Повремено се, али ретко, престоничка јавност тргне и постави себи питање: Шта ће бити с Војводином? То се дешава само с поводом, а то може бити неки инцидент или политички сукоб. Између те инцидентне запитаности или забринутости утоне се у своје престоничке „игре престола”,а северна покрајина,иако ту „преко реке”,постане некако далека и магловита као неко удаљено острво на океану.

Постоје два стереотипа о војвођанској политичкој ситуацији. Први је онај проевропски који у сваком новом аутономашком захтеву за новим надлежностима види нешто природно и мање више позитивно, док код другог патриотски настројеног дела јавности Војводина неминовно клизи у сепаратизам који је ту иза ћошка. Први став је идеолошки једностран и наиван те не види ништа лоше у потезима војвођанске власти који дефакто федерализују Србију, док друга „патриотска” оптика редукује ствари сводећи их на сепаратизам и воли да „плашењем народа” добије неки поен (без обзира на то у којој мери био у праву).

Но политичка сцена у Војводини има своју динамику која често пролази и мимо ових идеологизованих и поларизованих позиција, које су код неких тек нешто више од позе. Наиме садашња покрајинска власт коју предводи Бојан Пајтић и ДС жели да губитак легитимитета, своје неуспехе и екстремно сиромашење северне покрајине, те неконтролисану корупцију,прикрије потенцирањем „угрожености Војводине од Београда”, што је до сада била Чанкова теорија ипракса. Или, простије речено, махинације се склањају са фокуса јавности техником „држ’те лопова”.

Но иако има минималну подршку јавности, покрајинска власт се игра „стратешких игара” и писања новог предлога Статута АП којим се дефинише чиме су себи дали улогу уставотвораца. Ту се опет појављује став о територијалном јединству Србије на територији АПВ под условом неговања „европских принципа и вредности”, што забрињава јер се поставља питање ко је арбитар да ли се поштују те вредности и принципи.

Последица протеклих избора је да у Војводини и даље апсолутно влада странка која је једва прошла цензус гледајући број гласова који је добијен на територији покрајине. То значи потпуни губитак легитимитета који ће морати убрзо да доведедо промена на овај или онај начин. Дали ће бити превремених покрајинских избора или ће се правити нова скупштинска већина, убрзо ће бити јасно. Очигледно је да је прва опција промена власти без превремених избора.

Поставља се питање зашто СНС не иде на нове изборе на којима би „почистио” политичке ривале можда и ефектније него на протеклим парламентарним изборима, на којима једобијенаподршкаоко половине изашлих гласача. Ту је препрека Пајтић који није био спреман на превремене изборе.Против избора су и друге странке које се боје да би их СНС све или готово све оставио испод цензуса и да би могао самостално да влада покрајином, а без њихове подршке нису могуће промене или нови избори. На крају,нови избори и коштају,а све странке су се истрошиле па се ником не иде на ново узимање кредита.

Поред промена у покрајинској власти које ће уследити прилично брзо јер се осипа подршка коју има Пајтићева владау Скупштини АПВ,тема су и промене на нивоу градске власти у Новом Саду. Као што су на неки начин везане промене на републичком нивоу и на нивоу престонице,тако постоји и паралела покрајина – Нови Сад. Наиме млађи и перспективнији кадар СНС-а,градоначелник Новог Сада Милош Вучевић на неки начин следи модел промена које су се десиле на републичком нивоу. То значи да коалициони партнери добијају парче власти у сразмери с њиховим рејтингом али и са обавезом да се формира хомогена градска влада у којој неће бити страначких феуда,што је до сада била пракса у земљи на свим нивоима власти. Премаречима градоначелника,они желе реконструкцију градске власти која ће бити и политичка,и програмска и персонална. Све те одлуке ће ићи у пакету с променама и у раду градске власти и јавних предузећа,којису,како смо рекли,радилидо сада некоординисано као у било ком граду у земљи. Досадашњи коалициони партнери са зебњом очекују промене, а неки опозиционари се опет надају да би они могли ускочити са резервне клупе. Дакле исто као на републичком нивоу, а вероватно слично оном што ће се десити на покрајинском.

Ко ће формирати нову власт на покрајинском нивоу? Ако следимо логику да за сада неће бити покрајинских избора онда ће се удружити СНС са другима да би се направила скупштинска већина без ДС-а. Ту су виђенеи новодемократе које су настале од пребега из војвођанског ДС-а који је био и до сада „странка у странци”. Чаршијом круже разне реалне и фантастичне политичке комбинације, попут оне да је Пајтић „спреман да преда Војводину” ако би успео да скине Ђиласа са чела ДС-аи тако преузме ову странку од које је преостао само бренд. За кључне играче у Војводини за наредне године виђени су ексминистри Игор Мировић и Горан Кнежевић, те новосадски градоначелник Милош Вучевић.

(Политика)

Ознаке: бранко радун, Војводина, стереотип