Прочитај ми чланак
(Политика, илустрација: Новица Коцић)
У овом тренутку многи се баве прогнозирањем онога што ће се десити на састанку Европског савета, 27. и 28. јуна. Овдашњи политичари очекују да ће тада Србији бити додељен датум за почетак преговора са Европском унијом, а „не никакво зелено светло”. Експерти су обазривији, а медији, готово свакога дана, излазе са „ексклузивним сазнањима” о томе каква би могла бити одлука лидера ЕУ.
Оно што је засад извесно јесте да се издвојило четири сценарија у вези са одлуком о датуму за преговоре о приступању Србије ЕУ, од којих су неки ипак реалнији од других. Прича се, заправо, своди на то да ли ће Србија добити конкретан или условни датум.
1. Безусловни датум
Прва од помињаних варијанти је да земљи буде додељен безусловни датум и да се тачно наведе када почињу преговори, што жели и српски државни врх, али и многе државе чланице ЕУ. Тако је вицепремијер Александар Вучић за Б92, рецимо, навео да, иако по природи није оптимиста, очекује да ће Србија 28. јуна добити датум, а потпредседница владе за европске интеграције Сузана Грубјешић нагласила да Србија од ЕУ очекује „јасан и прецизан” одговор 28. јуна. „Свако додатно условљавање и одуговлачење не доприноси европским интеграцијама и реформама у Србији”, рекла је Грубјешић, а пренела Бета, на скупу који је организовао Центар за спољну политику и Фондација „Фридрих Еберт”.
Сa друге стране, посланик Европског парламента Кнут Флекенштајн је, према Танјугу, навео да ће социјалдемократе и социјалисти у Европском парламенту подржати предлог Европске комисије да се са Србијом отворе преговоре и да они треба да буду отворени што пре. Истовремено, шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак је, у интервјуу заТанјуг, истакао да је Србија учинила довољно да заслужи позив ЕУ да почне преговоре о чланству и рекао да се нада да ће та одлука бити формализована 28. јуна.
2. Без прецизирања датума
Друга могућност, на коју се углавном указује из редова стручњака, јесте да Европски савет донесе „некакву одлуку”, да датум почетка преговора не буде прецизно наведен, али да наложи Европској комисији да крене у припреме за преговоре, пре или после летњег одмора, а које би требало да се окончају израдом преговарачке позиције ЕУ. Потом би ЕК почела такозвани скрининг, односно анализу стања, првенствено у области правосуђа и основних права, правде, слободе и сигурности, које су заправо сврстане у 23. и 24. преговарачко поглавље.
То би, како тврде упућени, био кључни показатељ да је процес суштински кренуо напред и тада би се могла сазвати прва рунда преговора, која би вероватно била крајем године. Кад је реч о спремности српске стране за преговоре, из Канцеларије за европске интеграције поручују да они могу да буду у пуној функцији за две недеље.
Заправо, почетак преговора требало би, како се мисли, повезати са одржавањем међувладине приступне конференције, која, како је изјавио Милан Пајевић, директор Канцеларије за европске интеграције, може да се очекује крајем октобра или почетком новембра.
3. Црногорски сценарио
Постоји и трећи, „тврђи” сценарио. Према изворима радија Слободна Европа из Брисела, Србија се заправо може надати условном датуму, који би био одређен управо у октобру. Како преноси овај радио, на томе инсистирају две земље – Немачка и Велика Британија, које желе да виде како ће споразуми Београда и Приштине бити примењени, док осталих 25 земаља чланица ЕУ заиста су вољне да Србији датум дају одмах, односно крајем јуна.
Будући да се у дипломатским изворима не искључује да би овакву одлуку савет могао да услови наставком спровођења бриселског споразума, поставља се питање, да ли би се то поновило црногорско искуство? Наиме, Црној Гори је, у децембру 2011. било обећано да ће у јуну следеће године, (што се , додуше, и догодило), бити отворени преговори са том земљом. Будући да се од Црногораца тражило да испуне пет, шест приоритетних захтева, то је заиста био условни датум, објашњава за наш лист, Ласло Варга, заменик председника Одбора за европске интеграције Скупштине Србије. У нашем случају, ако би уопште дошло до тога, био би, како каже, постављен само један захтев, што је разлика.
Упитан да ли ће Србији бити одређен условни или конкретан датум, словачки министар спољних послова Лајчак радију Слободна Европа рекао је да не желида улази у техничке детаље.
4. Недобијање датума
Одраније је познато да ће се немачки Бундестаг, коме је немачка влада упутила предлог да се Србији одобри датум, изјаснити 27. јуна, претпоследњег дана заседања у садашњем сазиву. Посебно је питање како ће се изјаснити група посланика Хришћанско-демократске уније, странке немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је изразила резерве када је реч о брзом и ефикасном спровођењу плана о примени Бриселског споразума, а која пред предстојеће изборе у тој земљи има у виду и мишљење својих грађана о проширењу.
С обзиром на то да су Немци одлучили да нас држе у неизвесности до последњег часа, већ сада је јасно да одлуку о препоруци за започињање приступних преговора неће донети шефови дипломатија на припремном састанку за самит у понедељак и уторак 24. и 25. јуна у Луксембургу, већ да ће она бити донета, практично, на самом самиту. С тим у вези, наведимо и последњи, теоретски сценарио, који се у последње време у јавности готово не помиње, а то је да крајем јуна изостане било каква одлука која би се односила на Србију.
Б. Чпајак
