Прочитај ми чланакНеће само Вучић и Дачић бити издајници и велеиздајници – сада ће за коначну предају КиМ и признање тзв. независног Косова одговорност са њима поделити и свенародни „унутрашњи дијалогˮ. Нека, хвала!
Нема ни најмање сумње који су мотиви Александра Вучића за напрасно покретање тзв. унутрашњег дијалога о Косову. Време је исцурило – преузете обавезе према страном западном фактору када је долазио на власт морају да се испуне.
Вучић није политичар дијалога већ вечитог монолога који често прераста у јефтино глуматање. Он заправо никада није прерастао функцију министра информисања и све време се бави искључиво политичким маркетингом. Што нема унутрашњег дијалога о поштеним и фер изборима, слободним медијима, Савамали, криминалу и корупцији у врху СНС – кад је већ дијалог постао тако модеран? Ово ново фолирање му одговара и зато што ће на овај начин направити медијску припрему и обезбедити алиби за коначну предају Косова и Метохије.
Међутим, веровали или не, али Косово – упркос свим вишегодишњим активностима многобројних спонзора на међународном нивоу – још увек није до краја независно и међународно признато. И неће бити док то Србија не омогући. Али, то не може проћи док Вучић не припреми и не обави „унутрашњи дијалогˮ у вези са тим.
Чему журба, председниче? Ако је Косово независно – шта онда још траже од нас? Ако Косово није независно – што бисмо га ми признавали? Због пута у ЕУ у коју никада нећемо ући? Због Вашег опстанка на власти? Јер сте некоме обећали да ће бити завршено? Коме се то другом жури, изузев ЕУ, САД и НАТО? Геополитичко време коначно ради за нас.
А до тада на основу Резолуције СБ УН 1244 судбина КиМ је још увек под надлежношћу УН. У томе је и главна замена теза и највећи промашај српске спољне политике: не решава се питање Косова и Метохије тамо где немате савезнике – у Бриселу, већ тамо где му је место и где имате савезнике у Русији и Кини – у СБ УН.
Зато Двери кандидују следеће решење: прекид погубних преговора са шиптарским терористима у Бриселу, који се годинама воде искључиво на штету српских националних и државних интереса, и аутоматски повратак ове теме у СБ УН. На унутрашњем плану не дијалог, јер се о предаји дела државне територије и кршењу Устава не расправља, већ формирање Министарства за Косово и Метохију које би имало за циљ већу подршку опстанку Срба на КиМ и повратку заборављених расељених са КиМ.
Не може Косово и Метохија од аутономне покрајине унутар Србије да постане самостална држава, а да то исто не постане и Република Српска као ентитет у оквиру вештачке и наметнуте БиХ. Или, ако хоћемо јединствену БиХ – онда се морамо залагати и за јединствену Србију. Предлажем заговорницима независног Косова у земљи и иностранству да одаберу за коју су од ове две опције, али само – молим Вас – без двоструких стандарда.
Србија може без Вучића на власти, али не може без Косова и Метохије. Да жртвујемо онда Вучића.
Аутор је народни посланик и председник Српског покрета Двери
