Прочитај ми чланак
Анти-Срби су у офанзиви!
После самозване шетње против фашизма улицама Новог Сада у организацији НВО, ЛСВ, ЛДП и остале другосрбијанске дружине, нови талас напада на Србију повела је најбоља повесничарка комунистичке верзије историјских догађаја Дубравка Стојановић.
Тако је за портал „Пешчаник“, другарица Стојановић оценила да је 6. октобра, када су на Опленцу положени посмртни остаци кнеза Павла Карађорђевића и у Јајинцима одржана комоморација жртвама Другог светског рата, још једном постало јасно да Србија поуздано и чврсто корача на погрешној страни историје.
– Јајиначким жртвама поручено је и „да су и фашизам и антифашизам за нас подједнако добри. И да је само важно да ми у томе што боље прођемо. И да за тај циљ нећемо бирати средства ни страну историје на којој ћемо се наћи – навела је Дубравка Стојановић.
Смета овој великој љибитељки Бориса Тадића, чињеница да је Србија вратила на Опленац посмртне остатке породице Карађорђевић. Чак 67 година после Другог светског рата, она наставља да шири титоистичку лажну пропаганду против свега што се везује за Србију.
Наравно, прећуткује чињеницу да су и у Јајинцима највише стрељани Срби и то не зато што је Влада у Београду потписала споразум са Немачком, већ само зато што су Срби и да тај исти Запад, којем се Дубравка (у недостатку Тита и Јајца) данас клања и даље покушава да уништи један слободарски народ.
Прећуткује Дубравка и све злочине комунистичког режима, како током, тако и после Другог светског рата, све масовне гробнице у околини Београда и широм Србије, све заувек прогнане људе широм света…
Поставља се питање, како другарици Дубравки не смета придруживање НАТО пакту, када се толико бунила против Тројног пакта?
Срамота је што држава Србија дозвољава разним Антисрбима да свакодневно ову земљу назива фашистичком, када се добро зна да је уз Русе и Јевреје, овај народ највише страдао од фашизма, како у Првом, тако и у Другом светском рату. Јер, фашизам је постојао и пре Хитлера, као што постоји и данас, али је суптилније упакован у обланде са ЕУ и НАТО машницом.
Обожавање Брисела, уместо Кумровеца, постао је врхунац „антифашизма“ другосрбијанаца, а другарици Дубравки вероватно највише недостаје што не може да се уз трк попне на врх Вавилoнског седишта у Бриселу, да тамо однесе неку европску штафету, па да је председник Ван Ромпеј пољуби у румене пионирске образе…
А. Димитријевић
