Pročitaj mi članakKosovske vlasti pokušaće da na predstojećem sastanku tehničkog dijaloga Beograda i Prištine u Briselu izmene Sporazum o Zajednici srpskih opština. Glavni pregovarač sa KiM Avni Arifi poručio je da će u sedište EU doneti novi nacrt dokumenta o ZSO, koji bi mogao drastično da smanji njene nadležnosti i svede je na telo koje praktično samo daje preporuke Vladi Kosova.
За мање од два месеца навршиће се пет година откако је потписан Бриселски споразум, којим је предвиђено оснивање Заједница српских општина, а власти у Приштини до данас готово ништа нису предузели да се ЗСО формира. Напротив, пред Уставним судом Косова покренута је иницијатива о уставности ове асоцијације Срба, након чега је оцењено да њено формирање није у складу са највишим правним актом КиМ.
Мада је државни врх Србије од појединих представника Приштине слушао обећања да ће ЗСО бити формирана, после пет година Албанци са КиМ најављују да ће у Брисел, 26. фебруара (за када је заказан дијалог) донети нову верзију споразума. То је изјавио Авни Арифи, главни косовски преговарач.
– Асоцијација би требало да се успостави на основу одлуке Уставног суда Косова, што подразумева измену постојећег договора – рекао је Арифи.
Било какву измену Бриселског споразума Србија ће тешко да прихвати, а најаву Арифија у Канцеларији за КиМ нису желели да коментарише.
„Извршна овлашћења ЗСО би се свела на препоруке Влади“
Потпредседник Владе Косова и министар за заједнице и повратак из редова Срба Далибор Јевтић наводи за „Блиц“ да је о промени Споразума о ЗСО Арифи причао на састанку са посланицима који су чланови Одбора за спољне послове у Скупштини КиМ.
– Рекао је тада да ће Приштина тражити да се мења тај документ, као и да би ЗСО требало да имају овлашћења у складу са одлуком Уставног суда. Причао сам и са њим и са премијером и рекао сам им да то не би било добро и да би се тако отворила Пандорина кутија. Тако би Србија могла, на пример, тражити да се мењају споразуми о енергетици или правосуђу – каже Јевтић.
Он додаје да би у случају да се мења Споразум о Заједнице српских општина у складу са одлуком Уставног суда, надлежности ЗСО биле драстично смањене.
– То би значило да се ЗСО сведе на оно што је предвиђено Уставом и Ахтисаријевим планом, а у том случају није било потребно да се воде преговори у Бриселу. ЗСО би се свела на асоцијацију општина са српском већином, која нема посебна овлашћења. Чинили би је председници тих локалних самоуправа и имала би председника који би сазивао састанке. На њима би се доносиле одређене препоруке и слале Влади, али оне не би имале обавезујући карактер – објашњава Јевтић.
„Нећемо пристати на то“
Други српски министар у Влади Косова, задужен за администрацију локалне самоуправе, Иван Тодосијевић наводи за „Блиц“ да не постоји никакав званичан нацрт измене Споразума о ЗСО, те да ће се Срби на Косову држати оног који је потписан пре пет година.
– Нећемо пристати ни на какве промене, али не мислим да су озбиљни у томе. То им служи у дневно политичке сврхе и смиривање страсти у Приштини – наводи за „Блиц“ Тодосијевић.
Како је предвиђено Бриселским споразумом, а потом 2015. и прецизирано Споразумом о Заједници српских општина, у ЗСО би требало да бдуе укључено 10 општина са српском већином. Ова асоцијација требало би да има председника, потпредседника, скуштину, савет, грб, заставу…
Предвиђено је да одлучује о здравству, школству, урбаном и руралном планирању и економском развоју, као и да се делимично финансира из Србије.
