Прочитај ми чланак
На крају прометне улице, на сат времена од Београда, поред башти кафића и продавница половних мобилних телефона, уметници у малом Музеју воштаних фигура даноноћно два месеца завршавају признање Владимиру Путину.
Фигура стоји поред заставе Комунистичке партије Југославије, преминулог моћника Слободана Милошевића и Јосипа Броз Тита захваљујући Путиновој подршци Србији која се противи независности Косова.
„Око 75 процената српских грађана поштује Путина и Русију, тако да смо одлучили да Путин буде први странац“, изјавио је Драган Марковић Палма, градоначелник Јагодине, који је открио статуу пошлог месеца. „Русија је много помогла.“
Док премијер Александар Вучић врши кампању уочи општих избора 24. априла, његов покушај да припреми земљу за чланство у Европској унији се сусреће са трзајима национализма. Ту су укључена и осећања према Русији у земљи са 7.2 милиона становника док се ЕУ тресе под теретом сумњи око своје будућности.
Радикална партија, која жели да прекине разговоре о придруживању трговинском блоку, користи тренутну ситуацију.
Випе од две деценије након пада комунизма, Русија се поново додворава земљама којима је некада доминирала. У Мађарској, премијер Виктор Орбан се договара са Путиновом владом око нуклеарног споразума вредног 11 милијарди долара и покушава да примени модел „нелибералне демократије“. Чешки председник Милош Земан и словачки премијер Роберт Фицо су изјавили да односи са ЕУ не би требало да искључују односе са Русијом.
У Србији, само 11 процената гласача је рекло да верује да је прикључивање Европској унији и НАТО-у – који је два пута бомбардовао Србе деведесетих – добро, док 72 процената то види као лоше, судећи по анкетама из 10. априла које су спровели Б92 и Центар за слободне изборе и демократију. То је доста песимистичније од анкете по којој је 48% за улазак у ЕУ, а коју је спровела српска Канцеларија за европску интеграцију. У тој анкети се није помињао улазак у НАТО. У међувремену, осам од 18 странака које учествују на изборима су проруске.
Штавише, притисак да се циљеви српске спољне политике скрену ка истоку долазе са стварањем руско-српских пријатељстава попут Удружења руских потомака и Фонда стратешке културе, руско-српског интернет сајта који преноси догађаје из Србије, Русије, Балкана и бившег Совјетског Савеза.
“Даљи пораст руског расположења је могућ”, изјавио је Јово Бакић, професор социологије на Филозофском факултету у Београду. “Не бих био изненађен да видим Вучића, после две или три године, како мења своју реторику ако види да је Русија, а не ЕУ оно што људи желе.”
Ипак са 3 милијарде евра (3.42 милијарде долара) већ узетих из касе ЕУ, Вучић припрема Србију за улазак до 2020. Многи Срби виде ЕУ, а не Русију, као пут за побољшање животних стандарда попут бивших федеративних партнера Словеније и Хрватске, које су се блоку придружиле 2004. и 2013.
“Ми желимо добре односе са Русијом и имамо их.”, рекао је Вучић у интервјуу за локалну телевизију Хаппy 21. марта, “Али ми желимо и идемо ка Европској унији.”
Овај приступ подржавају директне спољне инвестиције, углавном из ЕУ, које су постепено порасле у Србији последњих 5 година.
“Европска унија је посвећена не само омогућавању Србији да се придружи ЕУ већ и да грађани то осете.”, изјавио је Мајкл Девенпорт, председник Делегације ЕУ за Србију 8. априла.
Чак и тако, постоји јака културолошка приврженост Срба Русији, која је помогла комунистима да победе под Титом након Другог светског рата. Становници обе земље су православни Хришћани и деле ћирилично писмо, за разлику од других словенских народа у региону.
Што се тиче Русије, министар спољних послова Сергеј Лавров је рекао да су разговори са ЕУ “апсолутно суверен избор” за Србију, али је одбио “деструктивно или-или логику”, коју криви за “дубоку кризу украјинске државе”. Кремљ негира оптужбе ЕУ и САД да подржава побуњенике и оружјем спречава Украјину да изађе из руске сфере утицаја.
Вучић чува велику предност на анкетама. Са својом Српском напредном партијом има подршку 50.9 % гласача на крају марта, према истраживањима у Београду Фактор Плуса од 11. априла. Међутим, он упозорава да ослобађајућа пресуда председнику Српске радикалне партије Војиславу Шешељу прошлог месеца може да му онемогући стварање владе.
Шешељ је трећи са 7.8% на анкетама и каже да може завршити са више од четвртине гласова. Заменик председника за време Милошевића када је НАТО бомбардовањем помогао истеривање српских снага са Косова, он позива на прекид разговора са ЕУ.
“Наши пријатељи могу бити само они који нас нису бомбардовали”, рекао је на медијској конференцији након ослобађајуће пресуде.
Али њему и другим проруским фигурама нестаје времена да искористе осећања словенског пријатељства, посебно оних који су претрпели тешкоће јер је рат разорио економију пре две деценије.
“Ми немамо ништа заједничко са Русијом”, каже Александар Радојковић, 38-огодишњи незапослени столар пре него што је скочио на жути бицикл. “Већина ствари која долази у Србију је са Запада и ако покушамо да побегнемо одавде и нађемо посао другде то је опет Запад а не Русија.”
Упутница
http://www.chicagotribune.com/news/sns-wp-blm-serbia-75f5d352-00c2-11e6-8bb1-f124a43f84dc-20160417-story.html
(Србин.инфо – превод Маја Орлић)
