Pročitaj mi članakČuveni fudbaler i trener Crvene zvezde Boško Đurovski odlučio je da sa travnatog pređe na politički teren i postane kandidat za narodnog poslanika koalicije Zdrava Srbija i Bolja Srbija.
Тврди да је у политику ушао са жељом да уради праву ствар за Србију, коју уз родну Северну Македонију сматра отаџбином.
„Радио сам 20 година у Швајцарској и Јапану, најорганизованијим земљама у свету, и то искуство ми даје за право да могу да учествујем у кампањи за бољу и здравију Србију“, поручио је на представљању посланичке листе Здраве Србије Милана Стаматовића.
У фудбалу су се његова упорност и преданост увек сматрали најјачим оружјем које поседује, а за политику ће вероватно тек увидети да ли му као особине, које до сада није поседовао, недостају префриганост и неискреност.
Прве фудбалске кораке направио је заједно са рођеним братом Милком Ђуровским у македонском ФК Тетексу.
У Црвену звезду је заједно са братом прешао још као јуниор 1976.
У првом тиму су заједно играли скоро 10 година, када је Милко изненада одлучио да шокира јавност и прихвати понуду да пређе у редове вечитог ривала Партизана.
Бошко после тога остаје још три сезоне у Звезди, у којој је током прве морао да се јавности правда због потеза свог брата.
На крају га звездаши ипак прихватају као „правоверног брата“, због чега ће се касније као тренер у клуб враћати у чак три различита самостална мандата и два као асистент.
У црвено-белом дресу је одиграо 509 утакмица и постигао 103 гола, пре него што је 1989. прешао у швајцарски Сервет у којем је 1995. завршио играчку каријеру.
Рођен је у Тетову 1961. Играчку каријеру провео је на позицији задњег везног, у медијској сенци брата који је сматран већим талентом.
У више наврата сам је истицао да је Милко „бољи фудбалер“, али да је он увек био кориснији за тим, што је по већини фудбалских аналитичара тачно.
Тренер је постао у Сервету, са којим је 1999. освојио титулу. Као стратег је радио и у Радничком из Обреновца, Раду, Срему, ПСК Панчеву, Радничком из Ниша и јапанској Нагоји, као и репрезентацији Македоније.
У Црвеној звезди је био помоћник Славољуба Муслина и Зорана Филиповића. Самостално је са црвено-белима освојио дуплу круну 2007.
У сећању навијача остао је упамћен као тренер који је увек носио Звездин шал везан око зглоба руке десне руке, што му је била амајлија.
