Прочитај ми чланак
Вест да је Режим Мила Ђукановића позвао Хрватско ратно зракополовство да штити државно небо прошла је незапажено. Можда зато што је конципирана као трговина у оквиру једнако популарне и десет година актуелне вести о даљем приступању Црне Горе Северноатлантском савезу.
Режим Мила Ђукановића је, после свих превара, три злоупотребе национализма (југословенског, српског и црногорског), економије деструкције, шверца и дивље приватизације, ауторитарне популистичке владавине са инцидентном демократијом, пошао путем којим тирани на своме концу најчешће иду.
Уверен да ће му слепа и за нормалне понижавајућа послушност донети подршку САД и СР Немачке, режим Црне Горе не разуме да му је накаква равнотежа, оригиналност и идејност неопходна како би опстао. Једног дана бриселске и берлинске бирократе прихватиће неминовност да и у Црној Гори треба нешто мењати и да је власти гладна опозиција спремна да и сама служи без и онолико непотребних знања и сећања колико може имати један престарели и политички дементни режим.
Тако је било у многим сличним случајевима. Једина разлика је у томе да ли Американци и Немци тиранима дозволе да побегну, или их суде, стварно или лажно. У најгорој верзији их препусте бившим пријатељима или народу: првима да их обесе, другима да их линчују. Можда ова љигавост са хрватском заштитом и има за циљ да у часу када народу досаде – фалсификовање избора, обест неколико фамилија које ни Сицилија у својим најзанимљивијим годинама не би трпела, неуспешне приватизације, банкротирала економија, пропало здравство и безначајна социјала, непотизам типова који се хвале да су лично запослили и две хиљаде особа по мандату – обезбеди заштиту великих држава којима ратни злочин, диктаторска владавина и кршење права грађана значе само онда када непосредно користе њиховој себичности, шовинизму, и не заборавимо, личној покварености њихових зликовачких и понекад изопачених вођа.
Да ли ће хрватско ратно зракопловство да брани Црну Гору од НАТО протектората Босне и Херцеговине и Косова? Албаније и Италије које су чланице НАТО? Можда ће из неке НАТО земље у окружењу да узлете отети авиони како би напали неку станбену зграду на Горици, или можда неку гигантску фабрику, коју је отворио Ђукановићев режим, од чије производње зависи стабилност региона, можда се залете у цетињски водовод па пропадне визионарска идеја СДП(С) да престоница „шваки и вашчцијели дан има свијеже акуе“?
Да подсетим да Република Србија, поред лоших влада, има и „партнерство“ које већ шест година поносно размењује са Бриселом за „мир“. Србија је, притом, и војно неутрална држава. Дакле наше ваздухопловство, мада се историјски показало као храбрије и боље од хрватског, није никакава опасност за било кога региону, а посебно не за Црну Гору у којој Срби чине 34% становништва, а више од половине грађана говори српски језик.
Али када Режим Мила Ђукановића 1991. није уместо Дубровника напао Требиње. Када 1999. године уместо једне кукавичке и пасивне политике, није искрено напао геноцидне и окупаторске Србе у Метохији (срушио отете и посрбљене илирске храмове у Дечанима и Пећи) и дочекао другове Тачија и Харадинаја и загрлио их у духу будванске параде у тада већ слободном Дукађину, сада је време да „оде у партизане 1947. године“.
Тако је то са људима: мали број доноси исправне одлуке на време. Такав је и Ђукановићев режим. Променио је страну после пада Милошевићевог режима. Николић, Вучић и Дачић прихватили су ову филозофију са још већим закашњењем. Када данас представници српске владе дођу у Подгорицу, питање статуса трећине становника Црне Горе, припадника српског народа, који су обесправљени и несумњиво неравноправни, није ништа више од споредне теме која се има жртвовати да би неки тамо Александар Вучић и даље имао другаре у Берлину, а извесни Дачић смео да се покаже пред европском бирократкињом која може да га не препозна или да у њему види оног младог, веселог, неелегантно попуњеног, коврђавог имитатора Слободана Милошевића од пре двадесет година.
Но, зато кад у Црну Гору дође хрватски председник Јосиповић, онда су теме разноврсне а малобројни Хрвати из Црне Горе траже да им се врати све до квадратног метра што је могло бити отето од оног режима – који је прогонио противнике из реда свих југословенских народа (мада у Хрватској многи мисле да су жртве били само Хрвати) – али је зато створио савремену хрватску државу и у њу укључио многе крајеве који никада нису били њен део. Првим личностима српске владе није до ситница какве су права српског народа, имовина цркве и српских предратних установа, имање српске (од 1918. и црногорске) династије Карађорђевића…
Плаше се хрватске зракопловне и зракомлатне војнице. Треба их разумети.
(Напредни клуб)
