Прочитај ми чланак
Немачка је следећи историјску традицију поново испоручила ултиматум Србији.
Ултиматум је кратак, скроман, пријатељски, стао је само у седам тачака.
Власт у Србији деловала је изненађено због (за сад) једне нове тачке. Власт у Србији и ако је била увређена због новог ултиматума и нове тачке то није показала, али изненађеност јесте. Такође није показала да ће ултиматум одбити, макар потпуно, макар делимично. Шта ли мисле и чему ли се надају извршитељи воље грађана Србије?
Да ће се воља грађана Србије променити и прихватити ултиматум због удељивања милостиње – датума почетка преговора о придруживању ЕУ?
Да ће Немачка, извођач америчке политике према Косову променити ту политику?
Да ће администрација најратоборнијег добитника Нобелове награде за мир својевољно испустити изчељусти јужну српску покрајину?
Да ће то учинити администрација његовог евентуалног наследника Ромнија?
Да ће политику према Србији променити друге две моћне чланице ЕУ – Енглези и Французи – који су наплатили помоћ српској војсци у Првом светском рату до последње пертле?
Да ће балкански подизовђачи Америчке и Немачке политике, Словенија и Хрватска пропустити шансу да и оне уграде по неки ултиматчић (например учлањење Србије у НАТО да би се обезбедиле од поновне великосрпске агресије) у пут без алтернативе који води у велико ништавило?
Да ће државе чланице ЕУ које су признале независност квази државе чувене по извозу дроге и људских органа, државне интересе Србије ставити испред сопствених и америчких, па повући та признања?
Да ће спремност за„испуњавање преузетих обавеза претходне владе“ показати озбиљност и посвећеност европском путу, припадност европској породици народа, јасну европску перспективу, а не спремност за нове уцене и ултиматуме?
Да ће ту спремност Русија подржати, разумети и помагати новим инвестицијама и повољним кредитима?
Да ће Србија преживети даље ходочашће на путу без алтернативе бичујући се камџијом измишљене кривице?
Да ће се испуњавањем ултиматума, политика нове власти разликовати од политике бивше власти?
Ако власт у Србији мисли да је све горе наведено могуће, да ће месечарење ка жутим звездама падалицама (на плавој подлози додуше) завршити тако што ће и сам сомнабулни болесник постати звезда, треба их подсетити:
Да је Косово и Метохија део територије Србије који је отет силом и окупиран;
Обавезе које су прихваћене на основу силе, по нормама међународног права су ништавне;
Отмичари и окупатори су тражили, траже и тражиће да Србија то прихвати и неће одустати од тога;
Власт у Србији која је испуњавала, испуњава, или ће испуњавати те ништавне захтеве и обавезе, било формално, било суштински је и формално и суштински сарадник окупатора;
Сарадници окупатора су издајници, а највећи међу њима велеиздајници;
Политика и Косово и ЕУ није могућа. За онолико колико се Србија приближи Унији, за толико се удаљује од сопственог територијалног интегритета, односно интегрисане границе значе дезинтеграцију Србије.
Пријем Србије у ЕУ значи губитак Косова и Метохије. Политика непрестаних уступака отвара апетите за испостављање нових територијалних, финансијских, политичких, привредних, полноправних, родноправних, културних, историјских, језичких, религијских и осталих уцена и перверзија. Србија наставља да буде полигон за иживљавање ЕУ сатрапа и америчких гаулајтера;
Политика и Русија и ЕУ није могућа. Чланством у ЕУ Србија губи трговински статус најповлашћеније нације у Русији ;
Чланством у НАТО обогаљена и понижена Србија постаје непријатељ Русије;
Ни то неће бити довољно. Припадници европске више расе не желе богаље у породици, имају већ довољно проблема и без њих, а имају и искуство у понижавању и поступању са богаљима. Краја српског пута без алтернативе нема јер би то значило и крај иживљавања, и коначног решења српског питања. Губитак тог задовољства виша европска раса не жели себи да допусти. Експерименти уживо на Србији и Србима омогоућавају им да стално постављају нове, понижавајуће услове, тестирајући границу полтронства политичара;
Народ у Србији има границу трпљења;
Народ у Србији је сит лажи:
Народ у Србији није толико гладан да би сисао весла:
Народ у Србији није толико го да би се закопчавао на леђа.
