Прочитај ми чланак
(Фонд Стратешке Културе)
За време последњег разматрања извештаја Високог представника УН за Босну и Херцеговину у СБ УН, представник Русије је указао на то, да иако је извештај “информативан и садржајан”, он је на жалост “далеко од објективне анализе реалног стања ствари у земљи и пати од унапред припремљене критике против руководства босанских Срба”.
Руски представнк је члановима СБ препоручио да се “у циљу стварања објективније слике о стању процеса који се одигравају у Босни и Херцеговини” упознају са алтернативним извештајем Републике Српске Генералном секретару УН и Савету Безбедности. Оцењујући тај извештај Русија је приметила да је “очигледна приврженост Срба из Босне и Херцеговине међународном праву и слову Дејтонског споразума”.
Да следимо препоруку руског дипломате и упоредимо како изгледа ситуација у Републици Српској виђена очима њеног руководства, са оним како Савету Безбедности УН покушава да представи ту ситуацију инострани намесник у БиХ. Инострани намесник у БиХ у свом извештају СБ УН тврди да се ситуација у БиХ и даље погоршава, а као разлог погоршања наводи изјаву председника Републике Српске. Међутим, истински узрок државне кризе на савезном нивоу не огледа се у изјавама званичника Републике Српске, него у заоштравању несугласица између две водеће босанске партије. Представник РФ у СБ УН за време разматрања извештаја Валентина Инцка изјавио је да је Русија веома забринута не због иступања представника Републике Српске, већ због хушкачке реторике босанаца: “Како другачије се може оценити изјава да је “Република Српска настала само захваљујући “етничким чишћењима” и ратним злочинима”? Представник РФ је са зебњом приметио суштински раст радикализма у федерацији, између осталог и са исламистичким обележјима.
Баш напротив, за разлику од федерације БХ, ситуација у Републици Српској је у целини стабилна. Наставља се успешна сарадња међу њеним политичким снагама у опште-босанским пословима – на основу блиских ставова по питању Дејтонског споразума и националног интереса Срба у Босни и Херцеговини. Руководство РС слаже се са неопходношћу постизања договора са Федерацијом Босне и Херцеговине по питању реформисања земље, опомињући на кршење праксе о неопходности достизања консензуса, између осталог и приликом доношења одлука о спољнополитичким питањима. Немогуће је постојање Босне и Херцеговине без поштовања тих принципа. Русија поштује територијалну целовитост БиХ и заинтересована је за чврсто функционисање њених институција али уз равноправност три конститутивна народа у складу са Дејтонским споразумом. Руска Федерација сматра да је предавање одговорности за судбину БиХ у руке становника Босне и Херцеговине, главни задатак међународне заједнице на данашњој етапи босанског регулисања. У вези са тим, Русија се заложила за укидање Институције Високог представника за БиХ. Проблеми који су у њеним оквирима остали нерегулисани, као и сви други нерешени проблеми важни за будућност земље, треба да се решавају од стране самих становника Босне и Херцеговине, уз услов постизања сагласности сва три државотворна народа у БиХ. У том контексту Русија је поново истакла своју принципијелну позицију о недопустивости мешања међународне заједнице у унутрашњи преговарачки процес у Босни и Херцеговини. Свака инострана подршка једној од страна, може да наруши крхки политички баланс у земљи.
Високи представник Инцко је у свом извештају СБ УН истакао као се он пожртвовано бори за очување јединства Босне, међутим он заборавља да напомене да то ради у супротности са својим мандатом. Но, у извештају Републике Српске СБ УН јасно је показано да се такозвана “Бонска овлашћења” налазе у директној супротности са Дејтонским споразумом, уставом БиХ и међународно-правним актима о људским правима. У складу са прилогом 10 Дејтонског споразума, улога Високог представника огледа се у усмеравању напора међународне заједнице ка изградњи мира и посредовању међу странама. Али се у прилогу 10 уопште не помиње да Високи представник има право да издаје обавезујуће акте за државу у целини, њене делове и њене грађане.
Извештај Републике Српске информише чланове СБ УН о томе да је ВП Валентин Инцко не једном запретио да ће са положаја да смени демократски изабране представнике српског народа, иако он за тако нешто нема никаквог законског права. На жалост, нико од чланова СБ УН осим Русије, на то није реаговао. Представник РФ је изјавио: “Желели би да упозоримо Високог представника да не користи ванредна “Бонска пуномоћја” која су контрапродуктивна. Њихова примена последњих година је само појачала негативне појаве у БиХ.
И заиста је примена тих “пуномоћја” само појачавала кризу. Један од примера последица примене тих “пуномоћја” представља и уклањање процедуралних препрека за формирање руководећих структура Федерције (март 2011. године) без водећих хрватских партија, што по многима представља разлог због кога та кризна ситуација још увек није превладана.
Извештај Високог представника Савету Безбедности УН рапортира о “успесима” истраге и судова над виновницима вршења ратних злочина у време оружаног конфликта 1992-1995. године. Међутим, очигледно је свима да тврдња о сличним успесима није ништа друго него – грубо извртање стварног стања. У извештају Републике Српске СБ УН указује се на то да суд БиХ одбија да спроведе истрагу о злочинима почињеним над Србима. Тако на пример није био истражен ни један случај који се тиче ел-муџахедина (јединице трећег корпуса Армије Бих). А чак је и “непристрасни” према Србима МТБЈ у пресуди на процесу против Р. Делића признао да су муџахедини починили масовне и језиве по својој жестокости злочине против Срба. То јест, истраживања не само да се не врше, него се она и прекидају.
Нико од чланова СБ УН осим Русије није реаговао на то. Представник РФ у СБ УН је изјавио да се Русија залаже за непристрасно истраживање свих злочина извршених у периоду 1992- 1995. године. Сада је извртање чињеница очигледно, како у МТБЈ тако и у правосудним органима БиХ. Они се заузимају само за оне оптужнице у којима су Срби на оптуженичкој клупи. Недоумицу изазива и одбијање сусрета главног тужиоца МТБЈ Брамерца да контактира са организацијама родбине српских и хрватских жртава у југословенској кризи. Другим речима, Високи представник УН Валентин Инцко није уопште представио члановима СБ УН ону слику која данас егзистира у Босни и Херцеговини. А већина чланова СБ УН је игнорисала реалну информацију достављену у извештају Републике Српске. При таквом односу, тешко је говорити о посебној улози СБ УН у очувању мирног решења босанског питања…
