Pročitaj mi članakOpozicija ne bi trebalo da ide na izbore pod uslovima kakvi su bili na prethodnim izborima, jer je to nepravedna igra, izgubljena pre nego što se i odigrala, izjavio je FoNetu sociolog Ratko Božović, povodom najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će SNS narednih dana odlučivati o vanrednim parlamentarnim izborima.
Божовић верује да ће се Вучић, „да би осигурао победу“, одлучити за ванредне парламентарне изборе, који би били одржани истовремено са редовним изборима за Скупштину Београда, јер сматра да „Београд није сигуран“.
Као саговорник у серијалу интервјуа „Европа без рукавица“, Божовић је приметио да „свет који живи у Београду нема исто мишљење као онај изван Београда“ и напоменуо да је „предизборна игра већ почела“.
Према његовој оцени, циљ је да се „предизборно успостави најбољи од свих могућих светова и најважнија личност у историји“, а заправо се ради о „самохвали и лажоманији“ и о себи, и у свом успеху.
Образлажући став да „опозиција не би требало да учествује на изборима под условима какви су били на претходним“, Божовић каже да су „избори за председника Републике били апсолутно неправедни, пре свега са становишта медијске сфере“.
„Медији су имали само аплауз за водећу станку и за водећег протагонисту. Један аплауз упућен вођи на једној телевизији са националном фреквенцијом трајао је дуже него свеколико присуство опозиционих кандидата“, предочио је Божовић, који је професор Универзитета у пензији.
Уз оцену да је реч о „апсурду и да све делује као негативна утопија“, Божовић је, говорећи о евентуалним коалицијама опозиције, подсетио да је СНС својевремено направио „сва могућа савезништва да би победио“ и да то није било спорно, али „да им је данас спорна опозиција која најављује сарадњу“.
ЕУ не чини довољно, иако зна да је овде големи мрак
Упитан о односу Европске уније према медијима у Србији, али и позиву Групе за слободу медија, која је на регионалној медијској конференцији у Тирани поручила Унији „да учини више“, Божовић је рекао да се слаже са Групом и да је његов утисак да „ЕУ не чини довољно, иако знају да је овде големи медијски мрак“.
„На неки начин као да су то превидели и као да нису хтели да виде, али не верујем ни да ће се у будућности много мешати у ту ствар, јер за медије нису до краја ни истински заинтересовани“, сматра Божовић.
„Чини ми се да стање у медијима никада није било овако жалобно и жалосно, никада није било овако отровано“, указао је Божовић и оценио да су „медији суштински један змијарник у коме не смеш да се појавиш, а ако се појавиш, онда можеш очекивати отров“.
Према његовим речима, нису сви медији у помрачини, јер „неки раде за власт и, захваљујући ријалити форматима, имају масовну подршку у аудиторијуму“.
„Гледаоци везани за те формате су најчешће и гласачи СНС“, рекао је Божовић и уочио да „човек који одлучује о свему најчешће и гостује на тим високо прихваћеним медијима, баш због тих формата“.
Ауторитарни менталитет и поданичко друштво
На питање да ли је ситуација у Србији, где једна особа одлучује о „свему“, узрок или последица, он је одговорио да је реч о узајамности и да овде постоје појмови дугог трајања, а да је један од њих „ауторитарни менталитет и поданичко друштво или поданици“.
„Оне који нису поданици и који мисле другачије, тешко је водити и заводити и, дабоме, атмосфера је у знаку недостатка критичког јавног мнења, али и једне популистичке стихије, која долази са вођом и са вођењем те врсте“, став је Божовића.
Он је констатовао „да се иде у правцу једне линије, ‘једноте’ и да све има форму једнопартијског система“.
Подсећајући на грађанске протесте 1996. године против изборне крађе, Божовић каже да је тада имао утисак да „поданици иду у историју и да уступају место грађанима“, али сматра да сада „овде нема грађана који би гласали на основу логике и опредељења грађана“.
„Овде имамо специфичне странчаре који делују као војнички ред и редослед, иду за вођом који је њихов суперего, њихова супервизија, који одлучује уместо њих, бивајући свеприсутан на својим телевизијама помоћу којих и осваја изборе у Србији“, тврди Божовић.
Самовоља постаје субјект који води самог вођу
Према његовој оцени, „мислећи људи, са својом различитошћу, немају где да се појаве, на једној страни, а на другој, и ако се појаве, биће провучени кроз блато таблоида“.
Напомињући да су критички оријентисани људи резигнирани, јер су изневерене промене из 2000.године, Божовић је оценио да су „данас на власти они који су морали да оду са историјске сцене“.
Управо они сада суштински лустрирају оне од којих се очекивало да 2000. спроведу лустрацију, а нису, рекао је Божовић, који је, анализирајући карактер актуелне власти, оценио да је „тешка димензија власти самовоља вође“.
„Та самовоља“, према Божовићевом ставу, „постаје субјект који води самог вођу, који се претвара у објекат своје сопствене самовоље, славољубља и похлепе за влашћу“.
Чак је и у време Милошевића било алтернативе
Упитан да ли дијалог власти и опозиције на било коју тему има основа за успех, он је одговорио негативно и поставио реторичка питања „зашто на разговор да иде неко ко ‘не зна ништа’, ко ‘није адекватан’ за могућу комуникацију и за могућу промену и дијалог, и зашто онај ко о свему одлучује не каже шта он хоће?“
На констатацију да актуелна ситуација у Србији није прва и много другачија од неких у прошлости, Божовић је сагласан да „није“, али констатује „да се нама дешава невероватна, ирационална историја“.
Сада је „драма изоштренија и у тој драми се дешава само једна драма, у којој нема алтернативе, јер је направљено да је нема“, сматра Божовић.
„Чак је и у време Милошевића било алтернативе, медија и идеја који су давали наду да ћемо постати свет“, док данас „свет подржава Вучића, јер ће Вучић понешто да учини свету, да уради нешто што свет од њега очекује“, објаснио је Божовић и закључио да је у томе „читава ова наша драматургија“.
