Прочитај ми чланак"Народу је прекипело", каже у Интервјуу недеље Радија Слободна Европа (РСЕ) глумац Бранислав Трифуновић говорећи о протестима који се одржавају последње четири седмице у Београду под називом "Стоп крвавим кошуљама".
Протести су започети након што је у Крушевцу прошлог месеца протучен један од лидера опозиције Борислав Стефановић, али организатори инсистирају на њиховом непартијском карактеру.
(Фото: Јутјуб)
То подвлачи и Трифуновић, кога у медијима представљају и као једног од организатора демонстрација.
„Нисам организатор. Не могу то да кажем. Ту сам се појавио да помогнем студентима, који су ме звали на први протест. Од тада сам остао са њима, да помогнем колико могу. То је једина моја заслуга. Не могу себе да назовем организатором, било би баш неправедно према Стефану (Павловић, један од организатора протеста, прим. аут.) и тој гомили људи која се суштински тиме бави. За сада сам глумац“, наводи.
РСЕ: Две и по недеље су прошле док се нису препознала лица која стоје иза организације протеста.
Трифуновић: Није баш тако. Мислим да се онај први протест аутовао, да тако кажем. Ко је хтео да зна, сазнао је ко је организовао протест и сазнао је ко стоји иза тог протеста. Мислим да мени престаје да буде важно то питање ко је организовао. Имамо заједничког непријатеља под знацима навода, заједнички циљ. Та гомила људи, тих педесетак хиљада људи, колико је било прошле недеље, је дошло због једног разлога. Ништа друго није битно. Битно је да смо ми на улици и да знамо шта желимо.
РСЕ: Зашто стављате реч непријатељ под знаке навода?
Трифуновић: То је ова власт, то је систем који нас је вратио 16 корака уназад.
РСЕ: Добро, али зашто под знацима навода? Зашто није само – непријатељ?
Трифуновић: Зато што то добија неку другу конотацију. Када кажете непријатељ, онда ту постоји рат, нека борба, нека крв и неке будалаштине, које не желим да изговорим, нити мислим на њих. Можемо то да ублажимо, па да кажемо политички непријатељ. Мислим да смо ми непријатељи у вредносном смислу, у цивилизацијском и људском смислу. С те стране јесу непријатељи. Не бих желио да добију другу конотацију.
РСЕ: Председник Србије Александар Вучић призива ванредне изборе од када је кренуо протест. Заправо, не призива, поменуо је изборе. Рекао је, парафразирам, ако желе изборе, имаће их наредне године. Ако протест опстане толико дуго, какву ћете позицију заузети?
Трифуновић: Не излазим на изборе, то сам рекао. Под овим условима, његовим условима, не треба излазити на изборе. Мислим да ће опозиција ваљда научити да каже шта морају да буду услови за изборе и да слушају своје грађане. И да се онда, под тим условима, изађе на неке изборе. Пре тога, мислим да нема апсолутно никаквих услова за било које озбиљне и нормалне изборе.
РСЕ: Организатори протеста су поставили јасне захтеве. Уколико се ти захтеви испуне, да ли се ту исцрпљује повод за протест?
ГОДИНА У ОЧИМА ИСТИНОМЕРА: Вучић, неистине и паралелна стварност https://t.co/N7K82jBO5G
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 29, 2018
Трифуновић: Мислим да ова власт свакодневно даје довољно повода за протесте. Акумулирала се енергија која неће спуштати лествицу, већ напротив, дизати је. Не постоји код свих нас који смо ту ни трунка сумње да смемо сад да одустанемо. Чини ми се да нас, ако се сада ова акумулирана енергија распе, више ништа неће саставити и да ће ови заувек владати. Они то знају. Чак су и они сада, под јањећом кожом, ушли у последњу недељу, да то некако смире, да говоре неке биране речи.
РСЕ: Да ли тако треба схватити и понуду председника Вучића да разговара са вама?
Трифуновић: Наравно, то је то. Мислим да је он кренуо од његовог стандардног, бахатог, ако нас је пет милиона, он неће испунити ништа, до тога да хоће да разговара са нама. Ми смо рекли, што се нас тиче, може да дође међу свој народ у суботу у 18:00, на Плато (место почетка протеста испред Филозофског факултета у центру Београда, прим. аут.), па нека види.
РСЕ: Јесте ли озбиљни?
Трифуновић: Јесмо, зашто да не? Зашто би сада ми ишли код њега да разговарамо када нас је годинама звао лоповима, издајницима, олошем, наркоманима, лудацима. Човек је етикетирао људе који мисле другачије, дајући нам те квалификације. Зашто би ми сада били толико дивни према њему, па рекли – хајде да се нађемо да разговарамо?
РСЕ: Зашто и Вама, а и мени, изгледа немогуће да ће председник Србије да дође на тај протест?
Трифуновић: Зато што он не сме да дође на тај протест. Он је храбар на својим конференцијама за штампу и међу својим људима, својим аутобусима и сендвичима. Он није храбар када треба да се говори. Он шест година није разговарао ни са ким.
РСЕ: Одбијао је разговоре са опозиционим лидерима, али ово може бити оригинална ситуација у систему владања успостаљеном у Србији од 2012. године. Сада се он нашао у позицији да разговара са неким ко је представник грађанског покрета. Можда у том смислу дијалог може да се оствари?
Трифуновић: Не знам како се разговара са тим човеком. Он очигледно није спреман на разговор. И ако пристане на неки разговор, то ће бити разговор иза телевизије, где ће држати рукице и саслушати наше примедбе од којих ништа неће урадити. Свако пристајање на то, знак је да је ослабио.
РСЕ: Немамо никакав знак да је ослабио. Ако се присетимо последњих председничких избора (2017. године), остварио је више од 50 посто подршке бирача. Стално понавља – ко хоће са мном да разговара мора да има значајнији резултат, који се показује кроз изборе, вољу народа и томе слично?
Трифуновић: Ево му 50.000 људи на улици. Биће још више.
РСЕ: То опет зависи како ко процењује.
Трифуновић: Добро, ево рецимо, сигурно не процењује онај ко плагира докторате и тако даље (министар полиције Небојша Стефановић упустио се у јавно доказивање да на протестима учествује мали број људи, прим. аут.). Не можемо њега сматрати за озбиљног човека.
Он (Вучић) може да прича о својим изборима. Мислим да ти избори, какве је он правио протеклих година, нису били избори. То је било нешто што је личило на изборе, на квази изборе, где он контролише све, где се броје мртви, где се дају пакетићи од 20 еура, брашно, уље, дупли папири, пеглање листића. Све што је могао да уради, урадио је. Мислим да такви избори, више не смеју да постоје.
РСЕ: Ништа од тога није доказано. Истина, многе партије опозиције су помињале разне изборне неправилности. Али, не могу да се сетим да је неко отишао на суд, да је неко тражио истрагу?
Трифуновић: Било је жалби, нешто су и прећутали из опозиције.
РСЕ: Плаше се?
Трифуновић: Да ли се ко плаши, да ли је ко у неком договору, немам појма, више не улазим у то. Мислим да таква опозиција, што се мене тиче, нема ту врсту легитимитета да ме представља било где, нити ћу себи више икада дозволити да јавно подржим било кога из опозиције. Што се мене тиче, изгубили су то право.
РСЕ: Чему онда воде протести уколико не постоји воља међу организаторима да пригрле неку политичку опцију? Како ће се онда то незадовољство, које се исказује на протесту, политички артикулисати?
Трифуновић: У име тога да би опозиција схватила шта треба да ради, а не ми. Нећу правити странку, нити било ко од нас. Не пада ми на памет. Опозиција треба да схвати шта и како треба да ради да би доказали да су опозиција. Ово нису протести за опозицију, него за здрав разум. Да ли они желе да буду део тог здравог разума, то је на њима, ја у то уопште не улазим.
РСЕ: Лидери опозиционог Савеза за Србију су присутни?
Трифуновић: Они шетају, колико знам. Нисам их виђао.
Народу је прекипело од свега: афера, крађа, лудила, прозивања.
РСЕ: Како ово да схватим да се организатори протеста заправо појављују као нека врста саветодавца опозицији?
Трифуновић: Не, никаква врста ни саветодавне улоге. Једноставно, народу је прекипело. Немојте од мене да тражите шта је конкретно. Народу је прекипело од свега: афера, крађа, лудила, прозивања. Није имао ко да нас штити за све то време. Ни једног јединог тренутка нас нико није штитио и у ових шест година, а и пре, да се не лажемо. Сада је дозлогрдило.
Зашто би сада ми морали да подржимо било кога од тих људи? Лично, не подржавам никог више, нити ћете ме видети ни на једном њиховом скупу. Не желим да будем у било каквој вези са њима.
Људи који су тамо су 98 одсто грађани ове земље и људи који нису чланови ни једне странке. Сматрам Владу службеницима који раде за мене, за нас и за вас, за све који смо овде, а не да ми радимо за њих. То је исто као када би питали да ли су Жути прслуци у Паризу за неке странке? Нису. Имају своје захтеве. Да ли они раде за неку опозицију, за Ле Пенову (Мари Ле Пен, лидерка француске деснице, прим. аут.), или не знам за кога? Не раде. Људима је дозлогрдило и нешто желе да промене.
РСЕ: Према анализама има, наравно, разних политичких утицаја и у протесту Жутих прслука, али медији у Француској извештавају о тим протестима. Како сте Ви доживели то што су ова три протеста у Београду практично игнорисана од стране мејнстрим медија?
Трифуновић: То довољно говори о томе где живимо. Ми сада причамо за Радио Слободна Европа, што је мени врло лицемерно. Иста та Европа ће зажмурити на све то што се нама дешава. Мислим да смо ми и даље пијунчићи у неким другим калкулацијама. Док се нешто друго не заврши, ми ћемо настрадати. Није баш битно шта ће се догодити са нама у том међупростору.
Мислим да ће се десити парадокс, а то је да ми, који смо се годинама залагали за неке квазиевропске, то јест европске вредности, шта год то значило, постајемо лагано, не евроскептични, него свесни тог цинизма који је Европска унија (ЕУ) испољила према нама. Некако ће се ствари, нажалост, обрнути јер нико не реагује на ово што се дешава овде.
РСЕ: Шта би та пожељна реакција требало да буде?
Трифуновић: О чему се ради, шта је са народом на улици, шта је са крађама, са корупцијом, са слободом говора?
РСЕ: Шта би, према Вашем мишљењу, требало да учини нека администрација у Бриселу?
Трифуновић: Да јасно изађе и каже – не може овако, блокирамо све преговоре и разговоре, док се ово не заврши. Не можете да будете члан ЕУ ако се овако понашате према својим грађанима. То је јасна порука.
РСЕ: Има сличних примера Србији у Европи, у самој ЕУ, и немају јасне механизме како зауставити, на пример, одређене потезе Виктора Орбана, мађарског премијера?
Трифуновић: Да, али он је члан ЕУ и то је мало другачије.
Остали смо у рукама власти која нас нити поштује, нити жели да разговара.
РСЕ: Треба да буду строжији према Србији, него према Мађарској?
Трифуновић: Зашто не би када ми треба да постанемо део тога? Од нечега морају да почну. Да ли треба да нас пусте да погазимо оне основне принципе за које се они боре? Они их газе тиме што не чине ништа. Тог лицемерја је мени преко главе. Мислим да смо остављени сами себи, остали смо у рукама ове власти која нас нити поштује, нити жели да чује, нити жели да разговара, нити је желела било шта добро том народу који не мисли као они.
РСЕ: Од 2012. године, када су припадници Српске напредне странке (СНС) и њихови савезници преузели власт у Србији, два пута су се суочили са протестима. То је било након председничких избора, када је Вучић победио. Десили су се „Протесте против диктатуре“, који су се релативно брзо истопили, и сада ови. Ви доста путујете по Србији. Како јавност са којом се сусрећете реагује на ово што се догађа протеклих недеља?
Трифуновић: Доста добро, чини ми се охрабрено. Људи се јављају на улици, дижу руке, свирају из кола, чини ми се да су нешто препознали.
РСЕ: Питам Вас због тога јер је доминантни утисак да је расположење јавности ипак позитивно окренуто ка СНС-у и Вучићу?
Трифуновић: Јесте, зато што ту јавност контролишу они. Не постоји јавност. Ви нисте чули ни на једној од телевизија са националном фреквенцијом ни један други глас. Да не причамо о Пинку, Хепију, на РТС-у (Радио-телевизија Србије) врло ретко. Ако се појави неко из опозиције, ту су њих троје који ће грактати и урлати и шта год радити, да се не чује било шта.
РСЕ: Шта очекујете од РТС-а? Речено је пет минута извештаја у „Дневнику 2“?
Трифуновић: Очекујем да буду нормални, да се баве својим послом. Очекујем да буду јавни медијски сервис Србије, да их не занима шта мисли само власт. Мене занима шта мисли друга страна, која год то друга страна била. Занима ме да јавни медијски сервис Србије, који је у служби грађана Србије, пита те грађане шта мисле, да дођу тамо и интервјуишу било кога од тих људи, да то пусте у својим дневницима и да причају о томе зашто је неко из недеље у недељу на улици и има нешто против ове власти. То није мали број, нека нас је хиљаду, али дођи, види и кажи.
Очекујем да данима Дневник не почиње извештајима из Париза, а да не постоји извештај из Београда или да постоји у 48. минуту петнаест секунди, као неки људи, нешто… То су страшне ствари. Мислим да је деведесетих било много лакше. Тада смо имали тај РТС, али са друге стране и неке слободне канале.
РСЕ: Сектор независних медија био је шири.
Трифуновић: Јесте, тога више очигледно нема.
РСЕ: Један од кључних захтева организатора протеста јесте захтев власти Србије да се утврде налогодавци убиства Оливера Ивановића (лидер Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда“ убијен јануара ове године, прим. аут.). Зашто мислите – да Београд има те одговоре?
Трифуновић: Ако се сетите оне кампање пред изборе на Косову (локални избори 2017. године, прим. аут.), та власт је сатанизовала тог човека. Буквално сатанизовала.
РСЕ: А то говори таман толико, да су га сатанизовали.
Трифуновић: И били апсолутно против тог човека. Лично не видим разлог да је он сметао било коме на Косову. Мислим да је много више сметао тиме што је причао неким људима овде. Не тврдим ништа, нити знам, нити имам доказе.
Мени је потпуно симптоматично да се тај неки Милан Радојичић (потпредседник Српске листе, водеће партије косовских Срба, ког су косовске специјалне полицијске снаге покушале да ухапсе у новембру због наводне повезаности са убиством Ивановића, прим. аут.), брани, а пре годину дана нико није знао ко је. Председник се ограђивао од њега, а сада каже да је то један диван човек, који помаже Србима на Косову.
Довели су га овде и ставили на полиграф. На полиграф су ишли углавном његови (Вучићеви) пријатељи, укључујући и њега. Тај полиграф служи као неки симбол истине. Полиграф је постао нешто необориво у било каквом судском поступку, што се њих тиче. Њега су експресно довели на тај српски полиграф и закључили да није крив. Кад некога толико браните, онда ми се чини да нешто ту није у реду.
РСЕ: Дакле, тражите да истражни органи изађу са информацијама о ономе што знају о убиству Оливера Ивановића?
Трифуновић: Апсолутно. То је ваљда поштено.
РСЕ: Питање Косова је немогуће не отворити, без обзира на то што су лидери Савеза за Србију тек присутни на протестима. Они се значајно разликују. Иду од тврде деснице, па до некаквог центра, али су се по питању Косова сложили.
Трифуновић: То није питање за мене.
РСЕ: Како није? Ако гледамо политичке елите у Србији, Косово је питање свих питања.
Трифуновић: Ја сам глумац, то је неко високо политичко питање које се не решава. Сада треба да дам своје ставове о Косову? Какве везе имам са тим?
РСЕ: Да ли Вас забрињава излив насиља, што фактичког, као што је било пребијање Борислава Стефановића – што је био повод за прве демонстрације, што овог вербалног – преко друштвених мрежа и у јавном простору а што је итекако интензивирано, откако су протести кренули.
Трифуновић: Не можете остати неми на то. То није баш пријатно. И ја сам добијао све и свашта на Твитеру. То више није ни смешно, ни забавно. То је тај говор који су они уносили шест година, који се раширио тако лепо. Мислим да је тај речник довео до тога да можемо очекивати да нас неко пребије на улици зато што мислимо другачије.
РСЕ: Да ли Ви бирате речи?
Трифуновић: Бирам речи у смислу да их не вређам и не псујем их.
РСЕ: Како онда да схватимо оно што сте написали, а што је одјекнуло у јавности, да је Саша Јанковић, бивши омбудсман и бивши председнички кандидат, заправо човек Службе државне безбедности?
Трифуновић: Кога сам ту увредио?
РСЕ: Није нимало пријатна оцена.
Трифуновић: Да ли сам некога увредио?
РСЕ: Како сте се усудили да то јавно изнесете?
Трифуновић: Ја сам се усудио, али ме нико није демантовао.
РСЕ: Како сте дошли до тог закључка? Ви сте га подржали као председничког кандидата на изборима 2017. године.
Трифуновић: Баш зато што сам га подржао. Мислим да сам дужан према оним људима које сам преварио агитујући за тог човека. Дужан сам, када сам схватио о чему се ту ради, да то кажем. Покушавам да будем, колико год могу, морално чист и исправан.
Многе је преварио. Када сам схватио да нас је преварио, морао сам да реагујем. То је била моја дужност, али и дужност многих људи који су били у том покрету.
РСЕ: Али оптужити некога да је све време радио за Државну безбедност.
Трифуновић: Ви сте новинар, сазнајте ко га је запослио као заштитника грађана. Питајте га шта је радио у стрељанама БИА-е (Безбедносно-информативна агенција), када је седео са одређеним министрима. Питајте га да ли се сретао са премијером Вучићем. Питајте га ко су му саветници, ко су му најближи људи.
РСЕ: Он је на нека од тих питања одговорио. Вратимо се протесту. Глумица Мирјана Карановић и кошаркашки тренер Душко Вујошевић су на првом протесту доживели шта су доживели и одустали од најављених говора на протесту. Како сте се осећали тим поводом?
Трифуновић: Лоше. Седео сам са њима када се све то дешавало и није нам било пријатно ниједног тренутка. Обоје су хтели да говоре.
РСЕ: Да ли су ту организатори протеста попустили пред десницом?
Трифуновић: Јесу попустили. Пред нама су добијали позиве, не од деснице, него од полиције. Они то све знају. Без обзира на све то, желели су да говоре. На крају су организаторима рекли да одлуче. Они су одлучили да не желе да носе на души да било ко буде повређен. Присуствовао сам томе и јако ми је жао што нису говорили.
РСЕ: Како одржати тај протест на линији која ће подразумевати, на пример, залагање организатора за здраву и правну државу, а да у овим условима, који су дубоко политички поларизовани, не скрену у десницу, у национализам, да се не подигну оне снаге које замерају Вучићу што није, према њима, довољно велики националиста?
Трифуновић: Одакле Вам та идеја? Зашто би скренули у десно? Ово су људи на улици.
РСЕ: Узмите за пример управо то што се догодило са Мирјаном Карановић и Душком Вујошевићем као занимљив показатељ.
Трифуновић: То је занимљиво, али се то више неће поновити. Прошле недеље сам видео ЛГБТ заставе, видео сам и руске заставе. Ишли су једни поред других. Мени је то лепо. Мислим да је то правац којим треба ићи.
РСЕ: Мислите да ће тај микс моћи да се одржи?
Трифуновић: Ако и даље будемо размишљали о томе шта нам је крајњи циљ, мораће да се одржи. Мислим да више нема простора за ту врсту поделе, ко је лево, а ко десно. Мене то више не занима. Ако је народ ту, ако су они дошли и извели своју децу, своје бабе и деде, мене више не занима ко су.
РСЕ: Ваш брат је Сергеј Трифуновић, једнако познат глумац. Његови коментари на Твитеру су превазишли личне оцене и постали су део шире политичке расправе и разлог за нове расправе. Да ли сте му саветовали да примири свој наступ?
Трифуновић: Јесте, примирио се. Ту је мајка победила, нисам ја. Мислим да не треба упадати у њихов вокабулар где они побеђују. Нико не може да буде толико вулгаран и толико одвратан колико они могу да буду. Ако уђете у то, одмах сте изгубили битку. Онда је много тешко објаснити неком човеку који не живи овде, већ негде у унутрашњости Србије, зашто је он тако реаговао.
Он се никада није бојао да каже шта мисли и никада није бирао речи. На то смо навикли годинама. Нисам љубитељ тога, свађамо се око тога пуно, али то је његов начин. Мислим да то више неће бити његов начин.
РСЕ: Колико у овим условима кошта не бојати се рећи шта мислиш? Да ли трпи Ваш пословни ангажман?
Трифуновић: Трпи. Мада смо ових дана имали премијеру представе коју је режирао Кокан Младеновић у Свилајнцу, јер овде нигде нисмо могли да добијемо салу, чак ни за пробе. Забрањивали су нам представе, отказивали пројекте. Они врше притисак, где год могу. Да ли је то разлог да не кажем шта мислим? Чим помислим да не могу да кажем шта мислим, то је знак да морам да говорим.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
