Прочитај ми чланак

БРАНКА СТАМЕНКОВИЋ: „Доста је било” је против ЕУ и НАТО

0

Лидерка покрета који персонификује Саша Радуловић у великом интервјуу за наш портал објашњава шта је труло у опозиционој јабуци

Сви причају о новим лицима у политици, посебно у опозицији. Народу је доста потрошених политичара, потрошених политика, протести који се у више од 70 градова у Србији одвијају викендом протичу управо у том духу: доста је старих политичара, ово је протест народа.

О томе, али и о много чему другом причамо с још једним новим лицем у српској политици, Бранком Стаменковић. Она је на чело покрета Доста је било, кога од почетка персонификује Саша Радуловић, дошла прошле године.

Бранка је астролог, преводилац с енглеског (иако без формалног образовања за то) и како каже, све што зна у политици научила је од Радуловића.

Да кренемо с најактуелнијом ствари, Двери су искључиле Срђана Нога из те организације, многи кажу због тога што је најавио противкандидатуру Бошку Обрадовићу. Како гледате на то што се дешава у редовима дојучерашњег коалиционог партнера „Доста је било“?

– Стварно не бих коментарисала унутарстраначке ствари у некој другој странци. Они ваљда то треба да реше.

То вас питам зато што сте добар део кампање провели с Дверима на терену, имали сте прилике да сарађујете и с Обрадовићем и с Ногом?

– Да, у кампањи за београдске изборе.

Каква су ваша искуства из те сарадње?

– Ми смо имали коалицију засновану на основном принципу, на црвеној линији која је најважнија за „Доста је било“, а то је да Србији требају нови некомпромитовани људи. Јер ми 30 година уназад имамо стално једне те исте људе који се само смењују на власти, а ништа се не мења. И ми смо у том смислу, пошто су то и били локални избори, београдски, ставили по страни идеолошке разлике јер то и није тема за београдске изборе, и нашли смо заједничку компоненту на томе да имамо нове људе који никад нису били на власти, који никад нису злоупотребљавали јавне ресурсе.

За многе је „црвена линија“ сарадња с људима који подржавају Љотића и Недића.

– Је л то тема београдских избора? Где су теме комунални проблеми, фонтана на Славији, колико новца одлази на новогодишњу расвету? Знате ли колико је новца на новогодишњу расвету ове године отишло? Десет вртића. Ми немамо довољно вртића, али зато имамо ево, шест месеци новогодишњу расвету.

Да, али ако се обраћате оним либералнијим гласачима који би требало да гласају по дифолту за вашу странку, њима смета то што сте били у коалицији с неким ко подржава Љотића и Недића. Како сте ви лично успели да се изборите с тим?

– Ми смо имали план година прекретнице где смо позивали да се на изборима парламентарним 2016. године направи фронт нових људи који нису били раније на власти, који нису злоупотребљавали јавне ресурсе, који нису компромитовани. Ми смо позивали да нова левица, нова десница и центар ставе идеолошке разлике по страни, да се нађу на оном што је горуће питање – да се заустави пљачка, да се заустави крађа, да се укине партократија, партијско запошљавање, потписивање штетних уговора и да се та сарадња на годину дана направи, од 2016. до 2017. године, где би се, у једном прелазном периоду ресетовао систем.

Значи, где би се средили изборни услови, да имамо фер и слободне изборе, ослободили медији. А онда после тога, кад ви то средите, онда свака партија за себе. Било да је левица, десница, крајња левица, крајња десница, центар, излази с неким својим идеолошким убеђењима пред грађане, и грађани ће или дати или неће дати поверење тој опцији, ако је та утакмица фер. Тренутно немамо фер утакмицу. 2016. године није било слуха за тај наш позив, сад видим да има неких идеја, неког преписивања те идеје у овом Савезу за промену, с тим што је та идеја оскрнављена. Иако идеолошке разлике стављају по страни, помешали су и нове људе и оне који су се већ компромитовали док су били на власти.

ОК, доћи ћемо и на то. Претпостављам да је бесмислено да вас трећи пут враћам на Љотића и на Недића. Избори, односно резултати тих избора су били какви су били, дакле, људи су рекли шта су имали о те ваше две политике. Како сте ви видели те резултате избора?

– То су били резулати лошији од очекиваних, свакако.

Шта су вам то грађани поручивали, како сте ви то у странци схватили?

– Пазите, ја кад размишљам о резултатима тих београдских избора, не бих рекла да је тај лошији резултат од очекиваног последица коалиције с Дверима. Имали смо доста расипања гласова на тим изборима, имали смо пуно неких других опција. Имали сте Шапића, имали сте Белог… Ми смо позивали, ако се сећате, у коалицију „Не давимо Београд“, Двери. Потпуно нове опције, а сви су нас одбили сем Двери. Јер је наш позив био заснован на томе да нам требају нови некомпромитовани људи који су одскоро у политици.

Свесни сте да вам либерални гласачи неће никад опростити ту коалицију, тј. да ли сте тога свесни?

– Знам доста њих којима то јесте тешко пало, они нису могли да прихвате ту идеју да идеолошке разлике треба ставити по страни. Шта је – ту је.

Доста је било је прошао дугачак пут за прилично кратко време. Били сте опозоција, па упечатљиви наступи у Скуштини, па коалиција с Дверима, а онда крах на изборима. Ту крећу страначка препуцавања, људи одлазе из странке, отишао је Душан Павловић, отишла је Ана Стевановић… Како сад гледате на тај период?

– Доста је било постоји пет година. Практично од самог оснивања трпимо стравичне ударе и нападе, који су организовани споља. Мада се манифестују понекад и изнутра. У прве две године постојања, до уласка у парламент, углавном смо били игнорисани, али смо упркос томе, преко друштвених мрежа и на терену, успели да уђемо у парламент 2016. Подсетићу вас, ми смо били најјача опозициона парламентарна опција у том тренутку, и онда крећу стравични напади на нас.

Што у јавности, ширењем којекаквих измишљотина кроз пропагандну медијску машинерију. У јуну смо положили заклетву, а у августу је лансирана потпуно измишљена вест да Саша Радуловић дугује милион долара пореза у Америци. Месецима је трајала та кампања и то су преносили сви медији. Две године су сви постављали питања: „кад ћете да тужите Дојче веле?“ Немања Рујевић који је лансирао ту вест овде је буквално текстовима обележавао годишњице. Сад у децембру смо их тужили.

Зашто сте их тужили након две године?

– Процес прикупљања доказа је трајао две године. То је компликован и скуп процес. Морате да ангажујете адвокате у Америци, јер тамо не постоји порески шалтер на који ћете да дођете по потврду, ИРС функционише потпуно другачије него што је наша пореска служба. Тражите потврду да не дугујете порез, они кажу ‘не дугујете, шта ће Вам потврда’ , једноставно се крстили људи од изненађења.

То није нека њихова пракса, ако ви нешто дугујете, они јуре вас, е долазите ви код њих да им тражите потврду да не дугујете. Морало је преко адвоката да иде то прикупљање доказа и зато је то трајало тако дуго. Ми смо у Немачкој у децембру тужили Дојче Веле, главни доказ на том суђењу јесте извештај који је сачинио порески стручњак у Америци, Мајкл Џ. Дејсмонт, који је у међувремену од стране америчког председника Доналда Трампа номинован за главног саветника његовог за пореска питања.

Малопре сте рекли да је пропагандна машинерија укључена у то да се спута рад ваше странке. Сумњам да би Душан Павловић, Ана Стевановић и добар део оних који су напустили Доста је било могао да се подведе под тај фолдер.

– Нисам одговорила на тај други део Вашег питања. Људи имају различите мотиве, ако сте радили с људима у животу, знате да ‘колико људи толико ћуди’. Нама нису људи одлазили само једном, било је неколико таласа. Прво троје посланика је отишло пред председничке изборе 2017. Па онда после београдских кад им се није свидео резултат. Људи одлазе, ту су док сте успешни. Ови удари на нас су били стравични, ти резултати београдских избора ксу били слабији од очекиваних, а људи не воле неуспех. Неки одлазе зато што једноставно мисле да треба да продуже своју политичку каријеру негде другде јер су Доста је било отписали, и у томе су много погрешили.

Мислите ли да су њихови мотиви за одлазак из ‘Доста је било’ били искључиво лукративне природе?

– Не знам сада, било је толико тих удара, сваки је специфичан.

Толико тих одлазака?

– Притом, највећи део тих људи није вратио мандат, што је један потпуно нечасни чин. Прелетели су у другу политичку опцију. Чак и Душан Павловић, заједно с Јасмином Николић и с Ратком Јанковом, који су на крају вратили мандат, пре него што су га вратили, они су прелетели у другу политичку опцију. Ми у Србији негујемо ту културу прелетача одавно, то није нешто што је Доста је било лансирао на политичку сцену Србије. Зато што је та култура толико дуго негована, то сад постаје прихватљиво. Правдају се те отимачине мандата као нешто најнормалније.

Политички систем им то омогућава.

– Закон каже да је посланик власник мандата. И проблем је с тим законом јер је он преписан. То је преписано решење из развијених демократија, где је ситуација потпуно другачија. Ми иначе на том прокламованом путу ка ЕУ преписујемо решења која се овде извитопере у нешто седамнаесто. Зато што смо само преписали, што нисмо уопште промишљали. Да ли треба логистика за то? Хоће ли се извитоперити?

Логика која влада на Западу да је посланик власник мандата полази од тога да у случају да је он уцењиван да учини нешто незаконито или неморално, па да може да се одупре томе. Зато је он власник свог мандата, а код нас се то схвата, ‘а па то је мој мандат, ја могу с њим да радим шта хоћу’. Ви знате да постоје и познате цене, новчане, монетарне… али не ради се само о финансијској продаји мандата. Тај мандат има одређену врсту утицаја с којим тргујете. Онај ко је погрешно проценио после београдских избора да је Доста је било готов, а жели да настави политичку каријеру, трговао је утицајем тог мандата да би себи даље наставио политичку личну каријеру.

Јесте ли ви то управо оптужили неке људе који су отишли из Доста је било да су примили новац да пређу у другу политичку опцију?

– Новац није једини начин трговине мандатима, него тај мандат има утицај и да ви тргујете тим утицајем. Много је лакше када имате мандат, да даље градите политичку каријеру, него да мандат вратите и да останете у политици. Не знам зашто, јер то је очигледно проблем. Могли су да врате мандат и да остану у политици. Не, они задржавају мандат и остају у политици. То је нечасно.

Онда је на чело Доста је било дошао Бранислав Михајловић, који се није ту дуго задржао, управо сте ви покренули иницијативу за његову смену. Можете ли укратко да нам објасните шта се ту дешавало?

– Јесам. Бранислав Михајловић је дошао на унутарстраначким изборима на чело Доста је било након тих београдских избора, кад је комплетно председништво, с обзиром на остварени резултат, потпуно одговорно, поднело оставку. У том новом председништву које је изабрано, ја сам изабрана за заменика председника странке, и право давам кажем, у том периоду од априла, па негде до јесени, ми смо хибернирали. Бранислав Михајловић није упечатљив лидер, како да вам објасним.

То сте знали и пре него што је изабран.

– Гледате неку биографију, гледате да је он у том Бору дуго био на руководећим позицијама, да је водио велике системе, и очекујете да ће он допринети унутар Доста је било тим неким својим вештинама, међутим, он је и сам рекао да њега толико политика не занима, више га занима организациони део посла, док је било замишљено да остали чланови Председништа више буду ту политички истакнути. Међутим, како је време одмицало он је све више преузимао и нека овлашћења која му по статуту не припадају.

На пример?

– Па, почињао је да доноси самосталне одлуке које у ствари морају бити одлука Председништва. Што се тиче располагања финансијама, што се тиче ангажовања неких људи и сарадника, потпуно је преузео, аутократски ако баш хоћете, да доноси неке одлуке сам, и да крши притом и статут.

Занимљив је тај термин аутократски. И Бранислав Михајловић и сви ови људи који су отишли из Доста је било тврде да аутократски, односно на тај начин, странком управља управо Саша Радуловић. На то ћу да вас вратим, али да подсетимо наше читаоце и гледаоце на неке од оптужби Бранислава Михајловића. Он тврди да је Саша Радуловић држао и држи страначке паре, а да он није желео да буде његов фикус, за Радуловића каже да је опасан ‘шибицар’ и преварант.

– Сада цитирате оно што је Бранислав Михајловић говорио кад је добио простор у медијима да лаже! Док медији ниједног јединог тренутка, мене, која сам покретач иницијативе за његову смену, нису звали да на те оптужбе одговорим. Саша Радуловић је све само не аутократа. Саша Радуловић је изузетно јак лидер, који има визију и онда свако ко не може да га прати и свако ко нема разумевања за то, ко почиње да осећа и неке личне комплексе ако хоћете, себи објашњава да нешто с тим Радуловићем није у реду.

Шта ћемо с овим делом оптужби да се за паре у странци не пита лидер странке, у том тренутку Михајловић, данас ви, него управо Саша Радуловић?

– Потпуне будалаштине. Бранислав Михајловић је од 21. априла, кад је изабран за предсеника странке, апсолутно располагао финансијама, он и секретарка, заједно су радили, давали су налоге финансијама: шта треба платити, где треба платити. Пазите, ми имамо финансијски план, сваке друге суботе у фебруару имамо редовну годишњу скупштину, на којој се подноси извештај финансијски, и усваја финансијски план. Значи, ко год да је председник, он мора да финансијама располаже унутар тог финансијског плана.

Овде имамо вашу реч против његове речи.

– Да.

Значи он тврди да није управљао парама, ви тврдите да јесте управљао парама.

– Па да, наравно да јесте.

Постоји ли неки документ којим би то могло да се докаже?

– Па комплетна документација у финансијама.

Да ли бисте били расположени да Еспресу евентуално доставите нешто томе у прилог?

– Ја стварно немам намеру да унутарстраначке ствари износим по медијима. То је нешто што ми износимо на годишњој редовној скупштини, из тог разлога постоји надзорни одбор унутар странке. Људи мешају право јавности да зна са заштитом приватности. То имате и у овој канцеларији повереника који је истовремено повереник за слободан приступ информацијама од јавног значаја и повереник за заштиту приватности. Јер кад је реч о јавном сектору, јавност има изузетно велико права да зна како се троше њихове паре. Али с друге стране имате и заштиту приватности приватних фирми, које кад би објављивале тако нешто, њихова конкуренција би могла то да злоупотреби. Захтевати од Доста је било да објављује транспарентно као да је реч о државној фирми је апсолутно злонамерни спин.

Зашто би био злонамерни спин?

– Зато што све оно што закон тражи да се објављује, да се подносе финансијски извештаји, ми апсолутно подносимо, и Агенцији за борбу против корупције, и АПР-у, и то је објављено на њиховим сајтовима. То је тај део који јавност има право да зна. Све остало је у домену заштите приватности, јер ће ваши непријатељи и ваши конкуренти то да злоупотребе против вас. Намерно ће да га протумаче погрешно, намерно ће да га искриве. Молим вас, зашто Демократска странка то не објављује? Зашто ниједна друга странка то не објављује? Зашто нико од њих то не тражи?

То ћемо их питати кад будемо радили интервјуе с њима.

– Па чекајте, нико никада за ових пет година, ниједну другу странку, нити групу грађана, тако нешто питао није, само Доста је било.

Превише је ту људи било који се нису слагали с начином на који Саша Радуловић води странку, рецимо Владимир Ђурићн. Он је тврдио да Радуловић буквално спроводи насиље у странци.

– Шта, тукао га је?

Он тврди да ваша странка није регистрована и да као нерегистрованој, све њене правне одлуке немају правно дејство, што отвара простора за произвољне Сашине одлуке, спровођење диктатуре.

– Владимиру Ђурићу нека је на част што понавља у јавности наратив СНС-а. То су потпуне будалаштине.

Да ли је наратив СНС да странка није регистрована? Да ли је странка регистрована? Јесте или није?

– Група грађана има апсолутно исти статус као било која странка. Погледајте Закон о финансирању политићких странака, ту се група грађана третира апсолутно исто као и свака друга странка.

Шта вас је спречавало да ако сте већ политичка странка то региструјете као политичку странку?

– Па спречавао нас је СНС!

На који начин?

– Тако што су одбили да региструју нашу странку. Ми смо прошли кроз процедуру подношења пријаве, апсолутно смо испунили све услове неопходне за регистрацију странке, СНС је одбио да нас региструје. А знате зашто? Да би тај Владимир Ђурић који звучи као бот СНС могао у јавности да понавља ову будалаштину не би ли тако дискредитовао покрет који постоји 5 година, и упркос свим ударима одолева и опстаје.

Чекајте, немогуће да су сви који су напустили странку ботови, СНС сателити, покушавају да вас сруше, а на вашој страни је истина, правда, закон…

– И те како је могуће!

Видим да с доста лепих речи причате о Саши Радуловићу, сигурно сте до сада чули надимак „Луди Радуле“ који има?

– Јесам, мени је то симпатично.

Вама је то симпатично?

– Знате како ја гледам тај надимак: лудо храбар!

Људи га не поистовећују из тих истих разлога с тим надимком, то је због његовог живчаног начина бављења политиком, рекао бих.

– Ја стварно не знам одакле вам то да се он живчано понаша.

Радио сам интервју с њим, на пример. Непосредно искуство.

– Хоћете и за мене да кажете сутра да сам живчана?

Таман посла. Њему се спочитавало и то да се обогатио као стечајни управник. Да ли знате нешто о том делу његове прошлости? Не о овом америчком делу, него о овом у Србији.

– Наравно да знам, апсолутне будалаштине. Током периода у коме је био стечајни управник, Саша Радуловић се замерио тајкунима. Зато што код нас кад нека фирма оде у стечај, након што је неки постављени партијски директор упропасти и доведе до стечаја, тајкуни и крупни капиталисти су навикли да из те стечајне масе која остане наплате све своје, а да мали повериоци, значи радници пре свега којима се дугује стаж и плате, као и мали добављачи, извисе. Јер стечајна маса није довољна да се свима исплате сва дуговања.

Добар број стечајних управника код нас повезан је с политичким структурама, с тајкунима. Запатио се неки обичај да из те стечајне масе намирите тајкуна, а да радници извисе. Саша Радуловић је упао у проблем док је био стечајни управник, зато што где год је био стечајни управник, он је гледао да из стечајне масе прво повеже радни стаж радницима, намири заостале зараде, а онда из оног што остане све повериоце процентуално намири донекле. Тако да у тој причи нико није намирен у потпуности, изузев радника којима су омогућени радни стаж и зараде, а сви остали повериоци ће добити мање него што им се дугује.

Другим речима, није хтео да крупном капиталу измири све, а да радници извисе. И то је оно где се он замерио, и одакле потиче прича о Радуловићу као стечајном управнику. На жалост, људи немају времена да се удубљују, да се баве пуно политиком, људи праве грешке и кажу ‘стечајни управник је упропастио предузеће’. Није! Партијски постављени директор је упропастио предузеће и довео га у стечај. А због тога што има доста стечајних управника који су повезани и политички и тајкунски с крупним капиталом, и који те стечајне процесе раде на штету радника, а у корист тајкуна – цела професија је извикана на лош глас. Зато је човек који је само радио свој посао извикан на лош глас као колатерална штета нечег другог, уместо да му се да орден и признање за то што је радио.

Није добио орден, али сте дебело испод цензуса већ неко време.

– Па, то не знамо.

Ако је све тако сјајно и бајно у вези политичке каријере Саше Радуловића, који и даље персонификује Доста је било, како…

– Ово је у ствари интервју о Саши Радуловићу? Нема проблема.

Не, али бих волео да разјаснимо људима начин на који функционише Доста је било данас.

– Пошто је Доста је било неважан, испод цензуса, зато имамо само тридесет питања о неважној партији која никог не занима…

Можемо да имамо и 130, разумео сам цинизам. Саша Радуловић је својевремено оптуживао Сашу Јанковића и ДС да праве паралелну БИА, паралелни ДБ. Какви су данас односи Доста је било са остатком опозиције?

– Чекајте, како то кажете оптуживао је Сашу Јанковића?

Имате Радуловићеву изјаву из 2017. о томе, директну.

– Саша Радуловић је написао текст о својим разговорима с Јанковићем, он је упознао јавност с оним што је чуо од Саше Јанковића.

Моје питање је како Доста је било сарађује с опозицијом данас? У ком правцу се одвија та сарадња?

– Доста је било је увек био отворен, и дан данас је отворен за сарадњу са свима који су некомпромитовани. Који су у прошлости, док су били део власти, нису злоупотребљавали јавне ресурсе. Одмах да кажем, има и људи који су били на власти, а нису злоупотребљавали јавне ресурсе.

Да ли можемо да се са фокусирамо на ове из опозиције који су злоупотребљавали јавне ресурсе, да их именујемо, именом и презименом: тај и тај није пожељан партнер за Доста је било? Да директно наведемо ако је то Драган Ђилас, онда је то Драган Ђилас. Ако је то Вук Јеремић, онда је то Вук Јеремић. Да ли је или није?

– На основу тога кога смо ми позвали у коалицију за београске изборе можете да видите тадашње стање на сцени. Ми сматрамо да они кадрови који су били високо позиционирани у прошлој власти, а ту вам спада и Ђилас кога сте споменули, не треба да поново долазе на било које одговорне функције у држави. Кажу људи, нико није оптужен. Па нико није оптужен, 30 година земља опљачкана, нико није процесуиран, нико није крив, а све опљачкано.

Има ту и Ђиласове одговорности, ако вас добро разумем?

– Ако онај ко је на високој позицији, док се пљачка, ништа не ради, он дозвољава пљачку. Је л ме разумете? Тако да, видећемо на изборима, колико видим неће их бити ове године. Биће их 2020, кад су заказани. До тада ће можда бити потпуно другачије стање него што је сада. И то је време за то питање, с ким и како. Мислим да је сад потпуно бесмислено размишљати о било којој коалицији кад избори нису ни на видику. Зашто се праве савези и коалиције две године пре избора? Или три године.

Изборе немамо, али имамо протесте које Доста је било подржава, и имамо тај споразум с народом који ви нисте потписали. Зашто?

– Нисмо потписали. Тај споразум је јако занимљив. Има доста тога што је преписано од Доста је било, али онда имате и онај део где је то што је преписано оскрнављено.

Шта је оскрнављено?

– Борба против партократије, увођење реда, тему партократије је лансирао ‘Доста је било’, то сада сви причају, и то је добро за Србију да је то тема…

И шта је оскрнављено?

– Па оскрнављено је то, да би неко укинуо партократију, то не може бити неко ко ју је устоличио. То мора бити неко нов, неко некопромотован. Знате, СНС није измислио партократију. Они су је само сто пута погоршали, она је била устоличена и пре тога, било је и тада партијског запошљавања.

Током власти Демократске странке?

– Било је и тад контроле медија, било је и тад несређених бирачких спискова, било је тад злоупотребе јавних ресурса, преплаћивање буразерских уговора, преливања новца у партијске џепове и личне. Ано што сад имамо је зло! Сто пута горе! Људи кажу не можете да изједначавате, изједначавам суштину. Иста је матрица, али наглашавам да је велика разлика у томе да је сад сто пута горе. По мени је наивно веровати да неко ко је устоличио тај систем, да ће драговољно и да га укине. Треба да постоји неко ко је контролор, ко ће да се постара да се уради то што је речено. Доста је било види своју улогу ту. А што се тиче споразума с народом, имате ту изузететно спорну тачку, по нама потпуно неприхватљиву, обавезивање да ће се правити једна опозициона листа. И сад на тој листи треба да буду и Ђилас, и Тадић, и нови људи…

И Двери.

– То чак можда и не би био проблем ако гледате да окупљање није идеолошко. Ту се проклемује да је окупљање да се ресетује систем, али је проблем што не можеш с људима који су устоличили систем да ресетујеш систем. Ту је главни проблем.

Шта пише у вашем споразуму с народом? Чуо сам да и ви имате свој споразум.

– То је онај програм од 20 тачака који се није мењао од 2014. године, кад смо настали, само се негде допуњава у неким деловима. Доста је било је понудио тај споразум у коме је на пром месту укидање партократије, увођење реда, заустављање злоупотребе унутар јавног сектора, потпуна реформа за сваки део унутар јавног сектора, за здравство, за школство… И наравно, делови спољне политике, значи ми нећемо у НАТО, ми сматрамо да не треба да идемо у ЕУ.

Не у ЕУ?

– Не у ЕУ. Ми сматрамо да је то један пропали пројекат који се већ сам од себе изнутра урушава. И да ће се урушити. Сад иду избори у мају за Европски парламент, ако пратите мало ситуацију знате да се очекује да на тим изборима суверенистички покрети ојачају и да чак долазимо у ситуацију да унутар Европског парламента могу да направе одређене коалиције како би гласали против тог глобалистичког управљања ЕУ. ЕУ је почела као један добро замишљени пројекат економске сарадње међу људима, што свима у Европи треба, али сад се претворила у пројекат прављења неке наднаравне државе у којој земље чланице ЕУ треба да се одрекну свог суверенитета, да прихвате неку заједничку спољну политику, а оно што је најкритичније, где се највише штети интересима држава које се одрекну тог суверените ради чланства, јесте на економском плану.

Ви на економском плану кад сте у ЕУ и у Еврозони губите монитарни суверенитет, немате могућност да унутар своје државе водите суверену монетарну политику, зависите од новца који ће доћи, који се штампа негде другде, не можете да штампате новац за новостворену вредност. Имали смо у Италији ситуацију пред крај прошле године да је нова влада, јер тамо су суверенисти дошли на изборима у марту прошле године на власт, дала неки предлог буџета за Италију, ЕУ је рекла: не долази у обзир.

И сад пазите, ви не можете да сами организујете буџет своје земље без одобрења из Брисела. Ми мислимо да Европи треба нека другачија врста интеграција. Ми јесмо део европског континента, а не Африке, и требају нам европске интеграције, а не афричке, али на другачијим основама, ЕУ је отишла у погрешном правцу. Европа треба да буде заједница суверених држава и народа, а не наднародна структура којој ћете да препустите сваку моћ одлучивања унутар државе.

Персонификација тог зла, ако добро умем да читам ваша саопштења и оно што Саша Радуловић твитује, јесте Немачка. Немачка је та која нас вуче за нос и није пријатељ Србије. Да ли је то став Доста је било?

– Немачка доминира Европском унијом. Немачка једина има суфицит са свим осталим државама унутар ЕУ. Немачка мало ЕУ користи и као капут, па наступа као ЕУ, а уствари, то је нешто о чему се отворено прича и унутар ЕУ: Немачка доминира. Историја се понавља. Историјски циклус уназад, Балкан је увек био нека Немачка интересна зона. Немачка је увек тежила да на Балкану зацементира неко стање зарад неких својих интереса, ми смо и сад у фокусу Немачке.

Не само Србија, него цело подручије Балкана. То је једно велико тржиште, 30 милиона људи, то уопште није занемарљиво. Немачка практично поставља цео Балкан у један простор јефтине радне снаге, одакле црпи своју радну снагу. Немачка је велика сила, као и Америка, као и Русија. Свака велика сила колонизује негде, тако и Немачка. Као што Америка не тражи јефтину радну снагу у Србији, него у Мексику, Немачка тражи јефтину радну снагу на Балкану. Питање је само зашто ми то допуштамо?

Која је алтернатива?

– Ви имате широм Балкана на власти аутократе, који су ту захваљујући подршћи ЕУ и Немачке.

Све је то јасно, шта је алтернатива?

– Алтернатива је, пазите, све то зависи и од промена у свету, имате тектонске поремећаје у геополитици од када је Трамп дошао на власт отприлике и они се убрзавају.

Трамо је ОК, Немачка није ОК? Да поједноставимо мало ствари.

– Ја уопште не улазим у то какав је Трамп. Нисам Американац да њега оцењујем као председника, ја када слушам неке његове говоре желудац ми се окреће. Али, није наше да се бавимо Трампом и да кажемо овај је добар, овај је лош. Наше је да гледамо шта се дешава, а дешава се много тога, равнотежа у свету се мења, и да тражимо где је наш интерес. Да се ништа није почело дешавати наше стање би било зацементирано и тешко да би неко нешто могао да уради, по било ком питању, поводом било чега. Међутим, с обзиром на то да иде тај неки талас промене, који се већ види у Европи, да се суверенисти организују за парламентарне изборе и да креће једна мобилизација ради отпора банкарско-коорпоративном глобализму који тежи да економски и монетарно доминира светом, да управља државама, да урушава демократију у свим државама света.

Пошто се све то дешава, нама се отвара простор, нама и свим државама Европе. Од те економске колонизације пате и државе много уређеније од Србије. Доста је било сматра да треба да будемо на новом таласу, да се залажемо за Европу као заједницу суверених држава које ће имати сарадњу на економском плану, али да треба да се прекине с тим пројектом одрицања суверенитета ради прокламовања неке.

Пазите, глобализација је нама продата као једна романтична прича, све је то лепо, сви смо ми грађани света, а не неке појединачне државе, то је све лдивно, али иза тога стоји нешто страшно. Иза тога стоји тежња да се економски манипулише, управља и контролише, и појединим државама и шире, унутар ЕУ. Та глобализација се своди на економску доминацију врло малог броја људи. Ако погледате где се штампа новац у свету, штампа се на три места.

Ви сте против ЕУ, самим тим сте и против тела ЕУ, у Стразбуру. Шта сте онда радили у Савету Европе?

– Савет Европе није тело ЕУ. Имате европски парламент и Савет Европе, који је парламент у коме делегације и представнике имају парламенти свих европских држава без обзира јесу ли или не чланице ЕУ или ка томе теже. Имате чак и посматраче с других континената као што су Канада, Мексико. ЕУ као творевина одговара том Савету Европе.

У Савету Европе сте управо ви направили онај клип чувени клип где Дубравка Филиповски говори на веома лошем енглеском.

– Ја сам само јавност обавестила да се излагања посланика у Савету Европе уживо преносе на интернету.

Како данас гледате на тај клип, а посебно на оно шта је она причала у том говору?

– Мени је жао што је оно што је она причала пало у сенку, због начина на који је то рекла, она је страшну ствар изговорила, по мени. Рекла је да се код нас лажне вести не сматрају кривичним делом, јер то онда значи да се угрожава слобода изражвања. А у ствари, код нас лажне вести нису кривично дело да би пропагандна СНС машинерија могла неометано да измишља о својим политичким противницима, у својим таблоидима, па онда то озбиљнији медији идаље преносе.

То је једна стравична замена теза која је мене јако погодила, није само рекла то, рекла је да нема медијског мрака, да су медијске слободе велике, да ако новинари сами себе цензуришу или неке медијске куће то раде, то је због борбе на тржишту, а не због политичког притиска. Значи, потпуно је опрала, релативизовала ужасно стање у нашим медијима, реч није рекла, у ствари јесте, рекла је, али је само споменула ово последње, новинара Јовановића коме је подметнут пожар у кући, израживши наду да ће убрзо бити ухапшен… Буквално сутрадан је практично је најавила да ће бити ухапшен налогодавац тога.

Који је члан главног одбора СНС.

– Да, пазите она је издвојила један драстичан случај који је доспео у силне медије, реч није рекла колико новинара трпи притиске политичке, шта сме да објави, шта не сме, и мора то да трпи јер ће остати без посла, јер је финансијски уцењен. И то не не знам каквим парама, него мизерним неким хонорарима и платама, ко и ови што раде по фабрикама немачким. То је нешто што много више штете прави на медијском простору и што је много распрострањенија појава, то једном речју није споменула. С друге стране, имате само 3 минута, ни ја нисам успела да споменем, требало би ми 45 минута. Али, имала сам прилику, драго ми је, шансе да добијем реч након ње су биле 0.1 посто, неким чудом сам добила реч да барем нешто кажем о том медијском мраку у Србији.

Ко вам је данас идеолошки близак у Србији? Видели смо да сте се пре неко вече нашли на вечери са Сергејем Трифуновићем, да ли су његова странка и странка коју ви водите идеолошки ближе?

– Идеолошки, што се тиче програма, мислим да је Доста је било јединствен на нашој политичкој сцени, у смислу да је против уласка у ЕУ, али за Европу. Имамо неке друге политичке организације које су против ЕУ, али алтернативу виде негде на неким другим континентима, негде на истоку. Нама требају европске интеграције, само не овакве, другачије него што је данас ЕУ, можда се она реформише изнутра, видећемо.

Које су онда странке с којима бисте могли да сарађујете?

– Нама пре идеолошке сарадње треба сарадња на нивоу да зауставимо пљачку државе, да ресетујемо систем и у том смислу, идеологије остављамо у други план, на првом месту су нам црвене линије. Ко су нови некопромитовани људи, који могу да се окупе, да би понудили грађанима алтернативу, они који неће да гласају ни за бившу ни за садашњу власт, него хоже неку трећу опцију, тако има још нових таквих опција.

Ево, нова опција је Сергеј Трифуновић, били сте на вечери с њим, је л можете да нам откријете о чему сте причали?

– Вечера се сасвим случајно десила, пошто Доста је било има канцеларију у Никшићевој, ми смо често у Грмечу, то је кафана ту у Македонској улици, колегиница Хана Адровић, Саша Радуловић и ја смо планирали да одемо на вечеру у Грмеч и само што смо кренули стигао је позив од Сергеја колегиници Хани, ‘ту сам у Грмечу, хоћеш да дођеш’ , она је рекла ‘ту сам са Сашом и Бранком’, он је рекао ‘дођите сви’. Е, сад људи су од тога направили на друштвеним мрежама неки хајп и мислим да је то добро.

Како вам делује Покрет слободних грађана од када га је преузео Сергеј?

– Видећемо. Нисмо имали званичних разговора.

Немогуће да немате неки став о томе?

– Званични неки разговори, у смислу – сели у канцеларију, па кренули да разговарамо о сарадњи, тога није било. Било је с претходним председником, летос су се водили разговори с ПСГ док је на челу био Саша Јанковић. Заједничко нам је да смо нови, некопромитовани људи, циљ нам је да зауставимо партијско запошљавање, укинемо партократију, скинемо медијски мрак, уведемо медијске слободе, обезбедимо услове за слободне и фер изборе, можемо ли да сарађујемо по тим питањима? На то је Саша Јанковић рекао, не, мислим да прво треба да размишљамо о оном што нам је различито, где смо најудаљенији, јер ако око тога не можемо да се договоримо, нема потребе да причамо о томе шта нам је заједничко.

Он је тад тражио да Доста је било у потпуности прихвати политику око Косова која је била тадашња политика ПСГ и политику да ЕУ нема алтернативу, што је нама апсолутно неприхватљиво. Ми сматрамо да Косово можемо да изгубимо на два начина, један је да се донесе нова резолуција Савета безбедности, што је мало вероватно да се деси, а друга је да га се ми одрекнемо. Сматрамо да не треба тога да се одрекнемо, тадашња политика ПСГ је била другачија по питању КиМ и они су били за ту прокламовану синтагму да ЕУ нема алтернативу. Не знам јесте ли се нешто променило, надам да јесте.

Како бисте ви, тј. ваша странка размрсили тај косовски чвор, шта је ваше решење?

– Ми сматрамо да питање Косова треба решавати на дуге стазе. Не видим зашто се брза, зашто мора то сада да се реши?

Велике силе гурају да се то заврши.

– А шта ће да нам ураде велике силе, не разумем? Нама Устав прописује да треба да донесемо закон о Косову у року од две године. 2006. је донет Устав, 2008. је био рок, закон није донет. Сматрамо да закон треба донети, тиме би побољшали и своју позицију која је уништена у досадашњим покушајима да се, под диригентском палицом Брисела, нађе неко решење, а нама бива све горе и горе и у све горој и горој смо преговарачкој позицији. Доста је било је поднео предлог који је радио на основу искуства које Данска има с Фарским острвима, јер после Другог светског рата, Фарска острва су прогласила независност од Данске и они себе сматрају и дан данас независним од Данске, а Данска има закон о Фарским острвима, где су им дали изузетно висок степен аутономије тј. практично подвели стање на терену под свој уставно правни поредак, ми сматрамо да то исто треба да урадимо.

Као што Фарска острва имају своју заставу, своју репрезентацију, свој Устав, тако и ми можемо да пропишемо тим законом да Косово има висок степен аутономије и право на то све, али су још увек део уставно правног поретка Србије. И онда, оно најважније, треба да радимо на томе да Србија економски ојача. Ми смо богата земља с јако пуно потенцијала, лаже свако ко каже да нема пара и да смо ми сиромашна земља. Новац се краде, цури кроз сва сита. Ако нема пара, шта се краде?

Докле год се краде значи да има пара. Кад би се одговорно и домаћински располагало новцем, кад бисмо променили ову сулуду економску политику довођења страних инвеститора под субвенције, буквално их потплаћујемо да дођу овде да буду конкуренција домаћим произвођачима. Кад бисмо се посветили стварању окружења повољног за подстицање домаћег привредног раста и кад би Србија економски ојачала. Пазите, онај ко је економски јак, природно сви гравитирају ка њему. Осим тога, у том закону о Косову су предвиђена и прописана разна нека решења која стимулишу грађане Косова да узму држављанство Србије, јер ако то учине, имаће приступ и нашем здравственом и образовном систему и разним другим стварима, што ће наравно бити све бољег квалитета како будемо економски јачали.

Да се вратим на Сергеја на секунд, он има доста непосредан начин комуникације на друштвеним мрежама.

– Имам и ја.

То сам хтео да вас питам, да, он користи псовке, а видех малопре да и ви користите псовке.

– Мало.

И?

– Па друштвене мреже су један неформални канал.

Да ли сте мајка?

– Јесам.

И користите реч недојебан?

– Па добро, да ли сте видели шта је користио човек ког сам циљала?

Да, али ви сте дама, мајка, политичарка, не знам колико то приличи…

– Ја сам и преводилац и лингвиста…

Није да вам судим, просто вас питам како гледате на то?

– Ја гледам на то овако, богатство језика, мислим то је познато међу лингвистима, између осталог се мери и богатством псовки, ја не знам да ли знате да у Европи, Ирци, Мађари и Ирци у свом језику имају највише псовки. Некад псовка вреди више од 1.000 речи. Друштвене мреже су један неформални вид комуникације, то да ли сам мајка или нисам мајка, па шта? Мислим, мајкама је забрањено да псују, не разумем?

Таман посла. Да ли учествујете на протестима? Идете ли на протесте?

– Од прве суботе.

А странка?

– Да, руководство комплетно: симпатизери, чланство, ми се нађемо ту у Нушићевој сваке суботе и идемо заједно.

Шта очекујете од тих протеста?

– Сматрам да је јако битно да те протесте нико од политичара не својата. Да се не гура у први ред, да се не хвата за микрофон, него да пружимо подршку тим протестима, да шетамо с грађанима, у крајњој линији ми смо грађани. И да ослушкујемо шта грађани желе.

Шта очекујете да ће се десити? Који је крајњи исход?

– Ако остану протести овакви какви су, не може ништа да се деси.

Шта треба да се деси?

– Треба да расту. Ти протести треба да расту, да постигну неку критичну масу, они су кренули из Београда, тј. из Крушевца, па онда у Београду су биле прве шетње. Ви их сад имате широм Србије, имате ситуацију да на РТС не чујете ништа о протестима, али страни медији извештавају о томе, а самим тим се и притисак повећава. Ја сам шетала и деведесетих, било је три месеца шетњи и студентски протести и свега, па је Милошевић попустио на крају. Па смо имали после исто шетње, али нису порасле и једноставно су се истопиле.

Зато мислим да је битно да ми као политичари, сви политичари, ни на који начин не покушавамо да својатамо те протесте, да дамо подршку, истакнути су захтеви, бојкот избора до стварања услова за фер и слободне изборе. Ми као политичари треба да подржимо то, да кажемо, океј, чули смо вас, бојкотоваћемо, нећемо да дамо легитимитет тим изборима. Али сад, ово што се десило у прошлу суботу ми се није свидело, то дељење тог споразума људима, да сад они ту потписују, то сам доживела као покушај својатања тог протеста. Ако тако буде, осуће се протести. Имате људе који неће да шетају ако је Бранка на челу колоне или ако је Ђилас на челу колоне или неко трећи.

Једини начин да сви шетају је да нико од нас не шета на челу колоне. Исто тако ова изјава коју је дао Вук Јеремић, сад видим да ју је Ђилас демантовао. Да ћемо следеће године ми на изборима победити Вучића, да би данас то било демантовано, да нећемо ићи ако не буду испуњени услови, мислим, било која прича тренутно док трају протести који траже бојкот и изборне услове, било какава прича о изласку на изборе је непотребна. Треба на ово да се фокусирамо и онда ће протести расти.

Добар део ваших колега из опозиције сматра да док се политичари не укључе у целу ту причу, док не изађе из ових оквира под којим се протести тренутно налазе, од тих протеста неће бити ништа.

– Ови протести нису довољно велики да би уопште стајање на чело било ког политичара нешто од тога направио, а такви су да када би неки политичар стао на чело, осули би се. Скупља дара него мера.

Бранислав Трифуновић и Божо Прелевић су протеклих дана изнели занимљив предлог, они тврде да је Србији потребно контролно тело за опозицију.

– Промакло ми је то, не знам шта су мислили под тим.

Тело које би контролисало рад опозиције, усмеравало на неки начин, тело у чији би рад били укључени независни људи, интелектуалци, стручњаци, значи не политичари, људи који би били неки корективни фактор.

– То је нешто што би требало да буде елита сваког друштва. Свако друштво треба да има неку елиту, неке академике, неке историчаре, неке људе од интегритета, неке професоре, који ће да поведу те протесте и онда вам не треба политичар на челу колоне, да артикулишу то. Е сад, проблем код нас је што се та елита негде давно успавала, не знам зашто. Мали број људи је спреман да јавно иступи, да јавно критикује.

Можда су људи у страху?

– Онда се опет враћамо на партократију. Сваком егзистенција животна зависи можда од неке плате коју прима на неком универзитету, и онда људи легну на руду. Морају да једу нешто, да прехране децу. Нама не треба контролно тело, нама треба храброст унутар елите. Оног што би требало да је елита у сваком друштву. Ако је већ потребно неко тело, а да то нису политичари, него неко други коме ће народ да се обрати, онда они треба да поведу.

Осим тога, који је редослед потеза? Шта треба да се деси да би ова власт пала?

– Искрено да вам кажем, ја мислим да докле год Вучић има подршку Немачке, а има је, он не може да падне с власти. Једино што њега може да пољуља, а да је нешто што ми изнутра можемо да урадимо, јесу масовни протести на које свет не може да окрене главу. Све дотле, док овде долазе бирократе из ЕУ и неки званичници високи, док је долазила раније Меркелова, сад не знам ко ће, и нарочито у изборним кампања тапшу Вучића по рамену и кажу – Србија иде у добром правцу, дотле Вучић тешко да може да падне.

Једна од основних ваших идеја гласи да свако ко је био у власти не треба да се бави политиком. Саша Радуловић је био у власти.

– Е, хвала Вам што сте ме то питали. Ја сам малопре рекла да ја верујем да је у власти и у бившој власти било људи који нису злоупотребљавали јавне ресурсе.

Чекајте, ако смо принципијелни, онда смо принципијелни за све, а не принципијелни смо само до оног момента док то не дође до Саше Радуловића, и онда више нисмо принципијелни.

– Саша Радуловић није злоупотребљавао јавне ресурсе.

Био је у власти.

– Какве то везе има, је л знате ону стару народну, дај му власт да видиш какав је човек?

Али то је ваше начело, ја вас само враћам на оно за шта се ви залажете.

– Шта је моје начело?

Не ваше, него ваше странке. Свако ко је био на власти не треба да буде у политици.

– То није наше начело, одакле вам то?

То сте ви причали у првом делу интервјуа.

– Не, не. Наше начело је, обратите пажњу, онај ко је злоупотребљавао јавне ресурсе, док је био на власти, не треба да буде поново на власти. А то се намерно изврће, спинује, то је оно што може да се чита од ботова по друштвеним мрежама којима не одговара теза да онај ко је злоупотребљавао јавне ресурсе не треба да буде на власти. Они то спинују, и они то преводе на, ко је био на власти, не треба поново да буде на власти. Саша Радуловић је био министар привреде четири месеца и 23 дана, сво то време, он је трпео опструкцију остатка Владе у оном што је кренуо да ради и што је успео да уради. Зауставио је сумануте субвенције…

Није их зауставио, и даље су на снази.

– У тих четири месеца и 23 дана их је зауставио. Оне нису биле исплаћиване. Одбио је да потпише уговоре који су штетни за државу, увео је потпуну транспарентност у рад министарства. Сваке недеље је на интернету на сајту министарства објављиван детаљни финансијски извештај о сваком динару, који је потрошен из буџета, на шта је отишао и уговор на основу ког је то исплаћивано. Он је другим речима показао како држава треба да се води. Он је пример тога, то његово кратко министровање је пример тога.

Он је сво то време трпео опструкцију, он је добијао молбе, то сте могли да прочитате у књизи професора Павловића који је писао како је било тих пет месеци у министарству, молбе да одобри исплату кредита Чедомиру Јовановићу уз, на шта му је Вучић рекао: а шта те кошта, на шта је Радуловић рекао: мене не кошта ништа, али кошта грађане Србије, а ја сам одговоаран за те новце, док сам ја министар ја сам одговоран за трошење тог новца.

Да ли је на крају исплаћен тај кредит Чедомиру Јовановићу?

– Не, ја не знам шта је било након одласка Саше Радуловића из министарства, он је часно поднео оставку, оног тренутка кад је одбијен и последњи његов предлог за увођење реда. Јер он је имао сет пет реформских закона, и кад је улазио у Владу речено је да то треба урадити, он је кренуо да ради на томе и буквално су од првог дана кренули конфликти, кренула је опструкција, отпадао је један по један од тих пет закона, кад је отпао и последњи он је часно поднео оставку. Отишао је у опозицију да од нуле прави нову политичку опцију, ми смо прве две године радили без финансирања. На чистом волонтеризу.

Како данас функционише Доста је било, ко даје паре, је л добијате неке паре од државе?

– Па добијамо, свака политичка странка или група грађана, која има посланике у парламенту, значи не само Доста је било, него и Демократска странка, СНС, Социјалистичка партија…

Да ли је то доста пара за функционисање партије?

– Ми се врло домаћински понашамо с новцем, ником ништа не дугујемо, све своје обавезе измирујемо, то можете да се распитате, таква нам је репутација. За разлику од неких других странака које знате да су пре свега медијима остале дужне силне новце, и неки који су у бога ми дубоким, дубоким финансијским проблемима, па су чак и финансијски зависни од неких поверилаца.

Поменусмо малопре Чеду и Чанка, да ли су и они опозиција?

– Не. Чанак је у власти са СНС у Новом Саду, директно учествује у власти. Такав човек не може да буде опозиција на републичком нивоу. То не иде. Али не ради се само о Чеди и Чанку, ту су и радикали. То што они нису званично у власти не значи да они врло лепо не сарађују, што се тиче СРС имате, то је очигледно, да се неки њихову челници постављају по партијској линији на неке важне одговорне функције у држави. Да ту нема сарадње, не знам како би било.

Како је Србија успела да упропасти у ових 20 година апсолутно сваку идеју грађанског отпора ауторитарним властима? Ево поменули смо ЛДП који је искомпромитован, Лига социјалдемократа Војводине, ПСГ сад оживљава са Сергејем, Доста је било, Демократска странка као некакава кровна партија… Како смо успели или како сте успели да упропастите сваку либералну грађанску опцију у последњих 20 година? Тако да нам на власти буду десничари и мутирани социјалисти.

– Основни проблем је крађа и пљачка, опет ћу се вратити на стару народну, ‘дај му власт да видиш какав је човек’. Ви када добијете моћ и власт покажете какав сте човек. Људи који нису довољно јаки и снажни, лако упадну у муљ, продају се или упадну у мутне радње и онда вас имају у фиоци и уцењују. Ми смо као друштво морално посрнули скроз наскроз. Одавно. Након оних криза деведесетих никако да се повратимо.

Ми смо кренули да прихватамо потпуно неприхватљиве ствари као апсолутно нормалне. Једна основна ствар, не крадеш него крадуцкаш, то је у реду. Одједном се бавимо количином крађе. Или да ли су ови гори, а ови су били мање лоши. А гори градација од лош, а не од добар. Свеопште морално посрнуће је наметнуло неке вредности у друштву где нам недостаје храбрих људи који ће упркос свему, упркос томе да може сутра да остане без посла, храбро да иступи напред, али ми смо сви мање више финансијски уцењени.

Од чега ви живите?

– Тренутно живим од посланичке плате. Али ја сам цео живот радила у приватном сектору, ово је први пут да сам на државној плати, и ја бих у приватном сектору много боље и много више могла да зарађујем него што је та посланичка плата. Али сутра ако нисам посланик, ја ћу да се вратим у приватни сектор, имам неке своје способности, ја без посла никада бити нећу.

Да ли бојкотујете рад скупштине Србије?

– Ма ми бојкотујемо скупштину још од када су кренуле оне рецитације оних бесмислених амандмана у децембру 2017. године. Тај део смо од тада бојкотовали.

Је л примате онда плату?

– Је л ви мислите да је…

Не мислим ништа, питам вас само.

– Заседање Народне скуштине је 6 месеци годишње. Посланици и кад учествују на свим заседањима плату примају 12 месеци.

Ништа не инсинуирам, само сам вас питао, да ли примате плату и даље?

– Па наравно да примам плату јер ја и радим. Имам и одборе, имате сад занимљиву акцију око избора повереника у Одбору за културу и информисање. Ова власт је дозволила да истекне мандат претходном поверенику, а да одбор Народне скупштине за културу и информисање није покренуо процедуру новог одбора. И сад имате невладин сектор који апелује на народне посланике да учине нешто тим поводом да унутар одбора се коначно крене у процедуру и да та процедура буде транспарентна и да изаберемо доброг човека, а не партијског послушника.

Ја сам и даље у теми, ја и даље пратим, мој посао је да пратим политику и да се и даље залажем за такве ствари и унутар одбора. Ја имам и представничку функцију, сваки народни посланик је и представник народа, мој посао једа причам с грађанима. Ја кад шетам и разговарам у тој колони с тим грађанима или кад на друштвеним мрежама одговарам на питања, ја обављам свој посао народног посланика.

Претпоследње питање. Имам мишљења да би Доста је било имао већу шансу с вама на челу, него на челу са Сашом Радуловићем?

– То ви лично или?

Не, него видео сам на више места. Људи сматрају да ви који доносите свеже идеје у политику имате више шанси него ето Радуловић који је можда пропустио неке своје прилике.

– Па пазите, мени то импонује и ласка, али морам одмах да кажем да је то потпуно погрешно резоновање. Људи су површни, ја знам да моја скупштинска обраћања јако добро пролазе на друштвеним мрежама, јер ја негде имам храбрости и успевам да нађем речник и начин на који грађани од народног посланика и очекују да критикује власт и да подстиче власт да нешто мења. Да би грађанима било боље. Али да бисте ви били лидер, да бибили на челу једне политичке организације, и то не било које, него Доста је било који трпи ударе на сваких шест месеци и којекакве подметачине и ширење лажи и глупости, ви морате бити много више од неког ко елоквентно у скупштини може власти да каже и да људи на то одреагују, ‘е, ала сте им рекли’.

Шта то немате ви, а има Саша Радуловић?

– Саша Радуловић пре свега има визију. Не заборавите, Радуловић је оснивач Доста је било, то је човек који нас је увек у скупштину. Он је осмислио програм, он је дефинисао партокоратију као основи проблем, нико на политичкој сцени пре тога о томе није причао, а сад сви причају Ми смо наметнули ту тему. То је добро за грађане Србије. Он има визију, он има лидерске способности, има храбрости, има одлучности, није ни у чијој фиоци, нисам ни ја, али он има једну снагу и није посао човек који је на челу странке да само лепо прича у скупштини, него треба сутра и да преговора о колацијама, мора да буде добар стратег, добар тактичар… Ја сам недовршени лидер. Мени треба још много година у политици да се изоштрим, да се изградим у бољег лидера него што сам то данас. Све што до сада знам научила сам од Саше Радуловића.

То сам пробао заправо да вас питам, а надам се да сте тога и ви свесни, ако останете на овом курсу, а то су вам показали резултати београдских избора вас у следећем сазиву парламента бити неће. Зашто се одмах нешто не промени како бисте предупредили то и изашли са новим лицима, с вама на пример, него следити ту политику…

– Ја не знам одакле вама тај закључак.

Па на београдским изборима сте освојили колико? У процентима? 3 процента, заједно са партијом која је пре тога била доста јака…

– 4,2.

4,2 и нисте ушли.

– Да нас нису још и покрали, ушли би. Али хајде да оставимо то на страну, ви знате наравно, ми причамо о томе да избори нису слободни, и да се на њима краде.

Ово је крајње добронамерна примедба.

– Разумем да је крајње добронамерно, али цела конструкција ваше реченице је нешто, ако останете на овом курсу Ви сте га угасили…

Чућемо се следеће године, па ћемо да коментаришемо исто ово.

– Ја сам ту причу слушала 2014. и 2015. године када смо радили потпуно на волонтерским основама, када смо на испитивању јавног мњена нама, или нисмо били у њима, или је било 0, нешто. Није нас било ни у медијима, приче нећете ни ући у парламент, да нас нису покрали и више би освојили. Ми смо уверени да ћемо и на следећим парламентарним изборима ући у парламент, не кажем да нисмо грешили. Надам се да ово, морам да то напоменем јер ће испасти да то негде нисам рекла, имали смо велику грешку око председничких избора на пример. Ако се сећате, ми смо позивали, што није била грешка, идеја је била да опозиција има једног заједничког кандидата који ће да буде нов, некопромитован човек.

И био је, Саша Јанковић.

– Али нисмо имали једног, имали смо два. И није могао да се направи тај договор. И апсолутно, ми смо ту погрешили, што смо трчали трку за изланост, уместо, лаганија би позиција за нас била да кажемо, ми нећемо имати свог кандидата, него једноставно нека гласа свако по својој савести, Вучић се победити не може овако, и тако се и показало. Ето тако да, ми када извлачимо поуке из тих грешки, а ако два пута погрешите на исти начин онда је до Вас. Ту грешку више направити нећемо. Боримо се, не одустајемо, нико нас нема у фиоци и нико не може да нас купи.

Последње питање за Вас, где видите себе, а где Србију за годину, пет, односно десет година.

– Ау, у Србији се ствари из дана у дан мењају. Врло је незахвално било шта прогнозирати, могу вам рећи шта се ја надам, а да ли ће тако бити остављам политичким аналитичарима и астролозима. Ја се надам да ћемо успети да допремо некако и до прве Србије, онај проблем који имамо тренутно јесте да опозициона политичка сцена код нас има подршку друге Србије. Прва Србија је већинска, прва Србија је отприлике преломила сви су исти. И самим тим, па ево ја гласам за Вучића, њега бар разумем када прича, ове друге ништа не разумем, они су арогантни , третирају ме као да су изнад мене. Ми морамо да пронађемо начин да допремо до те прве Србије. Та прва Србија неће никада више гласати за бившу власт, сигурно. Зато су потребни нови људи.

И ја се надам да ће у будућности зарад Србије и грађана на политичкој сцени све више бити препозната важност нових људи, да ће стари ваљда и сами да се повуку, мајку му. Зарад општег добра. Поред тога ‘стари’ користим као скраћеницу за оне који су злоупотребљавали јавне ресурсе, јер само на тај начин можемо да кренемо, да направимо прво тај рестарт, да уведемо ред, да би онда идеолошки могли пред грађане и да се онда види кога има више, да ли ових за ЕУ или суверениста, да ли глобалиста, да ли суверениста. То је пожељан сценарио, нешто што би се десило.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: espreso.rs

Ознаке: , , , ,