Прочитај ми чланак

„Ако опозиција победи у Београду, то је почетак краја СНС“

0

Ако опозиција победи у Београду (формира власт након избора) то је почетак краја Српске напредне странке и онда се све мења и улазимо у потпуно другачије политичке околности и нове политичке борбе. Уколико власт задржи и Београд, улазимо у период нове консолидације власти Александра Вучића. Србија ће поново изгледати као нормална демократска земља (сви учествовали на изборима, плурални парламент, политичка борба се на неки начин макар формално враћа у институције) - каже у интервјуу за Директно политиколог Бобан Стојановић.

У 2021. сведочили смо разним политичким дешавањима. Које је по Вашем мишљењу најзначајније?

– Можда временом заборављамо на неке ствари па нам оне са краја године важније звуче, али навешћу две: Прво, протести и блокаде крајем новембра и децембра када је Александар Вучић можда и по први пут натеран да попусти и да прихвати све захтеве. Можда сада после месец данима некима то тако не изгледа, али то је изузетно важна ствар. Не само за 2021. годину, него и у претходних 10 година. И иако ме нисте питали, сигурно је да је главно лице тих блокада Саво Манојловић и личност ове године и за нас. Друго, то је озбиљан сукоб између Александра Вучића и Небојше Стефановића. Много је ту ствари, а финални расплет ћемо тек видети. Без обзира што је изгубио страначку функцију председника градског одбора у Београду, Небојша из Београда је и даље министар одбране са две обавештајне службе, секретар Савета за националну безбедност и по функцији координатор Бироа за координацију служби безбедности. Мање-више отворен сукоб који је у јавности отворен 2021. године, вероватно ће се решавати након избора наредне године.

– У престоници постоје шансе, то и истраживања говоре, али и по тим истраживањима у којима опозиција тренутно има више процената него власт, не значи да ће опозиција моћи и да формира власт. Огроман је ризик од „бачених гласова“ (оних које добију листе које не прескоче 3%), али и огромна нетрпељивост опозиције и тешко је за очекивати да између свих изборних актера у Београду постоји заједнички циљ да се сруши власт. Тако да за Београд, јако је важно да и председнички кандидат, али и кандидат за градоначелника са једне стране уједине опозицију и додатно подигну рејтинг који постоји. При тренутним налазима истраживања, опозиција је и даље далеко од победе у Београду.

Што се тиче републичког нивоа, иако сам обећао људима око себе да нећу бити толики песимиста – ипак и даље јесам. Док ја разговарам са вама, власт „краде“ изборе путем пропагандих медија и малтретирањем и уцењивањем људи који зависе од јавног сектора, од партије, од бизниса повезаних са партијом. Управо зато и сматрам да у Београду постоји шанса јер је доступност других медија осим пропагандих већа и људи нису толико осуђени на телевизије са националном покривеношћу, али су и грађани економски слободнији и независнији и теже је вршити притисак на људе. А тај притисак је огроман у свим мањим срединама од Београда и великих регионалних центара (Нови Сад, Крагујевац, Ниш). Наравно, доста тога зависи и од опозиционих формација, кандидата, али плашим се да је власт већ „покрала“ парламентарне и председничке изборе. Између осталог, због тога опозиција није хтела ни да учествује у нечему што се само зову избори 2020. А то нису избори, то није такмичење.

Београд је некако увек „први“ када су упитању протести и исказивање незадовољства. Колико су Београђани спремни да своје незадовољство искажу и на изборима, а не само на протестима?

– Сигурно је да јесу, управо из разлога јер су информисанији и економски независнији. И ту постоје ограничења, али свакако је Београд слободнији за живот и за исказивање политичких ставова. Нажалост, ту постоји додатни проблем који је наравно још више изражен ван Београда, али и овде је створена мантра о мржњи према политичарима и партијама. А нема политичких промена без политичара и партија и то политичара које ће људе следити и јаких организација које могу ући у организациону борбу против владајуће странке. Не можете против хоботнице од 800.000 чланова да се борите са 30-ак опозиционих организација које све заједно немају 30.000 чланова. И грађани у Београду су доста насели на тај „наратив“ коју власт успешно гура већ 9,5 година. Али опет наводим, ако постоји шанса да се власт СНС-а начне – то је Београд у априлу.

Истраживања Демостата и Фактор плуса дају власти и опозицији прилично различит рејтинг?

– Често Александар Вучић путем истраживања шаље одређене поруке пре свега грађанима, али и лидерима одређених покрета и партија, а уз ценсус од 3% често то има лоше ефекте по опозицију и њихов рад. Главни истраживач Демостата има велики углед у друштву и стручним круговима и поприлично сам сигуран да се не би играо са својим кредибилитетом, тако да више верујем Демостату. Често јавност, а посебно и политичари не умеју ни да читају истраживања, а питање је и како их тумаче. Ја бих рекао да су мени проценти подршке партијама из истраживања 4 месеца пред изборе најмање важна, али често не добијемо неке друге податке већ само те. Али истраживања служе и да утичу на јавно мњење, зато не треба да чуди да имамо често различите податке.

Како ће изгледати Србија након 3. априла?

– Ако опозиција победи у Београду (формира власт након избора) то је почетак краја Српске напредне странке и онда се све мења и улазимо у потпуно другачије политичке околности и нове политичке борбе. Уколико власт задржи и Београд, улазимо у период нове консолидације власти Александра Вучића. Србија ће поново изгледати као нормална демократска земља (сви учествовали на изборима, плурални парламент, политичка борба се на неки начин макар формално враћа у институције). Опозиција ће вероватно доживети нове потресе, нове прегруписавања, нове поделе и ново замирање политичких активности. Грађани ће поново доживети велико разочарење, још један у низу изборних пораза који ће их додатно „убити у појам“. Ново отуђење грађана од политике, од партија, од политичког процеса.

Наравно, све зависи и од изборне ноћи и у коликој крађи се власт ухвати. Евентуално, изборна крађа у Београду коју би власт покушала (а да опозиција у ствари победи) би отворили кутију протеста, немира, нестабилности и уз доказивање крађе би вероватно утицало и на легитимитет осталих избора па би након тога неки нови парламентарни избори можда били опција и до краја године. И то је сада питање и тактике власти и опозиције, колико ће власт успети да се осигура пре избора и колико ће евентуално у Београду на изборном дану да покуша да прекроји вољу бирача – закључио је Стојановић.