Pročitaj mi članak

CEPAJU KOSOVO I METOHIJU U Briselu prvi put zvanično pomenuta „korekcija granica“

0

U Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta su usvojeni nacrti rezolucija o napretku partnera sa Zapadnog Balkana u evropskim reformama.

Нацрту резолуције о Србији су придодата два амандмана у којима се наводи да „сваки споразум о могућем преиначењу границе између Србије и Косова може бити прихватљив само ако се о томе сагласе обе стране и ако такав споразум води рачуна о општој стабилности региона и у складу је с међународним правом“.

Те нацрте на пленарном заседању треба да усвоји цео Европски парлиамент.

“Србија и регион добро напредују ка Европској унији и нарочито је важно да спроведу реформе владавине закона и имају добре суседске односе”, рекао је изјавио у Бриселу известилац за Србију у Европском парламенту Дејвид Мекалистер.

У нацрту се наводи да је дијалог покренут посредовањем ЕУ „темељни оквир за споразум“ Београд-Приштина и даје подршка „само споразуму који омогућава нормализацију односа“ две стране, тако да то не заоштри граничне проблеме и запрети стабилности региона.

Мекалистер је подвукао да су земље Западног Балкана географски, историјски и економски блиски партнери ЕУ, да све имају европску перспективу и „европска кућа неће бити потпуна без њих“.

„Могући датум уласка у чланство ЕУ зависи искључиво од тога кад ће свака од тих земаља усвојити и спровести све законе Уније“, предочио је он.

Мекалистер је навео да у нацрту резолуције стоји да је Србија, „остварила известан напредак у борби против корупције и огранизованог криминала“, док се за Црну Гору, поред осталог, каже да је „остварила умерен напредак у јачању независности, транспарентности, увиду, професионализму и делотворности правосуђа“.

Он је рекао да да сви извештаји показују да земље региона „морају да више раде да би се усагласиле с вредностима ЕУ, посебно кад је реч о људским правима, сузбијању корупције и реформама државне управе и правосуђа“.

У предлогу резолуције на извештај који је поднео известилац Меклистер, Европски парламент поздравља напредак Србије у економији и у реформи јавне управе, њен конструктивни однос према мигрантској кризи, преданост билатералним односима с другим земљама кандидатима и суседним државама чланицама и стални ангажман Србије у поступку нормализације односа с Косовом.

У нацрту резолуције о Србији се указује на пропусте у реформи правосуђа и у борби против корупције и организованог криминала, мањкаву демократску улогу парламента, изражава забринутост због стања у области слободе говора и медија и позива Србија да гарантује принципијелну примену законодавства о заштити мањина.

Србија се позива и да постепено усклади своју спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ, укључујући и политику према Русији, као да постепено с Унијом усклади и свој визни режим.

У документу се оцењује да су у области владавине права реформе потребне посебно да би се „гарантовала независност и ефикасног правосуђа“ и позива Србија да „оснажи одговорност, непристрасност, професионалност и укупну ефикасност правосуђа и успостави систем бесплатне правне помоћи“.