Прочитај ми чланакПосланик странке Заједно Александар Јовановић Ћута, поводом ауторског текста, нажалост, српске, премијерке Ане Брнабић, објављеном на сајту Владе Републике Србије, у коме га упоређује с коњем, каже за Данас да нема разлике између сајта Владе Србије, Задруге и Пинка.
Јовановић, који је и председник удружења „Еколошки устанак“, додаје да је премијерки и некадашњем запосланику Агенције Сједињених Америчких Држава за међународни развој, место у „ријалитију Сремска Митровица, Забела или Падинска скела“ због „злочина према сопственом народу“.
„Потрудићу се ако се ја икада ишта будем питао да припадници ове власти своје животе наставе у ријалитијима у затворима Сремска Митровица, Забела или Падинска скела. Тамо ће дуго да уживају у ријалитијима. То што ради Ана Брнабић и онај њен шеф, Бог у карираном сакоу је злочин против сопственог народа. За десет година њихове власти у Србији је пола милиона људи људи више умрло него што се родило, а других пола милиона је побегло главом без обзира од њиховог економског тигра, летећих аутомобила и свих Бруто домаћих производа и највећег раста у Европи“, оштар је копредседник политичке странке „Заједно“.
Народни посланик Јовановић и сматра да је борба против такве политике дужност читавог друштва, а не само политичара.
„Ана Брнабић је несретан сплет околности и она само у овој Колумбији од државе може да буде премијерка. Лако јој је да из Јованкине виле сиротињи прича о летећим аутомобилима и светлој будућности. Довешћу јој кориснике народних кухиња испред Јованкине виле. То сам јој обећао и то ћу испунити у септембру. Нека види сиротиња зашто леба нема да једе, где да је тако да би Ана Брнабић и сви они који су „заболи“ на Дедиње могли да живе као бубрези у лоју“, поручује посланик.
Текст у коме премијерка Србије о посланику Јовановићу Ћути говори као о „коњу“ на ког се „угледа жаба Саво Манојловић“, иначе директор кампање тима Крени Промени, којем је Брнабић текст пре свега посветила, објављен је на званичном сајту Владе Србије.
Ана Брнабић: Сава, као и Ћута, добија средства да би Србија постала енергетски роб
Председница Владе Републике Србије, и некадашњи запосленик америчке државне организације, Агенције Сједињених Америчких Држава за међународни развој, Ана Брнабић поручила је у ауторском тексту објавлљеном на сајту Владе Репубклике Србије да све земље користе све своје ресурсе да напредују и даље се развијају, иако су већ међу најразвијенијим земљама света.
Ауторски текст председнице Владе Србије, Ане Брнабић преносимо у у целини:
„Копање литијума у насељу и вађење нафте у мору није исто“, каже Саво „крени окрени“ Манојловић. Не зна Саво, наш врли стручњак за животну средину, баш ништа. Не зна како је Норвешка искористила своје црно злато да направи најјачи пензиони фонд на свету, не зна ни да поента није у рудној ренти, већ у томе да читав ланац производње доведете у земљу на основу вредне сировине коју имате. Не зна, нажалост, ни да је вађење нафте на отвореном мору далеко најризичнији подухват по животну средину јер може да уништи екосистеме на огромним скалама јер нема контроле ако дође до било какве хаварије.
Поред тога што не зна шта је, и како, урадила Норвешка и да је у реду бити жаба која се на таквог коња угледа (као што је он жаба која се угледала на коња Ћуту, јер је баш Ћута био први који је, као пропали инвеститор у мале хидроелектране, патентирао узимање новца од странаца да забрани мале хидроелектране у Србији, па је онда то применио и врли Саво јер ни њему није мрзак хлеб без мотике, а странци заиста желе да плате разне „еколошке“ пројекте у Србији, а посебно када исти директно успоравају развој Србије), не зна, Саво, ни да, на пример, Северна Каролина, у САД, почиње рударење литијума на само неких 45 километра од града Шарлот који има неких милион становника. Тако да – да, неке земље рударе литијум у непосредној близини „насељеног“ места од неких милион људи, неке извлаче своју нафту на отвореном мору, и те земље користе све своје ресурсе да напредују и даље се развијају иако су већ међу најразвијенијим земљама света. И да, те земље воде рачуна о животној средини, јер да не воде (а Саво, нажалост, ни то не зна) нико не би куповао њихове производе из тих материјала, јер сви данас теже одрживости, па постоји и тај контролни механизам.
Али зашто би то Саво знао? Не добија он средства од Рокфелер (и других) фондација зато што нешто зна или да би ширио знање по Србији. Он, као и Ћута, добија средства да би Србија постала енергетски роб и тиме изгубила самосталност и сувереност јер енергетска безбедност је у данашњем свету питање националне безбедности. А када имате људе попут Саве и Ћуте, финансиране из иностранства, да у Србији воде крсташки рат против хидроелектрана, термоелектрана, ветропаркова, соларних паркова, литијума (који једна Америка рудари у непосредној близини града од милион становника – и то као отворен рудник, за разлику од Јадра који је требало да буде „затворен“ рудник, где би, дакле, пољопривредна активност могла да се настави), онда вам је јасно да је једина идеја да будемо енергетски робови, зависни од других за струју, батерије, возила, а самим тим и земља без икакве индустрије.
Зато понављам, да су страни фондови који финансирају Саву, „крени окрени“, Ћуту, патку и сличне, желели добро Србији, или да хоће здраву животну средину, они би свима њима прво платили студијска путовања у Норвешку и/или САД да нешто науче, па да нам кажу како то овде да применимо. Уместо тога, они су платили да Саво, Ћута, патке и роштиљџије (испред Председништва) остану игнорантни, али да буду што гласнији. Рокфелер (и други) су платили мегафон који буком може да узбуни и успори Србију, а не знање или бригу о животној средини.
Не зна, Саво, баш ништа, баш ни о чему. Понавља да најобразованији беже из земље. Не зна, Саво, да се у периоду двехиљадепетнаесте године до двехиљаде и деветнаесте године, у Србију вратило деведесет хиљада више високообразованих него што ју је напустило (извор: Бечки Институт за екомоске студије). Не зна, на пример, да се само у наш Институт за развој вештачке интелигенције , који смо формирали двехиљадедвадест и прве године, вратило четрнаест наших људи из дијаспоре, од којих су неки и по више деценија живели у иностранству и радили за компаније каква је НВИДИА, а да сада тамо раде и двоје странаца. Не зна, Саво, а није ни да га занима, да у Србији тренутно ради око 80 хиљада странаца и да се сваког месеца за радну дозволу у Србији пријави између 3 хиљада и 4 хиљада људи, а за боравишну између 6 хиљада и 7 хиљада људи.
На крају, једини доказ који нам Саво пружа за тврдњу да најобразованији беже из земље је, ваљда, да је он остао у земљи…
Нема везе, Саво, док странци плаћају за буку и незнање, за тебе и покрет „крени окрени јагње испред Председништва“ зиме нема“, наводи председница Владе Србије и некадашњи службеник Агенције Сједињених Америчких Држава за међународни развој, у свом ауторском тексту.
У целој тој расправи између Ћуте и Брнабићке умешао се и Саво Манојловић са својим одговором премијерки Србије.
Саво Манојловић, директор кампања покрета „Крени-промени“ одговорио је премијерки Ани Брнабић, на наводе које је изнела у ауторском тексту објављеном на сајту Владе Србије давши изјаву и за Србин.инфо, коју можете послушати у видео прилогу испод:
