 милиона евра (550 милиона долара).

Кернс је критиковала „неуравнотежен“ одговор Запада, рекавши да је игнорисао прави узрок проблема. „Почетак кризе је било страно мешање српске владе у унутрашње косовске послове, где су косовским Србима рекли да не гласају на локалним изборима. То је страно мешање“, рекла је она.

Курти је покушао да прогласи суверенитет Косова против двоструких сила страног мешања и организованог насиља, на шта су, према Мујановићевим речима, САД и ЕУ одговориле: „Не. То није прикладно у овим околностима.”

„Зеленски Балкана“

С обзиром на ослањање Косова на подршку Запада, неки страхују да Куртијева непопустљивост фрустрира његове савезнике и слаби његову земљу. Неки позивају на потпуну промену начина.

„Он покушава да буде Зеленски Балкана“, рекао је за CNN Шћиприм Арифи, градоначелник јужне српске области Прешево. „Он реторички и на популистички начин користи аргументацију владавине права. Он жели да буде Зеленски Албанаца.“

Српска Прешевска долина представља наличје севера Косова. Док је север Косова насељен већином етничким Србима у земљи са већинским албанским становништвом, Прешевска долина је углавном насељена етничким Албанцима у земљи са српском већином.

Најбољи начин да се ситуација поправи, рекао је Арифи, јесте да Курти уради оно што западни савезници траже: ради на стварању „Заједнице српских општина“ (ЗСО) на северу Косова.

Курти је оптужен да је спречио примену самоуправе српских општина, како је наведено у Бриселском споразуму из 2013. чији је циљ нормализација односа између балканских суседа. Према споразуму, Србија би могла да створи ЗСО на северу Косова, која би деловала у оквиру косовског правног система, а косовска полиција би остала једини орган за спровођење закона.

Деценију касније, ова заједница није створена, остављајући спорове око степена аутономије косовских Срба.

Али постоје сумње да ли ће ово решење – које сада снажно форсирају САД и ЕУ – ублажити тензије.

„Верујте ми, то неће бити најбоље решење“, рекао је за CNN Душан, Србин из општине Лепосавић. „Можда ће у првих неколико месеци то бити олакшање. Можда, ‘Ох види, коначно смо добили нешто.’“

Али то би била лажна зора. „Са економског аспекта, наши животи неће бити побољшани, али ће бити гори“, рекао је он, јер ће грађани морати да почну да плаћају услуге и порезе које тренутно покрива Влада Косова. CNN је сакрио Душаново право име, јер се он плаши да би његови коментари могли да утичу на његову егзистенцију.

Такође постоји забринутост да би ЗСО могла да изазове још геополитичких тензија.

„Не знамо шта ће бити та заједница“, рекла је Кернс. „Да ли ће само локалне општине бити одговорне за своју воду и струју и порезе? Или ће то бити нова Република Српска? Реалност је таква да мислим да нико не жели другу Републику Српску.“

Република Српска, један од два ентитета која чине Босну и Херцеговину, прогласила је независност 1992. године и званично је призната Дејтонским споразумом из 1995. Последњих месеци, њен проруски председник Милорад Додик покушао је да утре пут њеној сецесији од Босне.

У јуну, посланици Републике Српске гласали су за суспензију одлука Уставног суда Босне, што је потез који су стручњаци описали као „правну сецесију“ и тешку кршење Дејтонског споразума. САД су осудиле тај потез, рекавши да угрожава суверенитет Босне.

„Људи у Приштини и Курти су врло, врло јасно ставили до знања да у аутономним општинама виде нову Републику Српску. И у том моделу не виде решење за Косово. Они виде нову верзију, нову генерацију кризе за Косово, а на крају и регион у целини“, рекао је Мујановић.

Погрешан коњ?

Током последњих месеци тензија, САД и ЕУ стално су понављале своју посвећеност циљу привлачења Вучића на своју страну. Али Србија је деловала са све већим одустајањем, представљајући оно што Кернс назива „неуспехом дипломатије одвраћања“.

Једна штетна епизода догодила се у Охриду, у Северној Македонији, у марту, када су, после месеци преговора уз посредовање САД и ЕУ, Србија и Косово коначно прихватили билатерални споразум у циљу нормализације односа између две земље. Али, иако је то најављивано као искорак, Вучић је напустио преговоре а да није потписао документ, тврдећи у ТВ обраћању да то није у стању да уради: „Имам страшне болове у десној руци… очекује се да ће бол трајати четири године.“

Други је уследио када су српске власти ухапсиле тројицу косовских полицајаца, за које су тврдили да су „дубоко унутар територије централне Србије“ и да се спремају да почине „терористички чин“. Али Косово је инсистирало да су официри „киднаповани“ унутар граница Косова и да је Србија извршила „акт агресије“.

САД и ЕУ су споро реаговале на овај инцидент. КФОР, косовске снаге НАТО-а, издале су саопштење 48 сати након што је пријављен нестанак официра. САД су издале саопштење три дана касније, тврдећи да су хапшења извршена на основу „лажних оптужби“.

Џозеф је за CNN рекао да је тешко поверовати у српски извештај о догађајима – и да формулација америчког саопштења сугерише да ни њихови званичници то вероватно не прихватају. „Ако су САД заиста биле несигурне у то да ли је косовска полиција у Србији, зашто онда користити тако категоричан израз (као ‘лажно’), који задире у делокруг и пресуду српског суда?“

Па ипак Србија није кажњена за притворе. Ослобађање официра обезбеђено је две недеље касније – не од стране западних савезника, већ од Виктора Обана.

После оваквих епизода, Џозеф је за CNN рекао да приступ Вучићевом режиму у ком се „не види зло“ можда почиње да пуца.

„Овде се поставља питање: ко у Бајденовој администрацији још верује да је Вучић тај партнер“, рекао је он, указујући на недавно санкционисање Александра Вулина, директора обавештајне службе Србије, као доказ да Бајденова администрација „више није заробљена страхом и илузијама о Вучићу”.

Али да ли се ово преводи у промену политике није јасно.

У међувремену, Вучић је подигао улог. Као одговор на санкције Вулину, Вучић је забранио извоз оружја из Србије на 30 дана, уз тврдњу да се „све мора припремити у случају агресије на Републику Србију“.

„Он у суштини каже ’ући ћемо у сукоб, морамо одмах да зауставимо сав извоз оружја, јер нам је потребно за нашу националну безбедност.‘ Он буквално прети ратом. Никада га раније нисам видела тако експлицитног“, рекла је Руге из ЕЦФР-а.

А председникову поруку су прихватили и неки грађани Србије. На фудбалској утакмици Црвене звезде прошлог месеца, српски националистички навијачи подигли су транспарент са натписом „Када се војска врати на Косово“. Вучић је присуствовао утакмици, преносе локални медији.

„Ситуација је јасна ко је и даље насилник на Балкану“, рекла је за CNN Мелиза Харадинај, бивша министарка спољних послова Косова. „Време ће показати да ће ова ‘инвестиција’ умирења Србије бити узалудна“, преноси Н1.

*Ово је цитат текста CNN-а. Русија је 1992. године заправо гласала за увођење санкција СР Југославији, што и Вучић сам признаје и користи као аргумент за могућност придруживању санкцијама Москви.

Анђелковић: Готово је, Додик више не може да рачуна на Вучића, предаће и КиМ и РСhttps://t.co/irR4fWYo3V

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 14, 2023

Izvor: N1

Oznake: Aleksadar Vučić, EU, ZSO, proevropska vlada