Pročitaj mi članakPotpredsednica EP i izvestilac za Kosovo Ulrike Lunaček, kaže da nije neprijatelj Srbije, ali da je sigurna da Srbija neće pristupiti EU bez priznanja Kosova.
ФОТО: Бета/АП
Она је навела да то није због тога што она то тврди, већ због искуства које је ЕУ имала с Кипром.
Луначекова је на маргинама „Форума цивиног друштва – Београд“, у организацији Европског фонда за Балкан и Ерсте фондације, коментарисала то што је једна од ретких високо рангираних политичара ЕУ која инсистира на томе да је признање Косова услов за Србију.
„Тачно је да признање Косова није формулисано у правним тековинама ЕУ, као и ни у једном од поглавља“, рекла је Луначекова.
Она је казала да јесте један од гласова који стижу из ЕУ, али да је један од важнијих.
Луначекова је нагласила да је ЕУ у скоријој историји одобрила улазак Кипру, „земљи која нема јасно дефинисане границе због Турске окупације“.
„То је разлог зашто видим да ће било која држава чланица ЕУ прихватити државу која нема јасно дефинисане границе према суседима. У том смислу, сигурна да неће бити приступања Србије ЕУ, без признавања Косова, не због мене, већ због тога што ћемо прихватати само земље које имају јасно дефинисане границе“, рекла је Луначекова.
„Ја волим да долазим у Београд, нисам, како то неки виде, непријатељ Србије само зато што сам такође известилац за Косово у ЕП. Ја волим ову земљу и људе и мислим да је учињено доста напретка у приступању ЕУ“, казала је Луначекова.
Она сматра да ће се „унутар ЕУ те границе рушити, у територијалном смислу, као и у умовима и срцима“.
„Постоји опасност да ЕУ „изгуби“ Западни Балкан“
Потпредседница Европског парламента Улрике Луначек сматра да постоји опасност да ЕУ „изгуби“ Западни Балкан.
Она је то изјавила током догађаја под називом „Балкан у европској кући од карата“ у оквиру „Форума цивилног друштва-Београд“ у организацији Европског фонда за Балкан и ЕРСТЕ фондације. Луначекова је са заједно са шесторо представника организација цивилног друштва из региона учествовала у дискусији коју су модерирали директорка Европског фонда за Балкан Хедвиг Морваи и пројектни менаџер за Европу ЕРСТЕ фондације Филип Радуновић.
Морваи је навела да је „врло упитно“ коју снагу ЕУ сада поседује у овом региону и говорила о неколико сценарија која се тичу процеса приступања држава Западног Балкана и који иду од „уобичајеног посла“, до проширења у стилу „великог праска“. Она је рекла да ЕУ не може више да се ослања на сценарио „уобичајеног посла“ и упитала Луначекову да ли ЕУ губи Западни Балкан, као и шта ће бити нова стратегија Брисела и ко су прави пријатељи проширења.
„Да, постоји опасност да се то деси, далеко смо од Солуна“, одговорила је Луначекова, мислећи на самит ЕУ-Западни Балкан који је 2003. одржан у овом грчком граду и на којем је балканским државама обећана европска перспектива.
Потпредседница Европског парламента је истакла да је сада „мало оних који су још увек за проширење“, навевши да по њеном мишљењу то нема везе толико са Балканом колико са тренутним стањем у самој ЕУ.
У овој ситуацији Балкан се види све даље, чак и у мојој Аустрији“, навела је Луначекова.
Она ипак верује да је „најбоља перспектива да се настави с „уобичајеним послом, уз мали напредак ту и тамо“.
„Желела бих ‘велики прасак’, али не видим да би то могло да се деси“, изјавила је Луначекова која је током дискусије казала и да тренутна криза у Европи по њој није избегличка криза, већ „криза солидарности“.
На овом догађају је сопствену „Специјалну ретроспективу“ изнео и певач и текстописац Рамбо Амадеус.
