Pročitaj mi članakMinistar finansija Siniša Mali nije plagirao doktorski rad stoji u izveštaju stručne komisije koji je usvojilo naučno-nastavno veće Fakulteta organizacionih nauka. Komisija utvrdila da je svega sedam odsto disertacije bez navoda izvora. "Ne može se malo prepisivati. Moraju se poštovati akademski standardi", kaže profesorka Biljana Stojković.
Научно-наставно веће Факултета организационих наука у Београду усвојило је данас извештај стручне комисије за процену оригиналности докторске дисертације Синише Малог, према чијем ставу министар финансија свој докторат није плагирао.
Чланови академске заједнице најавили су жалбе, јер кажу – уколико се озваничи да Мали није преписао своју докторску тезу, угрожен је кредибилитет читаве науке у Србији.
Закључак стручне комисије Факултета организационих наука је да је Синиша Мали мало преписивао, односно да је министар финансија у свом докторату без навођења украо свега седам одсто туђих текстова.
Иако је, кажу, пропуста било, нису довољни да оспоре допринос Синише Малог науци, који би постојао све и да се спорни делови избаце.
За Биљану Стојковић, професорку Биолошког факултета, чији докторат никад није оспораван извештај комисије пао је на испиту.
„Заиста је забавно, али у академским стандардима – недопустиво“, поручује она.
Наиме, аргумент стручне комисије да Мали није цитирао туђе студије, већ оригиналне радове аутора чије текстове је у великој мери преузео, професорка Стојковић зна и под другим именом – прикривање плагијата.
Министар је у свом раду научнике чије реченице је преузео правилно цитирао само двапут од 126 случајева, док је без икаквог навођења извора преузео чак 4.500 речи. На Факултету организационих наука нисмо успели да добијемо додатно појашњење става комисије.
Члан стручне комисије ФОН-а, професор Дејан Ерић, рекао нам је да сви чланови комисије имају потписан уговор који им стриктно забрањује да дају било какве изјаве за медије док се поступак и званично не оконча.
Поступак није окончан јер крајњи суд треба да донесе Универзитет у Београду, а професор Раша Карапанџа, човек који је први указао на сумњиве подударности у докторској дисертацији Синише Малог, већ најављује жалбу.
Након објављивања мишљења комисије, Карапанџа је објавио странице доктората у којима је црвеним означено оно што је Мали преписао – странице које комисија није ни поменула.
„Мој закључак је да је та комисија имала задатак да одбрани тезу Синише Малог, а не да испита да ли је та теза плагирана или не. Да су они заиста испитивали да ли је то плагијат или не, пронашли би још неке од плагијата који постоје у тој тези, а они их нису ни споменули. Ја бих овим путем замолио Наставно-научно веће ФОН-а и стручну комисију да ми кажу колико процената није ОК, па да ја објавим још“, каже Карапанџа.
У академској заједници кажу – седам одсто плагијата не може бити мера за преписивање које се толерише, јер не постоји дозвољен проценат украденог текста који је допуштен.
„Не може се мало преписивати. Морају се поштовати академски стандарди“, истиче професорка Стојковић.
„Постоје начини да ви неког од речи до речи цитирате, али то назначите наводницима – то може да прође уколико је у контексту, уколико постоје објашњења реченице које сте копирали. То свакако не могу бити пасуси, то свакако не могу бити читаве стране“, објашњава она.
Професорка Стојковић сматра да је крајње време да се стане на реп двоструким аршинима када се ради о академским доприносима јавних личности, јер је, каже, на коцки ауторитет целокупне научне заједнице у Србији.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
