Pročitaj mi članak

BIĆE BOLJE 2025: Brisel – Srbija neće ući u EU za pet ili sedam, već možda za deset godina

0
Beograd, 8. juna 2015 - Visi naucni istrazivac na Nemackom institutu za medjunarodne odnose i bezbednost (SWP), Dusan Reljic govori na drugom panelu 15. ekonomskog samita, na temu Nacionalna bezbednosna dilema: Moc medjunarodne politike. FOTO TANJUG / SAVA RADOVANOVIC / tj

Beograd, 8. juna 2015 – Visi naucni istrazivac na Nemackom institutu za medjunarodne odnose i bezbednost (SWP), Dusan Reljic govori na drugom panelu 15. ekonomskog samita, na temu Nacionalna bezbednosna dilema: Moc medjunarodne politike. FOTO TANJUG / SAVA RADOVANOVIC / tj

СРБИЈА би, на основу економских параметара, за десет година могла да буде чланица Европске уније, оценио је данас шеф канцеларије у Бриселу немачког Института за међународне односе и безбедност Душан Рељић.

Он је на Економском самиту Србије у Београду казао да не треба очекивати да ће Србија за пет или седам година ући у ЕУ, већ можда за десет година, и да тај период треба у највећој мери искористити за привредни развој.

Земље Западног Балкана, по његовим речима, погођене су порастом сиромаштва и раслојавања становништа, и да ЕУ треба да им помогне у економском опоравку.

„У целом региону национална безбедност је највише угрожена економским недостацима и перспективама“, истакао је Рељић.

Он је оценио да од Русије, Кине и Турске не треба очекивати велике инвестиције на Западном Балкану, наводећи да Русија нема економски интерес да улаже у регион који је у сфери утицаја ЕУ, а да су за Кину то ситне цифре.

„Утицај тих земаља на економију региона је ситан у односу на степен повезаности региона са ЕУ“, казао је Рељић.

Он је указао да земље региона треба да траже додатни новац из ЕУ за улагање у инфраструктуру и да се укључе у што већој мери у немачки и италијански производни ланац, јер су те две земље највише економски присутне у региону.

Рељић је рекао да се 80 одсто укупне размене земаља Западног Блакана односи на ЕУ и да су првом месту Намачка и Италија, док је размена са Русијим на другом месту, али је више од 10 пута мања него са ЕУ и односи се енергенте.

Он је подсетио да је годишњи дефицит земаља Западног Балкана у размени са ЕУ 8,5 милијарди евра.

„Сукоб Запада и Русије око Украјине нема суштинског одраза на регион зато што, ако се погледа ланац NATO земаља, не постоји могућност да Русија војно интервенише на том простору“, истакао је Рељић.

Бета