Прочитај ми чланакСвима је познато да је тренутно у центру пажње афера око Вука Јеремића. Ником није познато зашто је у центру пажње и шта се ту дешава. Послушали смо шта Вучић и другари имају да кажу, послушали (у веома малом броју медија) шта господин Јеремић има да каже и највећи утисак који стичемо јесте – у Србији нема права, у Србији нема правде, нема истине, нема ни жеље за тим небитним стварима, има један човек и његов рејтинг који се мора бранити.
Неко у тој странци је мало буквално схватио стару изреку која каже „у љубави и одбрани Вучићевог рејтинга је све дозвољено“. Тако је настала и тако данас живи и ова идиотска афера.
Нећемо у овом тексту да нападамо Јеремића, нећемо ни да га бранимо, то је његов посао (односно био би у случају да је оптужен), само ћемо да се позабавимо ономе ко је у целој причи најбитнији и ко је причу осмислио и пласирао у медије – да, ради се о владајућем картелу.
Уколико пратите режимске медије стиче се утисак да су криминалци дали паре једном политичару за његове личне криминалне радње, отприлике као кад би тамо нека тетка дала паре мужу своје сестричине, којима не постоји апсолутно никакав траг. Тако да донекле и можемо разумети медијски линч – иако ни у таквом случају не би био оправдан, оправдано би било суђење свим актерима.
У стварности, одређене компаније су донирале одређену непрофитну организацију са седиштем у Београду где је на сваки износ плаћен порез – што значи да су и пореска управа и сви надлежни органи свих држава упознати, а ако је већ Србија „банана“ држава остале ни најмање нису, чак су најмоћније, најјаче и најутицајније земље на свету.
Ту се већ виде обриси првог парадокса и објашњење зашто провлачимо тезу „банана“ држава. Дакле, уколико је „медијима“ и владајућим политичарима циљ истина и правда, а требало би да јесте, јер уколико је цела афера тачна онда је озбиљан скандал због ког неко треба на робију, онда се морају понашати потпуно супротно од тога како се сад понашају.
Још једном ћемо поновити није Александар Вучић доведен на власт да криминалце провлачи кроз блато медија, да их напада на конференцијама за медије и друштвеним мрежама – већ да истима суди.
Уколико душебрижници звани „пинк“, „информер“, „ало“ и слични заиста желе брину о држави и народу, а тако се представљају, онда треба да се за истину и боре. Када одређени клинац опљачка трафику или убије неког у медијима стоје његови иницијали, изведе се на суд где се суоче аргументи оптужбе и одбране, па тек након пресуде се о њему прича као о криминалцу, јер то је једини начин да правда буде задовољена. Зашто се у овом случају све ради супротно, Јеремић се блати у медијима, а суда нема – одговор је прост, није битна истина, није битно шта се десило, битно је да се брани рејтинг Александра Вучића.
Апелујемо само на све вас, ако хоћете да имате мишљење о целој афери, послушајте обе стране, а ако немате где да чујете једну страну, запитајте се зашто је тако.
За разлику од блатоида и Вучића, Вук Јеремић је најавио тужбу у Стразбуру. Тамо ћемо свакако видети шта се заиста крије иза целе афере.
МИЛО – ВУЧИЋЕВ МЕНТОР: У Црној Гори више гласача него становника https://t.co/xdnzDMmxGh
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 1, 2018
Нећемо да навијамо ни за једну страну, као и увек и у овом случају ћемо, а још једном апелујемо и на све вас, навијајмо за истину. А истина по ко зна који пут, није на њиховој страни.
