Pročitaj mi članak
Љајић ће у новој влади бити потпредседник и министар за спољну и унутрашњу трговину, телекомуникације и информативно друштво, а странка ће добити још пет места државних секретара у различитим ресорима.
Истовремено, СДПС ће у ресору који ће водити Љајић, уступити места државних секретара члановима других странака већине, а у јавним предузећима која ће водити, како је Љајић рекао, поштоваће принцип департизације.
Он је објаснио да се синоћ чуо са лидером демократа Борисом Тадићем и да је након одлуке ДС-а рекао да СДПС иде у опозицију, али да је након свих прича и дискусија које су вођене сматрао да би био „политички мазохизам” да се истраје у тој врсти принципијалности.
Према његовим речима, сам је направио грешку што је тражио сагласност ДС надајући се да ће имати разумевање демократа за специфичну ситуацију у којој се његова странка налази. „Дошли смо у неугодан положај. Странка ће сасвим сигурно претрпети штету јер се нисмо понашали политички зрело на начин који бих сада чинио, али у сваком случају је сада касно за било какву врсту кајања”, рекао је Љајић.
Он је, међутим, додао да би било непримерено да улази у конфронтацију и сукоб са демократама, али да га нико из ДС-а није контактирао након одлуке да СДПС буде део владајуће већине и да стога не зна каква ће њихова одлука бити.
Председништво ДС, на чијој је листи Љајић учествовао на изборима, јуче је донело одлуку да не подржи непринципијални Љајићев улазак у владу. ДС је љут што је њиховом дојучерашњем коалициском партнеру слађе бити на власти, са дојучерашњим противницима, него да дели опозициони хлеб са својим досадашњим савезницима.
Љајићев мотив уласка у Владу је јасан: не жели се везивати за ДС, због дате речи и морала, ако је та странка постала позната по супротним квалитетима. Љајић мисли да може да уради нешто корисно за Бошњаке и остале само ако је у Влади Србије. Он је човек које успео да постигне да му реч буде цењена у народу. Убеђен је да је лоше ако вредни и способни људи у Србији (наравно, убраја себе првога међу њима) беже од одговорности, поготово ако се СНС трансформише у либералну анационалну европску странку без идеологије и догме.
Одлуци СДПС-а, да будео део Владе, иде на руку и већински став бирачког тело којег они представљају, да је пожељно да као представници националних мањина буду у свакој актуелној власти ,како би се борили за још што већа њихова права. Због тога, одлука да се уђе у Владу само може појачати снагу СДПС-а у том бирачком телу, поготово ако Мађари одбију да су део републичке власти, јер су са ДС-ом покрајнска и негде локална власт у Војводини.
Остаје само једно питање на које господин Љајић нема одговор и које показује ипак да је и он подложан да уско страначке интересе стави изнад општег добра: какве везе имају медицина,социјана питања, спољна и унутрашња трговина? Господин Љајић је лекар, политичар, а усто се бавио новинарством, правним пословима, социјалном заштитом, а сада треба и трговином. Да ли је то будући министар уствари све време био и успешан трговац док се бавио политиком, па сходно томе има квалификације за будући посао?
Једно је сигурно, уласком у СДПС-а у Влади Србије највише је профитирао господин Дачић. Питање је времена када ће и остале националне мањине да уђу у Владу. А тада се мења слика у Парламенту, пошто ће Влада онда имати подршку и до 140 посланика. Могућност да Млађан Динкић опет води своју страначку „опозициону” политику у оквиру Владе се сужава уласком нових играча у Немањину улицу.
(Д.П.З.)
