Pročitaj mi članak

Američki kolumnista o bliskosti Grenela sa vlastima u Srbiji

0

Ričard Grenel, za neupućene - američki diplomata, politički savetnik, bivši ambasador u Nemačkoj i direktor nacionalne bezbednosne agencije u završnoj godini mandata Donalda Trampa. Verziraniji ljudi iz sfere politike pamte ga i kao portparola Stejt departmenta pri Ujedinjenim nacijama za vreme Džordža V. Buša, ali i savetnika Mita Romnija tokom njegove predsedničke kampanje 2012. godine.

Његово високо образовање (мастер диплома на катедри за јавну управу школе Јохн. Ф. Кеннедy универзитета Харвард) ценили су и бројни истакнути републиканци, попут Џорџа Патакије и Дејва Кемпа.

Своје знање успео је да наплати и кроз агенцију за медијске стратегије и јавне послове. Цапитол Медиа Партнерс основао је 2009. године, а ова консултантска фирма је 2016. године добила више од 100.000 долара од фондације Магиар, са седиштем у Северној Америци, и то за услуге пружање подршке служби односа с јавношћу мађарске владе Виктора Орбана.

Србија га ипак познаје врло добро. Био је битан актер споразума у Вашингтону како га је председник Вучић тачно дефинисао – „билатерални споразум са САД о нормализацији економских односа са Косовом“. Управо је он „чувао леђа“ Александру Вучићу у Овалној соби са десне Трампове стране, насупрот саветника за националну безбедност председника САД Роберта О’ Брајана и Џареда Кушнера, кога су многи сматрали главним човеком Стејт департмента, са леве Трампове стране.

Познаје га и као великог поборника председника Вучића и његове политике, човека који је у Србији одомаћен, па често имамо прилике и да видимо његове слике из ноћних излазака, на сплавовима, у загрљају са водећим српским политичким естаблишментом.

Врло је активан на мрежи Твитер и неретко коментарише и овдашња дневно политичка и регионална дешавања. Управо је спона са Вучићем и Орбаном тема која интригира светску јавност. Њоме се бавио и магазин СпyТалк, чији колумнисти су новинари и репортери са огромним искуством на пољу националне безбедности, са акцентом на америчке обавештајне операције, стране и домаће.

Један од њих, Џеф Стаин – бивши колумниста у Неwсwеек, Wасхингтон Пост и Цонгрессионал Qуартерлy – дотакао се Гренелове релације са Вучићем у свом ауторском тексту, чији превод вам доносимо:

„Бивши Трампов безбедњак слави про-руског ауторитарног Србина“

Пише: Џеф Стаин

Ричард Гренел, Трампов некадашњи амбасадор у Немачкој и, накратко, вршилац дужности директора Националне обавештајне службе, одавно је стао на страну председника Србије у његовом противљењу мировном плану према којем би признао суверенитет Косова.

Гренелова пристрасност је толико упадала у очи да га је, 2020. године, када је био Трампов специјални изасланик за Балкан, вршилац дужности косовског премијера Аљбин Курти оптужио за „директну умешаност“ у пад његове владе. Гренел је, према његовим речима, „извршио притисак“ на мањинског партнера у његовој влади да напусти коалицију након што је Курти одбио да потпише мировни споразум који фаворизује Србију у споразуму о размени територија.

„Нисам свргнут ни због чега другог већ једноставно зато што амбасадор Гренел жури да потпише споразум са Србијом… да освоји политичке поене уочи председничких избора у САД“, оптужио је Курти. Стручњак за Балкан Едвард П. Џозеф каже каже је Гренел „искривио преговарачку динамику у корист стране која не попушта, Београда“.

Сада већ осам месеци ван функције, Гренел (55) је и даље близак српским званичницима – што поставља питање шта он и Карлсон заиста намеравају: Да ли се удварају Србији и Мађарској, заједно са другим ултра десничарским европским националистима, у покушају да оформе трансатлантски савез екстремистакоји би помогао да се Трамп врати у Белу кућу као власник и шеф новог ауторитарног светског поретка?

Гренелова подршка Србима је практично блатантна. Раније овог месеца, само неколико недеља након што је председник Бајден најавио санкције „особама које доприносе дестабилизацији Западног Балкана“ – писало је: Срби—Гренел је снимљен у Београду како се забавља са једним од највиших званичника режима Александра Вучића, припадника „тврде струје“ који се временом све више дистанцирао од САД и удружио са руским председником Владимиром Путином.

Осим током четири године Трампове администрације, Вучић је дуго био на лошем гласу у Вашингтону. Пет чланова Конгреса протестовало је 2015. године због његове будуће посете Вашингтону, издвајајући премијеровог брата и његове пријатеље због наводних корумпираних послова са Путиновим изаслаником и осудили њихово преузимање независних медија у Србији.

„Иронично је што се Гренел улизује проруском и антиамеричком типу као што је Вучић“, каже пензионисани високи оперативац Џон Сифер, бивши шеф станице ЦИА у Србији. „Одувек смо знали да Гренел никада није заиста марио за принципе или интересе САД, већ је говорио и радио све да подржи себе или Доналда Трампа.“

Испоставило се да је Гренел повезан и са мађарским диктатором Орбаном. Прошле године, амерички либертаријански тинк-тенк Одговорна држава, открио је да је 2016. Вашингтонска фирма за односе са јавношћу Капитол Медија Партнерс примила више од 100.000 долара од фондације коју финансира и води мађарска влада. Гренел се није регистровао као страни агент, како је предвиђено америчким законом, а веза је остала тајна док је био вршилац дужности директора Националне обавештајне службе.

Поред тога, истраживачка новинска организација Пропублика писала је прошле године да је Гренел такође ​непријављенообављао консултантски посао у име Владимира Плахотниука, молдавског олигарха „који је сада бегунац и недавно му је забрањен улазак у САД јер је под антикорупцијским санкцијама, које је прошлог месеца увео Стејт департмент“.

Гренел је 2016. написао неколико текстова у десничарским новинама бранећи Плахотниука. Гренелов адвокат изјавио је за Пропублику да његов клијент није морао да се региструје по Закону о регистрацији страних агената „зато што није радио по налогу неке стране силе“.

Срби за Трампа

Трампова кампања 2020. године, а посебно Гренел, удварали су се десно настројеним гласачима српског порекла, којих није мало , а чини се да им се поново удварати на следећим изборима.

Око 750.000 Американаца српског порекла живи у бројним кључним изборним државама, укључујући Аризону, Охајо, Мичиген, Висконсин, Флориду и Пенсилванију. Прошле године је организација Срби за Трампа, која је подржавала Гренела и бившег генерала Мајкла Флина, најавила своју трансформацију у политички акциони комитет.

„Гренел је активно учествовао у организацији Срби за Трампа“, каже бивши балкански дипломата који је тражио да не буде идентификован из страха од одмазде од Вучићевих агената.

У Вучићевом окружењу постојао је „снажан ентузијазам“ за Трампа, каже стручњак за Балкан Едвард П.Џозеф – бивши амерички званичник који је тамо провео више од десет година, укључујући и током сукоба НАТО-а и Србије.

„Немам више информација о последњој Гренеловој посети, али афинитет између Вучића и његових колега са Трампом/Гренелом, и обрнуто, био је очигледан“ током њиховог мандата“, изјавио је Џозеф за СпyТалк путем имејла. Вучић је „готово доживео слом“ пред камерама када је коначно постало јасно да је Трамп изгубио“.

Стране интриге

Изван Трампове орбите, Вучићево снажно нагињање ка Русији и Кини забрињава Вашингтон, који се трудио да одвуче Србију од Москве током Обамине администрације. Још горе, сумња се је да је помагао у покушају руског државног удара у суседној Црној Гори 2016. године. Вучић и даље покушава приволи црногорског председника својој вољи путем кампање сатанизације у српским медијима и политичког притиска Српске православне цркве и Демократског фронта.

У међувремену, и обавештајне службе Кремља наишле су на добродошлицу у Србији. Вучић је у Москви био да купује оружје, између осталогборбене авионе типа МИГ, тенкове и ракете земља-ваздух Пантир-С.

Због свега тога, поставља се питање коме је Вучић у коначници лојалан? Бланк, виши сарадник Програма евроинтеграција Института за спољнополитичка истраживања, назива Вучића „најбољим политичарем у региону“, који мора да се бори са „огромним проруски лобијем код куће“ и који „само игра на свим странама против средине“.

Србија се приближила и Кини откако је Вучић постао председник 2017. године.

Све што унапређује кинеску глобалну Иницијативу Појас и пут (Белт анд Роад), посебно у Европи, изазива нелагоду у Вашингтону.

„Искрено се надам да Бајденова администрација држи на оку Гренелове балканске авантуре“, каже Сифер, бивши шеф станице ЦИА у Србији. Каже да би волео да неко у Бајденовој администрацији преиспита све Гренелове послове док је био директор Националне обавештајне службе. У међувремену, он каже: „Само сам срећан што Гренел више није у позицији да буде било каква власт.“

Све ово чини Александра Вучића чудним сарадником за једног бившег америчког дипломату, а камоли оног који је до недавно заузимао високу позицију у америчкој обавештајној служби.