Pročitaj mi članak
Хоћемо ли имати власт која ће знати одговор на ово питање и неће се либити да га изговори?
Неколико наизглед неповезаних догађаја: прослава хрватског геноцида над Србима, Угљанинова подршка постављању спомен-плоче Аћиф-ефендији и мејл који је стигао недавно у редакцију Двери, директно из олимпијском ватром озареног Лондона, наводе на једно просто питање: хоћемо ли коначно добити власт којој ни једно српско понижење и неправда над сопственим народом нису безначајни и незнатни. Уосталом, тако смо и дошли у позицију да смо гладни правде и људи који ће да кажу: е, сада је доста!
Олуја и Томсон у ЕУ
Хрвати ће са „Олујом“ у ЕУ, која ће тако у своје окриље, врло приљежно и покровитељски, примити прославу геноцида над Србима као националног празника.
Не смета им ни Томсонова усташка „поезија“: „Ој хрватска мати, Србе ћемо клати“ и одговор еуфоричних фанова „Ко не скаче –православац“, која сваке године прати овај усташки пир.
Хоће ли се неко од наших државника коначно, сада када је Јосиповићев српски пријатељ напустио заједничко ритуално испијање кафе на Брионима и у центру Београда, бар пред камерама, сетити да се озбиљно огласи поводом тога.
Министар без портфеља и без образа
Сулејман Угљанин не види ништа лоше у томе што је, као министар ни за шта у Влади Србије, подржао постављање спомен-плоче поменутом ефендији, озлоглашеном нацисти, оснивачу квислиншке „Велике Албаније“ који је осуђен и стрељан због свирепих убистава 7000 Срба!
Али, на срећу, видео је потпредседник Владе Србије, Александар Вучић, који ће од колеге затражити објашњење због овог чина очигледног непоштовања народа чије је владе министар. Надамо се да ово неће бити само медијски гег вицепремијера, већ да ће такви потези бити правило и у будућности.
London calling
Стигао нам је мејл од пријатеља Двери из Лондона следеће садржине:
„Поздрав свима у дијаспори и онима који имају контакте у УК који могу помоћи у вези са следећим:
На веома прометном месту у Лондону, поред Tower Bridge-a, у време одржавања Олимпијских игара (заправо и дуже, од 25. јула до 12. септембра) отворена је изложба изразито анти–српског садржаја. Аутор изложбе је Том Стодарт.
Ради се о фотографијама које су праћене текстовима које шире лажи и анти-српски расизам.
Подсећам да је изложба постављена у време кад се огроман број туриста из целога света сјатио у Лондон ради Олимпијских игара, и да је Тоwеr bridge једна од главних туристичких атракција.
Акценат бих ставила на албум “Ethnic cleansing“, тамо можете наћи и више о аутору и сазнати да су његове теме: суша и глад у Африци, нека поплава, земљотрес, Мандела, Сарајево (јадни муслимани), Косово (јадни шиптари).
Oтворите албум Witness, при дну пише: “Don’t feel sorry when you look at these pictures, feel angry…“ и извињавам се што сам емоционална, ту ми је пао мрак на очи (мени то звучи као позивање на мржњу према Србима), те бих да препустим да се неко јачи бори, мислим хладне главе и професионално, да овог лика заустави.
Молим све који ово сматрају недопустивим, да помогну да се нешто предузме и да се спречи ширење расне/националне нетрпељивости према Србима.
Ако сте у могућности отиђите, погледајте и процените сами. Ако познајете некога ко може да званично реагује, ако имате било какву идеју… јавите.“
Дакле, познајемо ли некога ко може да званично реагује на још једну лаж која се, овога пута као уметничка слобода од лажи неслободних, о нама, Србима, усред британске престонице просипа на овим фотографијама.
Можда амбасадора Србије који у Краљевини треба да представља Републику која га је тамо послала, можда некога у новоуспостављеној власти, можда…
Због свих поменутих догађаја и појава, којима је заједнички злочин према српском народу, било да га тим злочином прогоне, убијају или клевећу, потребно нам је да неко коначно каже то што последњих деценија није нико. Има ли таквих, показаће време које нас непогрешиво сврстава у заборављене и незаборавне.
Слике са изложбе на којој су приказани Срби као злотвори
(Двери, Лидија Глишић)
