И овога пута, српски национални корпус није сабрао гласове, и тако омогућио заузимање важних институција.

У нама суседној Српској Црној Гори, октобра месеца ове године, одржаће се парламентарни избори који ће можда донети дуго очекиване промене у структури власти. Подсетимо само, ДПС (демократска партија социјалиста) је на власти од рушења комунизма у овој републици што је безмало 20 пуних година. Тренутно су у коалицији са СДП (социјал-демократска партија).

Поставља се питање, зашто би нас у Србији уопште интересовали избори у Црној Гори? Одговор је релативно прост – Срби у Црној Гори су државотворни народ а налазе се у најгорем положају у историји на овим просторима. Прво ћемо изнети уништавање српског народа у Црној Гори из угла статистичких података пописа у овој земљи, а затим ћемо се позабавити тренутном ситуацијом.

Статистика (не) лаже
По попису из 1909. године већина становништва били су православци 94, 38% док је српским језиком говорило 95% становништва из чега се може закључити да је већинско становништво себе доживљавало као Србе.

Међутим, само 39 година касније, после доласка комуниста на власт, ствара се нова нација – Црногорци, те попис изгледа овако: Црногорци 90,67% док Срба има само у траговима или тачније 1,78%. На наредним пописима број Срба лагано расте и опада, јер како порасте проценат Срба до следећег пописа се све радило како би тај проценат опао.

Тако долазимо до пописа из 1991. где Срба има преко 9% а на наредном попису 2003. тај проценат расте на скоро 32%#. На последњем попису проценат српског становништва поново опада на 28, 73% услед различитих притисака власти. Колики год да је стварни проценат српског становништва у Црној Гори може се извести закључак да би српски народ у овој земљи морао да заузме извесне полуге власти, али се то до сада још увек није догодило.

Шта Србима нуде нови избори?
Поред горе поменутих владајућих, сецесионистичких и србофобних странака „ојачаних“ либералима, и опозиционе али недовољно агилне и раскомадане СНП (Социјалистичка народна партија, настала расцепом ДПС-а, а везано за однос са СПС-ом односно Слободаном Милошевићем и тадашњом Србијом) на овим изборима се нуде ДФ (демократски фронт – коалиција Покрета за промене, дела СНП, Нове српске демократије), Српска Слога (коалиција Српске Листе, Народне странке, Отаџбинска српска странка и Странка српских радикала) и Позитивна Црна Гора.

На жалост, . СНП је дуго времена била „просрпска“ странка али је тај епитет изгубила, мада још увек има српских гласача који је подржавају. Међутим, СНП није успела да спречи успешност и извођење референдума у Црној Гори, као ни да заштити права српског народа.

Демократски фронт као коалиција у којој се налази Нова српска демократија, је један велики конгломерат, који, ако је судити по паролама на ћирилици и латиници, свечаној песми „Ода радости“ итд. неће бити нека велика новост за Србе, већ ће пре представљати покушај да се једна црногорска владајућа структура замени другом. По све,у досад виђеном, они представљају нешто попут ДОС-а у из времена октобарских промена код нас.

Шаблон – само да сменимо овај режим, после ћемо лако, показао се погубним по наш народ у Србији, тако да од таквих коалиција не можемо очекивати ништа добро. Ако томе додамо још и чињеницу да је Нова српска демократија направила низ уступака режиму (место да заштити права Срба да на свом језику слушају наставу она је уступцима довела до стварања некаквог „југословенског есперанта“ – црногорски-српски, босански, хрватски језик и књижевност) јасно је да ова коалиција не заслужује подршку српског народа.

При том ваља додати да је српски језик већински у Црној Гори (српски језик – 42, 88%, црногорски 36,97%), како би се размере уступака Нове српске демократије могу јасније сагледати. Позитивна Црна Гора као партија која први пут излази на изборе Србима не нуди ништа у свом програму, осим магловитих прича о заштитама мањинских права.

Српска Слога?
На жалост, као што се из горе наведеног може приметити, српски национални корпус није сабрао своје гласове, и тако омогућио готово сигурно заузимање важних институција које би му омогућиле останак и опстанак на овом подручју. Гласови расцепкани између СНП, Нове, и осталих у „демократском“ блоку, нам не даје за право да будемо претерани оптимисти.

Из ових избора за српски национални интерес би било пресудно да уз горе поменуте и Српска Слога као коалиција пређе цензус те тако донесе нешто квалитативно ново не само на политичкој сцени, већ и у одбрани српских националних интереса.Ова коалиција нуди активна решења, а притом није до сада склапала договоре са режимским странкама.

Састављена је од готово свих непарламентарних српских странака и српских НВО у Црној Гори (још увек су у преговорима са ДСС – Демократска српска странка) те се може очекивати да ће бити ваљан заступник интереса српског народа. У сваком случају прелазак изборног цензуса би донео нову наду у очување српског идентитета и нашег народа у овој бившој југословенској републици.

Милан Стевановић

Oznake: Nova, popisu iz 1909., snp, Srbi u Crnoj Gori, srpsko NVO