Pročitaj mi članak
ЕВРОПСКА унија минирала је „Јужни ток“ на штету интереса не само Русије, не само Србије, него и на штету својих властитих интереса, своје енергетске безбедности, конкурентности у модерном свету. Штета, осим оне за „Гаспром“, нанесена је земљама-потрошачима и земљама-транзитерима, Бугарској.
Друго, проблем снабдевања гасом јужне Европе остаје отворен. Потребно је да се у најскорије време принципијелно определи везано за путеве њеног решења. Ствар је у томе да крајем 2017. године истече рок важења уговора о транзиту гаса преко Украјине.
„Гаспром“ је већ уложио огромне инвестиције у изградњу гасовода капацитета 63 милијарде кубних метара из западног Сибира до Црног мора. Ускоро ће почети изградња морске деонице у правцу Турске и даље до турско-грчке границе. О путевима и модалитетима даљег кретања гаса потребно је размишљати и потребно је договарати се већ сада. Овог гаса ће бити довољно и за Турску и за јужну Европу.
Не бисмо желели да пропадну напори и Русије и земаља-учесница „Јужног тока“, посебно Србије. Јасно је да Србија може да буде и земља која добија гас, и земља-транзитер. На такав начин да се надокнади део потенцијалних губитака од нереализације „Јужног тока“.
Кључ је, са моје тачке гледишта, у томе да учесници приступе овом пројекту као „свом“, а не као „туђем“. Москва никоме неће ништа наметати, али је отворена за сарадњу.
Русија се односи према Србији са великим поштовањем, цени наше односе. Ван сваке сумње, путем минирања „Јужног тока“ направљен је покушај да се нанесе ударац односима Русије са регијом. Али живот се наставља. У односима са Београдом ћемо заузимати максимално конструктиван став и уз то не само у сфери гаса, не само у сфери енергетике али и према другим најважнијим смеровима сарадње од узајамног интереса. Узгред речено, наша робна размена расте. Ове године ће се повећати за 25-30%.
Русија је спремна за веома повољне услове измиривања дугова за гас. Неће бити проблема са задовољавањем свих актуелних потреба Србије у руском гасу. Руска страна је била, јесте и биће поуздан партнер који увек излази у сусрет.
Нисам упознат са преговорима о конвертирању дуговања у куповину ових или оних српских компанија. Ради се највероватније о томе да ће руска страна подржавати њих у оквиру њених могућности, на пример о толингу. Питање се разматра у позитивном смислу, Русија ће овде урадити све, што је у њеној снази и могућности.
Они који су покушавали прво да оцрне а онда и да „сахране“ „Јужни ток“, сада покушавају да то исто ураде са Центром за деловање у ванредним ситуацијама у Нишу (РСХЦ). Реално, то неће нанети толико штете Русији колико самој Србији и земљама региона.
Документ који се нуди за потписивање (Споразум о олакшицама, привилегијама и имунитетима особља, при. ред.) само је додатак потписаним раније уговорима. Он се тиче услова боравка сарадника РСХЦ. Не ради се о дипломатском статусу или о дипломатским пасошима за сараднике Центра. Споразум укључује стандардне тачке за међународне уговоре такве врсте. Други део је ослобађање Центра од царине и пореза као хуманитарне некомерцијалне организације. Интересантно је да иако је хуманитарна организација, Центар плаћа сада још и значајне порезе. Само у овој години – више од 100.000 долара.
Сарадници Центра (а то нису само Руси) више пута су учествовали у различитим хуманитарним операцијама, у гашењу пожара – како на територији Србије тако и на територији других држава (БиХ, Грчка, Словенија). Неодређеност по питању статуса не даје Центру могућност за нормалан рад.
Русија је за период од 2008. до 2015. године издвојила 58,6 милиона долара за програме рашчишћавања од експлозивних направа на територији Србије, а за оснивање и функционисање Центра за период 2013-2017. године – још 43,4 милиона долара. Свеукупни допринос Русије за период 2008-2017. године ће изнети 102 милиона долара. То су такође ватрогасна возила, роботокомплекси за деминирање (узгред речено, један комплекс кошта више од пет милиона евра, Центар је већ допремио два – сваки од по два робота – један је размештен у Нишу, а други у Београду), мобилни генератори и друго. Предвиђен је широк програм обуке спасилаца како из Србије тако и из земаља региона, учешће Центра у ликвидацији пожара и других елементарних непогода.
Генерално питање Центра јесте питање заинтересованости самих Срба за помоћ такве врсте.
Večernje Novosti
